DODAJTE JEDNU ŠAKU OVOG VOĆA U DORUČAK I CREVA ĆE RADITI KAO NAJJAČI MOTOR! Evo za koliko se postiže ubrzanje

Olivia Molinuks, nutricionista iz Londona specijalizovana za digestivni sistem, otkrila je da dodavanje bobičastog voća u doručak može biti ključ uspeha za celodnevnu energiju i dobrobit. Njen savet nije komplikovan niti zahteva skupe i nedostupne namirnice, već se temelji na jednostavnoj, ali moćnoj navici koja donosi izvanredne rezultate

"Jedan od načina na koji i sama podržavam sopstveni crevni mikrobiom jeste jednostavno dodavanje šake bobičastog voća u doručak", objasnila je Molinuks. Tajna se krije u činjenici da je šareno voće, poput borovnica, prepuno biljnih jedinjenja zvanih polifenoli. Ova jedinjenja predstavljaju uzbudljivo područje nauke o crevima. Naime, polifenoli nisu probiotici, što znači da ne dodaju direktno bakterije u creva, a nisu ni vlakna, pa ne hrane direktno postojeće bakterije. Umesto toga, oni deluju kao takozvani "mikrobni modulatori". To znači da pomažu u stvaranju povoljnijeg okruženja u crevima utičući na to koje će bakterije napredovati i šta će one proizvoditi, čime se uspostavlja zdravija ravnoteža unutar crevnog ekosistema.

Iako su potrebna dodatna istraživanja kako bi se u potpunosti razumeo mehanizam njihovog delovanja, ono što nauka zasad zna jeste da ishrana bogata šarenim biljnim namirnicama, poput borovnica, malina, ali i začinskog bilja, dokazano dovodi do boljeg opšteg i metaboličkog zdravlja. Polifenoli iz bobičastog voća dospevaju u debelo crevo gotovo netaknuti jer se tek mali deo, otprilike pet do deset posto, apsorbuje u tankom crevu. Tamo ih crevni mikrobi pretvaraju u korisne metabolite koji ulaze u krvotok i iskazuju snažno protivupalno delovanje u celom telu. Istraživanja su pokazala da ovi spojevi mogu povećati nivo korisnih bakterija poput rodova Bifidobacterium i Lactobacillus.

Prednosti redovne konzumacije bobičastog voća daleko nadilaze zdravlje creva. Prema podacima britanskog Nacionalnog zdravstvenog sistema (NHS), borovnice su prepune vlakana, vitamina C i vitamina K. Vlakna su ključna jer podstiču redovnu probavu i služe kao hrana za dobre crevne bakterije, koje zauzvrat proizvode kratkolančane masne kiseline. Ove kiseline, poput butirata, hrane ćelije debelog creva i smanjuju upalne procese. Uz to, jedna studija iz 2024. godine otkrila je da redovna konzumacija borovnica može značajno poboljšati protok krvi i širenje krvnih sudova, što direktno doprinosi zdravlju srca i kardiovaskularnog sistema i pomaže boljoj regulaciji krvnog pritiska.

Da biste postigli optimalne rezultate, stručnjaci preporučuju raznolikost. Svaka vrsta bobičastog voća nudi jedinstven profil antioksidanasa; borovnice su bogate antocijaninima koji im daju karakterističnu plavu boju, dok jagode sadrže elaginsku kiselinu. Kombinovanjem različitih vrsta obezbeđujete širi spektar korisnih jedinjenja. Idealna dnevna količina je otprilike jedna šolja ili puna šaka. Velika prednost je što ne morate zavisiti od sezone svežeg voća. Zamrznuto bobičasto voće zadržava gotovo sve nutritivne vrednosti kao i sveže, a često je cenovno pristupačnije i dostupno tokom cele godine, što ga čini praktičnim izborom za svakodnevnu upotrebu u smutijima, jogurtu ili ovsenim pahuljicama.

Na kraju, iako su bobice izuzetno moćne, one su deo šire slike zdrave ishrane. Njihovo uključivanje u doručak jednostavan je, ukusan i naučno utemeljen korak ka poboljšanju ne samo probave, već i celokupnog metaboličkog i kardiovaskularnog zdravlja. Ta mala jutarnja navika može pokrenuti lančanu reakciju pozitivnih promena u telu, čineći svaki doručak prilikom za ulaganje u dugoročno zdravlje, piše Večernji.hr.

(Espreso/blic žena/prenela PV)