KOCKA GA DOVELA DO DNA! Mislio da je PAMETNIJI od drugih kockara, a OTAC mu prodao auto za DUGOVE - danas je...

Emir Habibović važi za jednog od najtalentovanijih pevača kada je reč o narodnoj muzici.

Popularnost je stekao 2000. hit pesmom "Dajte mi jednu bar". Nakon toga se povlači na neko vreme, a onda se vratio nikad jači.

Nedavno je, otvoreno govorio o borbi sa porokom. Kako kaže mnogo se zaduživao zbog kocke, ali je na kraju uspeo da se vrati na pravi put.

- Nije bilo teško jer sam imao Božiju podršku i sve što sam hteo uradio sam lagodno. U to vreme sam bio kockar, voleo sam da pijem. Kockar je nešto najgore što postoji u životu. Već 15 godina ne kockam. To sve ide iz mozga, verujte mi. Zavisnost ide kad ideš da kradeš, pa ideš da kockaš. To je zavisnost, realno, a ja nisam bio zavisnik. To je bila moja ljubav, više nego muzica i porodica. Sad kad neko gleda ovo... Jednostavno tako je bilo. Zašto? Verujte mi, ne znam. U tom krugu ljudi sam bio. Ponelo me to, imao sam 20 godina, izašao iz kuće, imao sam para. Mislio sam da ću biti bolji od drugih kockara, a ja sve što sam bio uspešniji u kocki, moja porodica je stradala. Prvo što nisam bio prisutan tamo gde sam trebao da budem. Drugo što su se žrtvovali majka i otac. Nisi posvećen karijeri. Vreme kao vreme, ono kad krene, krenućeš, ali kad krene nazad, nema više napred. Tu sam imao tu Božiju podršku, kad sam rekao stop, kraj - kraj. Problemi su me zaustavili. To nigde nisam rekao - rekao je pevač i nastavio:

- Zaduži se tamo, zaduži se vamo. Moj otac je zadnji auto prodao. Ja to nisam ni shvatio koliko sam voleo tu kocku. To je vremenom sve je bilo. Moj drug Alen mi je rekao: ‘Sram te bilo. Otac ti ide da kupi detetu mleko, a nema ni za mleko, ide peške.’ Kad mi je to rekao onda sam počeo da plačem, spakovao sam se i otišao sam. Na tom mestu gde sam bio, nisam bio zbog ljubavi kada sad shvatiš, nego sam bio zbog kazina. Da sam bio zbog ljubavi, imao bi i dete, imao bi porodicu. Nažalost, moram tako da kažem.

Otkrio koliko se zaduživao

- Ali nisu to bile velike cifre. U to vreme sam ja koštao kao nečija mesečna plata nekog radnika, da ne pričam sada, to je bilo možda 20 ili 30 hiljada evra ili maraka u to vreme. Ne bih da spominjem cifru, ali nije bilo moguće da vratiš, razumeš li me? Sad najgore da od prijatelja koga si pozajmio praviš neprijatelje. Nema ništa gore. I u suštini, kada je tako nešto u pitanju, ti si uvek kriv. Ne postoji razlog i način da budeš u pravu. U jednoj ruku to gledam kao svoj uspeh jer ja se danas okrenem i idem kod svoje dece. Samo da mi je porodica zdrava - rekao je Emir za Novu.

Bonus video:

(Espreso/Kurir.rs/NOVA/M.S.)