BIVŠI OPERATIVAC CIA OGOLIO ISTINU O NAPADU NA IRAN Jedna stvar je uznemirujuća: "Morate imati plan kako da..."

Donald Tramp suočava se sa sve većim pritiskom da američkoj javnosti predstavi svoju viziju za Iran nakon što su američke i izraelske snage pokrenule ničim izazvane vojne udare na tu zemlju, u kojima je, prema poslednjim izveštajima, bilo i prvih američkih žrtava.

Kritičari od Bele kuće traže jasne odgovore o sledećim koracima i upozoravaju da bi nepostojanje konkretnog plana moglo uvući Sjedinjene Države u dugotrajan sukob, upravo onakav kakav je Tramp u više navrata obećavao da će izbeći, piše The Guardian.

Nejasan cilj napada

„Ako administracija i ima nekakvu strategiju, još je nije otkrila“, kaže Aleks Vatanka, viši saradnik i stručnjak za Iran sa Instituta za Bliski istok u Vašingtonu. „Moraće da se okrene nekom većem političkom projektu, koji nije samo vojna komponenta. U administraciji se mora povesti dublja rasprava o tome kakvu promenu režima mogu da donesu.“

„U tom slučaju to neće biti kampanja od četiri dana, četiri nedelje ili čak četiri meseca. Moglo bi da potraje mnogo duže“, dodaje.

Tramp, koji je invaziju na Irak 2003. godine opetovano nazivao greškom, sada se našao na meti kritika jer nije javno obrazložio razloge za nove napade na iranska postrojenja, nakon što je u junu prošle godine tvrdio da je „uništio“ njihov nuklearni program.

U svom prošlonedeljnom govoru o stanju nacije tek se kratko osvrnuo na pretnje koje predstavljaju iranski nuklearni program i balističke rakete, ali nije pomenuo promenu režima. Takođe je rekao da bi navodnu vojnu pretnju Irana radije rešio diplomatskim putem.

Demokrate: „Kuda ovo vodi?“

Demokrate su izrazile bojazan da je odluka o napadu na Iran doneta bez jasno definisanog cilja.

„Kuda sve ovo vodi?“ upitao je za NPR Džim Hajms, visoko pozicionirani demokrata u obaveštajnom odboru Predstavničkog doma. „Možemo mi, zajedno sa Izraelcima, bombardovati Iran još dugo, ali s kojim ciljem?“

„Da li je namera promena režima? Jer nema baš mnogo primera gde je promena režima postignuta bombardovanjem. Iskreno, nema ni mnogo primera gde su američke vojne snage uspešno sprovele promenu režima“, istakao je Hajms.

„Nije dovoljno započeti rat. Morate imati i plan“

Vatanka upozorava da su male šanse za promenu režima, osim ako se on ne uruši „pod sopstvenom težinom“ usled otpora naroda ili ako SAD ne „pošalju čizme na teren“. On smatra da bi potonja opcija bila najefikasnija ako bi se sprovela obaveštajnim resursima, a ne slanjem vojske.

„Pametan način bio bi da operaciju vode isti oni ljudi iz CIA na terenu koji su im otkrili ko su visoki čelnici koji se skrivaju, gde se i kada skrivaju“, pojašnjava.

„Tim istim resursima možete stvoriti novu političku dinamiku unutar režima i naterati ljude da prihvate da je ovaj režim gotov, da se neće vratiti u istom obliku, te tako podstaći neku vrstu političke transformacije. To zahteva ogromna ulaganja, a nije čak ni sigurno da SAD to može da izvede“, smatra Vatanka.

Stiven Keš, bivši operativac CIA i čelnik organizacije penzionisanih američkih zvaničnika nacionalne bezbednosti Steady State, nazvao je nepostojanje plana „za dan posle“ „veoma zabrinjavajućim“.

On sugeriše da bi Trampa više od promene režima u Iranu moglo zanimati stvaranje uslova za mešanje u predstojeće američke kongresne izbore.

„Jedna od stvari koju smo zasigurno naučili iz svega, od Korejskog rata, preko Hladnog rata i Vijetnama, pa sve do Iraka i Avganistana, jeste da nije dovoljno započeti rat. Morate imati i plan kako da ga završite“, rekao je Keš.

Trampove protivrečne izjave

Nakon što je potvrđeno da je u napadima ubijen vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, zajedno sa desetinama drugih visokih zvaničnika režima, Tramp je izjavio da je preostalo rukovodstvo željno razgovora.

„Žele da razgovaraju, a ja sam pristao. Dakle, razgovaraću s njima“, rekao je za The Atlantic. „Trebalo je to da učine ranije. Trebalo je da pristanu na ono što je bilo veoma praktično i lako izvodljivo još pre. Predugo su čekali.“

Međutim, usred napada na Iran i teheranske odmazde širom Bliskog istoka, pregovori možda neće biti jednostavni. Većina onih koji su učestvovali u ranijim pregovorima je ubijena, priznao je i sam Tramp.

„Većina tih ljudi je nestala. Neki od ljudi s kojima smo pregovarali su nestali jer je to bio težak udarac. Mogli su da postignu dogovor. Trebalo je to da učine ranije“, kazao je.

Čini se da ovi komentari podržavaju Vatankinu tezu da predsednik „nema plan za promenu režima“, već želi „oslabljen režim koji nikome ne šteti“.

„Da je hteo promenu režima, ima mnogo opozicionih figura koje može da dovede u Belu kuću i kaže: ‘Ovaj čovek će biti sledeći vođa Irana’. On to ne čini, što nas navodi na zaključak da možda još uvek razmišlja o dogovoru sa tim istim režimom“, rekao je Vatanka.

Iranska odmazda i poziv narodu

Tu računicu mogla bi da poremeti iranska odmazda, koja bi Trampa mogla da natera da zauzme tvrđi stav kako ne bi ispao slab. U nedelju je Iran uzvratio talasom napada u kojima su ubijena tri američka vojnika, a pet ih je ranjeno.

S druge strane, Tramp je u svojoj video-poruci u subotu, kojom je najavio napade, izričito podržao „promenu režima“, ali nije dao naznake kako bi ona trebalo da se dogodi, osim što je pozvao iranski narod na akciju.

„Godinama ste tražili pomoć Amerike. Sada imate predsednika koji vam daje ono što želite. Da vidimo kako ćete odgovoriti. Ovo je trenutak za delovanje. Ne dozvolite da prođe“, poručio je.

Nakon toga su se na društvenim mrežama pojavili brojni snimci koji navodno prikazuju slavlje na ulicama iranskih gradova zbog Hameneijeve smrti. Na jednom snimku se navodno vide rođaci demonstranta ubijenog u nedavnim antirežimskim protestima kako plešu od sreće pored njegovog groba.

Bonus video

(Espreso/Index)