U SUBOTU SU VELIKE ZADUŠNICE, A SVI VERNICI MORAJU DA ISPOŠTUJU OVE OBIČAJE: Evo šta treba da uradite sa svećom!

Velike ili zimske Zadušnice, prvi dan u kalendarskoj godini posvećen pomenima upokojenih, 2026. biće obeležene u subotu 14. februara. Ovaj dan vernici provode u molitvi i sećanju na preminule; u crkvama se služe liturgije i parastosi, dok se na grobljima pale sveće i uređuju grobovi najbližih.

Običaji za zimske Zadušnice razlikuju se od kraja do kraja Srbije, ali imaju zajedničku poruku: to je dan sećanja na preminule pretke i dan posvećen molitvama. U nekim delovima zemlje smatra se da na dan sećanja na preminule ne treba započinjati teške poslove, niti praviti veliku buku, jer su zimske Zadušnice dan tišine i uspomena.

Za zimske Zadušnice u većem delu Srbije ustaljen je običaj da se na groblje nosi kuvano žito, vino i sveće, a ponegde i hrana koja se deli rodbini, komšijama ili siromašnima "za dušu pokojnika". Taj čin ima simbolično značenje – veruje se da dobro delo učinjeno tog dana predstavlja molitvu i dar namenjen preminulima. Postoji i verovanje da duše pokojnika tog dana simbolično obilaze mesta na kojima su živele, pa se zato ponegde ostavlja deo hrane na prozoru. Iznošenje hrane na groblje nije samo deo srpske tradicije – isti običaj postoji i u hinduizmu.

U pojedinim delovima Srbije zadržana su i stara narodna tumačenja prema kojima na zadušni dan nije dobro povređivati ptice ili leptire, jer se, kako kaže predanje, doživljavaju kao glasnici ili simboli duša preminulih.

Paljenje sveća za "zaboravljene duše"

Pored odlaska na groblje i paljenja sveća, u mnogim krajevima Srbije Zadušnice prate i sitni, ali duboko ukorenjeni običaji koji se prenose generacijama. Na primer, smatra se da je dobro očistiti i urediti grob nekoliko dana ranije, kako bi se na sam dan pomena došlo mirno, bez žurbe, samo radi molitve i sećanja. Na groblju se sveće pale za svakog preminulog člana porodice, a često i za "zaboravljene duše", one za koje više nema nikoga da ih pomene. Veruje se da sveća upaljena za "zaboravljene duše" vredi kao molitva i da oni će koji je namene upokojenim neznancima imati posebnu Božju zaštitu.

U nekim delovima Šumadije i zapadne Srbije zadržan je običaj da se na grob izlije malo vina u obliku krsta, kao znak poštovanja i simbol večnog života. U istočnoj Srbiji i Pomoravlju ponegde se nosi i voda kojom se poliva zemlja na grobu, što je stari običaj povezan sa verovanjem da se time "osvežava" mesto počinka.

Postoje i običaji vezani za ponašanje u kući. Stariji ljudi često govore da na Zadušnice treba izbegavati svađe, glasnu muziku i veselje, jer je dan namenjen tišini i molitvi. U pojedinim krajevima veruje se i da je dobro zapaliti sveću u domu, pored ikone, za sve upokojene iz porodice koji nisu sahranjeni u blizini i čije grobove nije moguće obići na zadušni dan.

Na jugu Srbije važi verovanje da na Zadušnice ne treba ništa iznositi iz kuće posle zalaska sunca, jer se simbolično smatra da tog dana u dom dolaze uspomene i senke predaka, pa se kuća ne "osiromašuje". Iako se ova verovanja danas ređe doslovno poštuju, mnogi ih i dalje pominju kao deo porodične tradicije.

Bez obzira na razlike u običajima, suština zimskih Zadušnica svuda je ista: to je dan posvećen sećanju na preminule članove porodice i prijatelje, dan molitve i čuvanja tradicije koja se u Srbiji prenosi generacijama.

Bonus video:

(Espreso/Blic)