Stojakovićeva ispovest: Saterani smo uza zid i otpisani od svih!

Fudbaleri Partizana u 23. kolu Superlige Srbije na stadionu u Humskoj dočekuju Spartak u subotu od 15.00.

Pred ovaj duel govorio je trener Nenad Stojaković, ističući da se ekipa nalazi u čudnoj poziciji.

- Pre svega, hvala Janisu Karabeljovu na svemu što je uradio, želim mu mnogo uspeha u novom klubu. Pozdrav i Mariju i brz oporavak posle operacije. Trifunović, Jurčević i Milovanović neće biti u procesu za ovaj meč, još se oporavljaju. Spartak smo gledali, pratili smo, ekipa puna internacionalaca, na dobar način vođena, tehnički kvalitetna, prošle nedelje primili tri gola iz prekida, iako nisu loše igrali, nerešeno sa Pazarom. Postoje "paterni" koje prate i koji se ponavljaju. Trenirali smo, vežbali smo, igrači su dobili informacije, atmosfera je odlična, idemo sutra da uzmemo ta tri boda - rekao je Stojaković.

Crno-beli su trenutno na drugoj poziciji sa 50 bodova, bodom manje od prvoplasirane Zvezde.

- Mi smo saterani uza zid, otpisani smo od svih - ja kao trener, oni kao igrači i nemamo šta više. Najvažnija su tri boda, da ih osvojimo na bilo koji način, to igrači znaju i potpuno su mirni sa tim, ja znam i potpuno sam miran sa tim, nema tu neke filozofije. Jako jednostavno.

Upitan je da li meč protiv Radnika može da bude neki vodič za dalje.

- Mi smo Surdulicu dobili na srce. Sve ono što se dešavalo prošle nedelje nije bilo prijatno, ali pravi šampioni moraju da izađu iz takvih stvari. Imali smo više vremena da pripremimo na pravi način i uz hladnu glavu i vrelo srce izađemo na teren i pokažemo da smo najbolji.

Usledilo je i pitanje kako je uopšte raditi u toj atmosferi.

- Partizan je veliki klub, ponavljao sam to nekoliko puta, očekivanja svih ljudi u klubu i oko kluba su najveća. Ja kao čovek, to sam rekao i prošli put, došao sam na ovu poziciju u trenutku kada su se neke kockice složile i kada je negde sam Bog odredio da ja to mogu kao čovek da iznesem. Mislim da sam jako miran, spokojan sam, znam ko sam, znam šta sam, znam negde odakle sam. Mogu da nosim ovo zato što se u ovom poslu jednostavno živi na dnevnom nivou, gde god se radilo. Prosto zavisiš od rezultata, a pošto zavisiš od rezultata, onda treba da se baviš na dnevnom nivou tim treningom, tom vežbom, tim ljudima.

Pričaj, pokaži, skiciraj negde, pokušaj da izvučeš najbolje iz tog treninga, iz tog dana. I onda kada dođeš kući, budeš potpuno miran, zato što si uradio sve što si mogao tokom tog dana. Da li može bolje? Sigurno da da. Da li igrači mogu bolje? Sigurno da da. Ali cela ova priča koja se napravila u ovom trenutku je potrebna očigledno i meni kao treneru i njima kao igračima da budu bolji, da budu veći i da negde u narednom periodu opet dobiju još jednu određenu dozu drskosti, bezobrazluka i inata koji će ih opet odvesti možda tamo gde znanje ne može.

Bonus video:

(Espreso/B92/Preneo: A.K.)