SVI TO RADIMO, A NISMO SVESNI POSLEDICA: Onkolozi izdali ozbiljno upozorenje - DA LI I VI OVAKO KUVATE?

Kada se govori o zdravoj ishrani, većina ljudi odmah pomisli na izbor namirnica. Više povrća, manje prerađene hrane, balans između proteina i vlakana. Sve to jeste važno, ali postoji jedan detalj koji se uporno zanemaruje, a koji može potpuno da promeni sliku onoga što jedemo.

Način na koji pripremate hranu.

Jer nije isto da li nešto kuvate, dinstate ili spaljujete do granice crnog. A upravo tu većina pravi grešku, često nesvesno.

Hrana može biti zdrava, ali način pripreme pravi problem

Način pripreme direktno utiče na hemijski sastav hrane. Ono što je u osnovi zdravo može izgubiti nutritivnu vrednost ili, još gore, dobiti štetna svojstva ako se priprema pogrešno.

Način na koji pripremamo hranu može značajno da promeni njen hemijski sastav. Neke metode stvaraju štetne supstance, dok druge čuvaju hranljive materije i smanjuju upale, objašnjava doktorka Šika Džejn, hematolog i onkolog sa Univerziteta Ilinois.

Drugim rečima, nije dovoljno da jedete "zdravo". Bitno je i kako to spremate, svakog dana, iznova.

Najveći problem je ono što mnogi smatraju "ukusom"

Postoji jedna navika koja je posebno problematična, a toliko je česta da je ljudi gotovo i ne prepoznaju kao grešku. Zagorela hrana.

Bilo da je reč o mesu sa roštilja, prepečenom povrću ili hrskavoj kori koja je prešla granicu, upravo tu nastaju jedinjenja koja mogu da budu štetna.

Zagorevanje mesa, ali i povrća, može dovesti do stvaranja heterocikličnih amina i policikličnih aromatičnih ugljovodonika, upozorava doktor Anton Bilčik, hirurški onkolog.

Šta se zapravo dešava kada hrana zagori

Iako nazivi zvuče komplikovano, suština je prilično jednostavna. Heterociklični amini nastaju kada se meso, riba ili živina pripremaju na veoma visokim temperaturama. Policiklični aromatični ugljovodonici nastaju kada masnoća kaplje na vrelu površinu ili plamen, stvara dim i taj dim se vraća na hranu.

Ova jedinjenja mogu da oštete DNK u ćelijama i povećaju rizik od razvoja raka, posebno kolorektalnog, kaže doktor Bilčik.

I to je deo koji ljudi najčešće ignorišu, jer se ne vidi odmah.

Nije problem jednom, problem je navika

Važno je reći jasno, ako vam se nekad desi da nešto zagori, to nije razlog za paniku.

Ako je hrana samo delimično zagorela, dovoljno je da uklonite crne delove. Ali ako je jako zagorela, bolje je baciti je, jer tu ima najviše štetnih supstanci, objašnjava doktor Andre Goj, onkolog.

Problem nastaje kada to postane svakodnevna praksa.

Ne postoji tačna granica, ali rizik raste sa učestalošću i dugotrajnom izloženošću, dodaje doktorka Džejn.

Postoji način da jedete isto, ali pametnije

Dobra vest je da ne morate drastično da menjate ishranu da biste smanjili rizik. Dovoljno je da promenite način pripreme.

Stručnjaci izdvajaju nekoliko metoda koje su bezbednije:

• kuvanje na pari i poširanje, jer čuvaju vitamine i ne stvaraju štetna jedinjenja
• pečenje na nižim temperaturama, bez direktnog plamena
• kratko dinstanje sa malo ulja
• sporo kuvanje, koje čini hranu lakšom za varenje
• mariniranje uz limun, sirće, jogurt i začine, što smanjuje stvaranje štetnih supstanci

Takođe, izbor namirnica pravi razliku. Biljni proteini poput pasulja, sočiva, orašastih plodova i tofua smatraju se sigurnijim izborom, dok su prerađeni mesni proizvodi već klasifikovani kao kancerogeni.

Ono što ljudi najteže prihvate

Istina je prilično jednostavna, ali nepopularna.

Nije problem u tome što jedete, već kako to jedete svaki dan.

I upravo te male, svakodnevne odluke prave najveću razliku, i to ne odmah, nego vremenom.

Bonus video:

(Espreso/ Ona.rs / Parade)