TRAMP SVE VIŠE PRETI I STEŽE OBRUČ: Iranski lider napravio neočekivani potez, sve se zahuktava!

Suočen sa protestima koji su početkom januara zahvatili zemlju i pretnjom američkog napada, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei poverio je upravljanje državom odanom saradniku Aliju Larijaniju, najvišem zvaničniku za nacionalnu bezbednost. Od tada 67-godišnji politički veteran, bivši komandant Revolucionarne garde i aktuelni predsednik Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, efektivno vodi Iran.

Njegovim usponom marginalizovan je predsednik Masud Pezeškijan, kardihirurg koji je postao političar. Nakon izazovne godine na funkciji, i dalje se brani tvrdnjom da je "lekar, a ne političar" i da niko ne bi trebalo da očekuje da on reši brojne iranske probleme. Ovaj prikaz Larijanijevog uspona, kao i odluke i razmišljanja iranskog rukovodstva u vreme pretnji Trampove administracije, zasnovan je na razgovorima sa šest visokih iranskih zvaničnika, od kojih je jedan povezan sa Hameneijevim kabinetom, tri člana Revolucionarne garde i dva bivša iranska diplomata, kao i na izveštajima iranskih medija.

Rastući uticaj Larijanija

Opseg Larijanijevih odgovornosti poslednjih meseci se širio. Zvaničnici tvrde da je bio zadužen za gušenje nedavnih protesta smrtonosnom silom, na kojima se tražio kraj islamske vlasti.

Sada suzbija neistomišljenike, održava veze sa moćnim saveznicima poput Rusije i regionalnim akterima kao što su Katar i Oman, i nadgleda nuklearne pregovore sa Vašingtonom. Razrađuje i planove za upravljanje zemljom u slučaju rata sa Sjedinjenim Državama, koje gomilaju snage u regionu.

Prema rečima šest visokih zvaničnika i članova Garde, Hamenei je Larijaniju i nekolicini drugih bliskih političkih i vojnih saradnika naložio da osiguraju opstanak Islamske Republike, ne samo od američkih i izraelskih udara već i od mogućeg atentata na najviše rukovodstvo, uključujući i samog Hameneija.

Planovi za opstanak režima

Naser Imani, konzervativni analitičar blizak vladi, rekao je da Hamenei ima dug i blizak odnos sa Larijanijem i da mu se vrhovni vođa obratio u trenutku akutne vojne i bezbednosne krize.

"Vrhovni vođa u potpunosti veruje Larijaniju, smatra ga pravim čovekom za ovaj osetljivi trenutak zbog njegovog političkog iskustva, oštrog uma i znanja", rekao je Imani. "Oslanja se na njegova izveštavanja o situaciji i pragmatične savete", dodao je. Larijani potiče iz elitne političke i verske porodice, a 12 godina je bio predsednik parlamenta. Godine 2021. vodio je pregovore o 25-godišnjem strateškom sporazumu sa Kinom, vrednom milijarde dolara.

Prema navodima zvaničnika, Hamenei je izdao niz direktiva. Imenovao je četiri nivoa naslednika za svaku vojnu i vladinu funkciju koju lično postavlja. Naložio je i vodećim zvaničnicima da imenuju do četiri zamenika i prenio ovlašćenja za donošenje odluka na uzak krug poverenika, za slučaj da komunikacija s njim bude prekinuta ili ako bude ubijen.

Najuži krug

Larijani je deo Hameneijevog najužeg kruga, u kojem su i njegov glavni vojni savetnik i bivši komandant Revolucionarne garde, general-potpukovnik Jahja Rahim Safavi, brigadni general Mohamed Bagher Galibaf, bivši komandant Garde i sadašnji predsednik parlamenta, i šef Hameneijevog kabineta, klerik Ali Asgar Hejazi.

Deo tog planiranja, navode izvori, proizilazi iz lekcija nakon iznenadnog izraelskog napada u junu, koji je u prvim satima rata uništio iranski viši vojni komandni lanac. Nakon primirja Hamenei je imenovao Larijanija sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost i osnovao novo Savet za nacionalnu odbranu, na čelu s admiralom Alijem Šamkanijem, zaduženim za vojne poslove tokom rata.

"Hamenei se suočava sa stvarnošću", rekao je Vali Nasr, stručnjak za Iran sa Univerziteta Džons Hopkins. "Očekuje da će postati mučenik i razmišlja na način: 'Ovo je moj sistem i moje nasleđe i braniću ga do kraja'", rekao je, dodajući da Hamenei raspodeljuje moć i priprema državu za ono što sledi, i za nasledstvo i za rat.

Vojne pripreme

Iran polazi od pretpostavke da su američki vojni udari neizbežni, čak i dok se obe strane diplomatski angažuju i pregovaraju o nuklearnom sporazumu, reklo je šest zvaničnika i tri člana Garde.

Navode da je Iran stavio oružane snage u najviši stepen pripravnosti i da se priprema za žestok otpor. Zemlja postavlja lansere balističkih projektila duž zapadne granice s Irakom, dovoljno blizu da pogode Izrael, te duž južne obale u Persijskom zalivu, u dometu američkih vojnih baza i drugih ciljeva u regionu. Poslednjih nedelja Iran je povremeno zatvarao svoj vazdušni prostor radi testiranja projektila. Održao je i vojnu vežbu u Persijskom zalivu, nakratko zatvarajući Hormuški tjesnac, ključnu tačku za globalnu snabdevanje energijom.

U slučaju rata, jedinice specijalne policije, obaveštajni agenti i bataljoni civilne milicije Basidž, ogranka Revolucionarne garde, bili bi raspoređeni na ulice velikih gradova, rekli su tri člana Garde i dva visoka zvaničnika. Milicije bi postavile kontrolne punktove kako bi sprečile unutrašnje nemire i tražile operativce povezane sa stranim obaveštajnim službama.

Potraga za "iranskom Delcy"

Iransko rukovodstvo se ne priprema samo za vojnu i bezbednosnu mobilizaciju, već i za politički opstanak. U tim razmatranjima otvara se pitanje ko bi upravljao zemljom ako Hamenei i drugi visoki zvaničnici budu ubijeni i ko bi mogao biti "iranska Delcy", referenca na Delcy Rodrigez, venecuelansku potpredsednicu koja je sklopila dogovor sa Trampovom administracijom o vođenju zemlje nakon zarobljavanja predsednika Nikolasa Madura.

Larijani je na vrhu liste, rekli su tri zvaničnika. Sledeći je Galibaf, predsednik parlamenta. Na listi je i bivši predsednik Hasan Ruhani, koji je u velikoj meri bio izvan Hameneijevog kruga.

Svako od njih ima prošlost koja bi mogla izazvati otpor kod dela javnosti, bilo zbog optužbi za finansijsku korupciju ili zbog navodnog učešća u kršenju ljudskih prava. Izvori navode i da su tokom nedavnog gušenja protesta ubijene hiljade ljudi, dok organizacije za ljudska prava tvrde da brojka može biti i veća.

Larijani u prvom planu

Ali Vaez, direktor za Iran u Međunarodnoj kriznoj grupi, rekao je da je rukovodstvo izradilo planove za nepredviđene situacije, ali da su posledice mogućeg rata sa Sjedinjenim Državama i dalje nepredvidive. Hamenei je, kaže, i dalje ključna osoba koja drži sistem na okupu, a bez njega bi ga bilo teško održati.

U poslednjih mesec dana Larijanijeva vidljivost u javnosti naglo je porasla, dok se Pezeškijanova smanjila. Larijani je putovao u Moskvu na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i sastajao se sa liderima Bliskog istoka, uz paralelne kontakte vezane za nuklearne pregovore.

Pezeškijan se, prema izveštajima iranskih medija, čini pomiren sa prepuštanjem dela ovlašćenja. Na sednici vlade rekao je da je Larijaniju predložio ukidanje internet ograničenja jer štete e-trgovini, što je protumačeno kao priznanje da se i za takve odluke mora obratiti Larijaniju.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/Preneo D.M.)