TVRD ORAH VOĆKA ČUDNOVATA Svi očekuju da Ameri RAZNESU IRAN, ali to neće biti tako lako: Imaju načine da UZVRATE!

Dok se američke snage gomilaju na Bliskom istoku, Iran se suočava sa pretnjom velikih napada najmoćnije vojske na svetu, piše Associated Press. Potencijalne mete uključuju političko vođstvo, vojsku, nuklearna postrojenja i ključnu infrastrukturu Islamske Republike.

Iran nema ni približno iste vojne kapacitete kao Sjedinjene Države, a dodatno je oslabljen nakon prošlogodišnjeg rata sa Izraelom i nedavnih antivladinih protesta. Ipak, i dalje može naneti ozbiljnu štetu američkim snagama i saveznicima i mogao bi se odlučiti na takav potez ako proceni da je opstanak režima ugrožen.

Iran i dalje raspolaže raketama

Iako je u junu prošle godine pretrpeo velike gubitke, Iran prema procenama Izraela i dalje ima stotine projektila sposobnih da pogode izraelsku teritoriju. Uz to raspolaže znatno većim arsenalom projektila kraćeg dometa koji mogu dosegnuti američke baze u zalivskim državama i pomorske snage SAD, kojima bi uskoro trebalo da se pridruži i drugi nosač aviona.

Teheran je ranije pretio zatvaranjem Hormuškog moreuza, ključne pomorske rute za svetsku trgovinu naftom, i prošle nedelje je tokom vojnih vežbi tvrdio da ga je delimično blokirao.

Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei upozorio je da Iran može potopiti američke ratne brodove, dok su visoki zvaničnici poručili da bi američki napad izazvao regionalni rat. Iranski ambasador pri UN Amir Said Iravani izjavio je da bi „sve baze, objekti i sredstva neprijateljskih snaga u regionu“ bili legitimne mete.

Posledice prošlogodišnjeg rata

Tokom dvanaestodnevnog rata u junu Izrael je izveo snažne napade na iranske dalekometne raketne arsenale, vojni vrh i nuklearni program. Sjedinjene Države pogodile su glavna iranska nuklearna postrojenja, a predsednik Donald Tramp tada je izjavio da su postrojenja uništena.

Kolika je stvarna šteta i šta je u međuvremenu obnovljeno i dalje nije poznato. Iran je nastavio raketne i napade dronovima na Izrael sve do prekida vatre, pritom sve češće probijajući izraelsku protivvazdušnu odbranu.

„Arsenal projektila kraćeg dometa ostao je uglavnom netaknut“, smatra Dani Citrinovič, stručnjak za Iran pri izraelskom Institutu za studije nacionalne bezbednosti. To bi Teheran moglo podstaći da uzvrati protiv desetina hiljada američkih vojnika stacioniranih u Kataru, Saudijskoj Arabiji, Jordanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim državama.

Mogućnost delovanja van regiona

„Iran je možda slab, ali i dalje ima načine da nanese stvarnu bol Sjedinjenim Državama, i više motiva nego ranije. Iranski zvaničnici smatraju da Trampu moraju zadati barem simboličan udarac, inače će trajno biti izloženi pretnji“, naveo je Nejt Svonson, rukovodilac projekta Iran Strategy pri Atlantskom savetu.

Iran je 2020. lansirao projektile na američku bazu u Iraku nakon ubistva svog najvišeg generala, a krajem prošlogodišnjeg rata gađao je i bazu u Kataru. Ti napadi izazvali su materijalnu štetu, ali bez poginulih, jer su sistemi ranog upozorenja i protivraketna odbrana bili aktivirani.

Iran bi mogao delovati i van regiona. Optuživan je da koristi kriminalne grupe i naoružane organizacije za planiranje ili izvođenje napada širom sveta, uključujući mete povezane sa izraelskim i jevrejskim zajednicama, kao i iranskim disidentima.

Smrt Hamneija ne bi značila kraj Islamske Republike

Izraelski napadi prošle godine ubili su nekoliko visokih generala i nuklearnih naučnika, otkrivši ranjivosti sistema. Tramp je u jednom trenutku izjavio da SAD zna gde se Hamnei krije, nazvavši ga „lakom metom“.

Nakon nedavnog hapšenja venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, Tramp bi mogao razmotriti udare usmerene na rušenje iranske šiitske teokratije, za koju je nedavno rekao da bi njen pad „bio najbolja stvar koja se može dogoditi“.

Stručnjaci upozoravaju da smrt 86-godišnjeg Hamneija, koji Iran vodi više od tri decenije, sama po sebi ne bi značila kraj Islamske Republike. Vlast bi mogla biti preneta na uži krug saradnika ili na Revolucionarnu gardu, verovatno putem privremenog kolektivnog vođstva.

Rizik od šireg rata

Američki saveznici očigledno su zabrinuti zbog mogućnosti regionalnog rata, a premijer Benjamin Netanjahu najavio je snažan odgovor na svaki iranski napad na Izrael.

Arapske zalivske države dugo gledaju na Iran sa nepoverenjem i oslanjaju se na Sjedinjene Države u pogledu odbrane, ali ne žele da budu uvučene u rat. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, u kojima su stacionirane hiljade američkih vojnika, poručili su da neće dozvoliti korišćenje svog vazdušnog prostora.

Jedan diplomata iz arapskih zalivskih država potvrdio je da regionalni lideri razgovaraju sa Iranom i Sjedinjenim Državama kako bi sprečili rat, upozorivši da bi on mogao imati ozbiljne posledice, uključujući skok cena nafte. Diplomata je govorio pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti zatvorenih pregovora.

Iran ima i sopstvene saveznike, među njima Hute u Jemenu, naoružane grupe u Iraku, Hezbolah u Libanu i Hamas na palestinskim teritorijama. Međutim, njegova samoproglašena Osovina otpora pretrpela je velike gubitke u sukobima koji su zahvatili region nakon Hamasovog napada iz Gaze u oktobru 2023. godine.

Hormuški moreuz i tržište nafte

Oko petine svetske trgovine naftom prolazi kroz Hormuški moreuz uz iransku obalu. Američka mornarica obavezala se da održava plovni put otvorenim, ali iranski napadi mogli bi da poremete saobraćaj, kao što su to poslednjih godina činili Huti u Crvenom moru.

Iako iranski zvaničnici trenutno ne prete direktno zatvaranjem moreuza, prošlonedeljne vojne vežbe pokazale su da je ta ruta ranjiva u slučaju rata. U dometu bi bila i druga ključna naftna infrastruktura. Napadi 2019. godine prepolovili su proizvodnju Saudijske Arabije. Odgovornost su preuzeli Huti, ali su američki zvaničnici kasnije optužili Iran.

Nuklearni program pod lupom

Nakon što je isprva pretio vojnom akcijom zbog iranskog gušenja protesta, Tramp je fokus prebacio na nuklearni program, upozorivši da će se dogoditi „loše stvari“ ako Iran ne pristane na sporazum. Nova runda indirektnih pregovora održava se danas u Ženevi.

Iran tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopski, dok SAD i druge zemlje dugo sumnjaju da Teheran želi da razvije nuklearno oružje. Nakon što je Tramp povukao SAD iz sporazuma iz 2015, Iran je ubrzao obogaćivanje uranijuma i stvorio zalihe materijala blizu nivoa potrebnog za izradu oružja.

Glavna postrojenja pogođena su američkim i izraelskim napadima, pri čemu je nadzemna infrastruktura znatno oštećena. Međutim, nije jasno da li je obogaćeni uranijum premešten pre napada ili skriven pod zemljom. Iran tvrdi da od tada ne obogaćuje uranijum, ali je istovremeno zabranio inspekcije.

Stručnjaci procenjuju da je Iran i dalje daleko od operativnog nuklearnog oružja, ali bi u slučaju opsežnih udara radioaktivni materijal mogao predstavljati dodatni rizik.

Bonus video:

(Espreso/Index)