ODUZME TI MOGUĆNOST HODA, GOVORA I DISANJA, A EVO ŠTA SE DESI SA RAZUMOM! Simptomi ove bolesti straše Srbe

Glumac kom je pre manje od godinu dana dijagnostikovana amiotrofična lateralna skleroza (ALS), Erik Dejn izgubio je životnu bitku.

Njegov odlazak skrenuo je pažnju na jedno od najsurovijih neuroloških oboljenja današnjice – bolest koja postepeno oduzima mogućnost kretanja, govora i disanja, dok svest i razum najčešće ostaju netaknuti.

Šta je ALS?

Amiotrofična lateralna skleroza (ALS), ozbiljno je oboljenje nervnog sistema koje pogađa motoričke neurone nervne ćelije u mozgu i kičmenoj moždini zadužene za kontrolu voljnih pokreta. Upravo ti neuroni omogućavaju kretanje, govor, gutanje i disanje.

Kako bolest napreduje, motorički neuroni propadaju i odumiru, pa mišići ostaju bez signala iz mozga. Posledica je postepena slabost, gubitak mišićne mase i sve izraženije ograničenje pokreta.

Prvi simptomi često prolaze neprimećeno

ALS obično počinje suptilno. Kod nekih osoba javlja se blaga slabost u ruci ili nozi, nespretnost, češće spoticanje ili poteškoće pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Kod drugih prvi znaci mogu biti promene u govoru, promuklost ili otežano gutanje.

Vremenom se slabost širi na ostale delove tela. Mišići mogu da se grče i trzaju, a pokreti postaju sve teži i ograničeniji. U kasnijim fazama bolesti dolazi do zahvatanja mišića odgovornih za disanje, što predstavlja najtežu i po život opasnu komplikaciju.

Važno je naglasiti da ALS najčešće ne utiče na čula, intelekt niti svest. Oboleli uglavnom ostaju mentalno potpuno očuvani i svesni promena koje se dešavaju u njihovom telu, što ovu bolest čini izuzetno teškom i na psihološkom planu. Funkcije poput vida, sluha, mokrenja i rada creva u najvećem broju slučajeva ostaju sačuvane.

Uzrok i dijagnoza

Tačan uzrok ALS-a i dalje nije u potpunosti razjašnjen. U većini slučajeva bolest se javlja sporadično, bez jasne porodične istorije. Manji procenat obolelih ima nasledni oblik, povezan sa određenim genetskim mutacijama.

Najčešće se dijagnostikuje u srednjem i starijem životnom dobu, a nešto je učestaliji kod muškaraca nego kod žena.

Postavljanje dijagnoze zahteva detaljan neurološki pregled, praćenje simptoma i isključivanje drugih stanja sa sličnim tegobama. Ne postoji jedan jedini test koji sa potpunom sigurnošću potvrđuje ALS, zbog čega dijagnostički proces može trajati i uključivati različite kliničke i elektrofiziološke pretrage.

Lečenje i prognoza

Iako trenutno ne postoji terapija koja može izlečiti ALS ili potpuno zaustaviti njegovo napredovanje, savremeni tretmani mogu usporiti tok bolesti i ublažiti simptome.

Terapija je usmerena na očuvanje kvaliteta života i podrazumeva lekove koji mogu blago produžiti preživljavanje, fizikalnu i radnu terapiju, logopedsku podršku, nutritivnu pomoć i, po potrebi, asistirano disanje. U poslednjim godinama razvijaju se i ciljane terapije za određene genetske oblike bolesti, što daje dodatnu nadu pojedinim pacijentima.

Tok bolesti razlikuje se od osobe do osobe. U proseku, očekivano preživljavanje nakon postavljanja dijagnoze meri se godinama, ali uz adekvatnu medicinsku i multidisciplinarnu negu, neki pacijenti mogu živeti znatno duže.

ALS ostaje jedno od najtežih neuroloških oboljenja današnjice, ali rana dijagnoza, pravovremena terapija i snažna podrška porodice i stručnjaka mogu značajno doprineti kvalitetu života obolelih.

(Espreso/blic žena/Prenela PV)