Ovim penzionerima stiže najveća penziona reforma: Penzionisanje od ove godine više neće biti isto

Važno obaveštenje o potvrdi o životu je stiglo za penzionere.

Objavljeno je ko do 31. marta mora da je dostavi i koja primanja treba da se nastave.

Sada je i bitna vest stigla o penzionoj reformi za penzionere iz Austrije.

Austrijska vlada započela je primenu najsveobuhvatnije penzione reforme u poslednje dve decenije, motivisanu pre svega demografskim promenama i potrebom za dugoročnom stabilizacijom budžeta.

S obzirom na to da se do 2045. godine očekuje porast broja penzionera sa sadašnjih 2,5 na 3,25 miliona, država je bila prinuđena na uvođenje rigoroznih mera kako bi nadoknadila godišnji deficit u penzionom sistemu koji iznosi čak 30 milijardi evra.

Evo ključnih promena koje stupaju na snagu u 2026. godini.

Granica za prevremenu penziju se pomera na 63 godine

Jedna od najznačajnijih promena odnosi se na takozvanu „koridor” penziju (prevremeno penzionisanje). Dosadašnja granica od 62 godine starosti i 40 godina staža (480 meseci osiguranja) se ukida.

Nova pravila predviđaju podizanje starosne granice na 63 godine i povećanje potrebnog staža na 42 godine (504 meseca osiguranja). Ova promena se uvodi postepeno – svaka tri meseca granica se pomera za dva meseca (od januara ove godine). Važan izuzetak su radnici na teškim poslovima, uključujući i medicinske sestre, za koje važe stari, povoljniji propisi.

Postepeno izjednačavanje žena i muškaraca

Iako je proces počeo ranije, u poslednjih šest meseci intenzivirane su pripreme za dalju primenu plana po kojem će se starosna granica za žene do 2033. godine potpuno izjednačiti sa muškarcima na 65 godina.

Žene rođene posle 30. juna 1968. godine već sada moraju računati na to da će u punu penziju moći tek sa navršenih 65 godina života.

Novi model: Delimična penzija

Od januara 2026. uvodi se potpuno nova mogućnost koja rad u starijoj dobi treba da učini privlačnijim. Radnici koji imaju 42 godine staža moći će da skrate radno vreme (između 25% i 75%) i istovremeno primaju deo penzije.

Na primer, radnik koji zarađuje 4.000 evra bruto mogao bi sa 63 godine da ode u djelimičnu penziju od 50%. On bi radio upola manje, ali bi njegova neto primanja (plata + penzija) iznosila oko 2.475 evra, što je tek nešto manje od pune plate (2.712 evra), a znatno više od same prevremene penzije (1.283 evra).

Povećanje penzija u 2026. godini

Vlada je utvrdila i parametre za redovno usklađivanje penzija:

Penzije do 2.500 evra biće povećane za 2,7%.

Za penzije iznad ovog iznosa predviđen je fiksni dodatak od 67,50 evra.

Nivo za socijalnu pomoć penzionerima (Ausgleichszulage) takođe raste za 2,7%.

Takođe, menja se pravilo za prvu godinu penzije. Umesto dosadašnjeg obračuna po mesecima, uvodi se jedinstveno povećanje od 50% faktora prilagođavanja za sve koji se penzionišu u toj kalendarskoj godini, bez obzira na mesec odlaska.

Šta ovo znači za državljane Srbije koji su radili u Austriji?

Austrijska penzija se isplaćuje u punom iznosu čak i ako se penzioner vrati u Srbiju, zahvaljujući bilateralnom sporazumu.

Ipak, postoji jedan važan izuzetak – takozvani „dodatak za poravnanje” (Ausgleichzulage), koji se dobija ako je penzija ispod socijalnog minimuma, gubi se onog trenutka kada penzioner prijavi glavno prebivalište van Austrije.

Da podsetimo, objavljeno je i koji penzioneri dobijaju 100 evra za Uskrs.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Prenela: N.J)