Ovi računi "jedu" kućni budžet: Detaljan vodič kako da vam država prepolovi potrošnju struje u Srbiji!

Struja u Srbiji sve više postaje pitanje uštede i energetske efikasnosti. Od oktobra 2023. godine zabeleženo je poskupljenje od 6,6 odsto, dok je istovremeno spuštena granica za ulazak u crvenu zonu, što je mnogim domaćinstvima otežalo kontrolu potrošnje. U takvim okolnostima posebno zabrinjava podatak da se u Srbiji troši čak 3,5 puta više energije nego u zemljama Evropske unije, dok je prosečna cena kilovat-sata, prema istraživanjima iz 2024. godine, 0,126 evra.

Kada je reč o grejanju, polovina domaćinstava koristi drva i pelet, oko 20 odsto daljinsko grejanje, nešto više od 17 odsto struju, a skoro 13 odsto gas. Kao jedno od rešenja sve češće se pominju solarni paneli, koji se bez subvencija isplate za 7 do 10 godina, uz procenjenu uštedu od 50 do 100 evra mesečno i vek trajanja od 25 do 30 godina.

Do kraja 2027. godine oko 50.000 domaćinstava treba da unapredi energetsku efikasnost

O subvencijama i mogućnostima energetske sanacije govorili su Maja Vukadinović iz Ministarstva rudarstva i energetike i stručnjak za energetiku Miodrag Kapor. Vukadinović ističe da program traje od 2023. godine, realizuje se sa Svetskom bankom i da interesovanje raste, dok se po aktuelnom pozivu očekuje više od 12.000 subvencija. Cilj je da do kraja 2027. godine oko 50.000 domaćinstava unapredi energetsku efikasnost, a najveće interesovanje građani pokazuju za zamenu stolarije.

Kapor upozorava da problem nije samo u visini subvencija, već i u informisanosti i komplikovanoj proceduri, posebno za starije i finansijski slabije građane. U ministarstvu navode da su održane brojne radionice, a da su lokalne samouprave od prošle godine u obavezi da organizuju infodane pre raspisivanja konkursa.

Koliko treba novca dodati uz subvencije za solarne panele

Ipak, i uz subvencije, građani često moraju da obezbede deo novca sami, što je posebno izraženo kod ulaganja u solarne panele, iako se oni dugoročno mogu isplatiti kroz značajne uštede.

"Što se tiče solarnih panela, 440 hiljada dinara građani mogu da dobiju u vidu subvencije za ugradnju solarnih panela. Ukoliko se opredele za solarne panele koji više koštaju, onda će naravno više uložiti. Ali mi smo procenili da za neku prosečnu kuću je 880.000 dinara, solarni paneli pokrivaju te troškove, tako da mi dajemo 50% od toga", objasnila je Vukadinović.

Ulaganja se brzo isplate

Kapor objašnjava da se ulaganje u solarne panele može relativno brzo isplatiti, ali da to zavisi od veličine domaćinstva i potrošnje, uz napomenu da troškovi ugradnje poslednjih godina opadaju. Ističe da Srbija i dalje ima veoma mali udeo solarne energije i svega oko 6.000 domaćinstava koja proizvode struju, zbog čega smatra da upravo tu leži veliki potencijal za energetsku tranziciju.

"Ako neko ugradi toplotnu pumpu na godišnjem nivou će im biti računi manji za 106.000 dinara. Ono što je najefikasnija mera - to je izolacija krova i fasade i tu se mogu ostvariti uštede od oko 30%, pa ako je nekome recimo bio račun za struju 20.000 dinara biće 14.000 dinara. Tako da je to neka mera, to je zapravo najefikasnija mera i najisplativija i najdugoročnija mera zamena izolacije na fasadi i krovu", rekla je Vukadinović.

Kako se prijaviti i ko može dobiti subvenciju do 90%

Za socijalno ugrožene građane od ove godine važe povoljniji uslovi. Dok su 2024. godine na veće subvencije mogli da računaju samo energetski ugroženi kupci, sada je krug proširen i obuhvata sve koji primaju bilo koji vid socijalne pomoći. Oni mogu da dobiju subvenciju i do 90 odsto troškova, što znači da bi sami plaćali samo mali deo.

Prijave se podnose u opštinama i gradovima, a detalji o merama koje se subvencionišu objavljeni su u javnom pozivu Ministarstva rudarstva i energetike. Konkurs za građane trenutno je završen u delu lokalnih samouprava, dok je u većini i dalje otvoren. Novi poziv za opštine očekuje se krajem ove godine, a novi krug prijava za građane predviđen je tokom 2027.

Kapor smatra da bi mere energetske efikasnosti i pomoć trebalo snažnije usmeriti ka domaćinstvima sa nižim primanjima, posebno onima koja se greju na drva i koriste zastarele, neefikasne uređaje. Ulaganja u bolju izolaciju, zamenu krova i savremenija grejna tela kod tih porodica, prema njegovim rečima, donela bi najveće efekte - smanjila bi potrošnju tokom zimskih meseci, rasteretila elektroenergetsku mrežu i istovremeno pomogla onima kojima su računi najveći teret.

Maja Vukadinović potvrđuje da Srbija troši i do tri puta više energije po jedinici BDP-a u odnosu na Evropsku uniju, ali ističe da je razlog za to splet faktora. Jedan od ključnih uzroka su loše energetske performanse zgrada - nedovoljna izolacija i zastarela infrastruktura, zbog čega se troši više energije za grejanje.

Bonus video:

(Espreso/Blic)