Šta može da se zasadi i zaradi 5.000 evra? Jeftina biljka koja raste kao iz vode, za čas ćete imati proizvod

Broj nezaposlenih se poslednjih godina smanjuje, a raste broj ljudi koji imaju određenu ušteđevinu i razmišljaju o pokretanju sopstvenog posla. Mnogi od njih kao prirodan izbor vide poljoprivredu, ali često nisu sigurni u koju konkretnu granu bi trebalo da ulože.

Za započinjanje biznisa, pored dobre ideje, neophodna je i jasna računica o isplativosti, odnosno procena koje delatnosti mogu najbrže doneti profit. Portal blic.rs izdvojio je neke od poljoprivrednih grana koje važe za najrentabilnije, dok se dodatne informacije mogu pronaći i na sajtu Grow Up, snaga zemlje, prvom i najvećem agrobiznis projektu u regionu.

Kako se odlučiti

Ukoliko još niste doneli odluku o vrsti biznisa, a raspolažete obradivim zemljištem, gajenje bilja koje kroz ishranu može pozitivno uticati na organizam može biti dobar izbor. Potražnja za ovim biljem poslednjih godina neprestano raste, dok su ulaganja relativno mala, a održavanje zasada ne zahteva mnogo rada.

Za podizanje jednog hektara zasada nane, kamilice, nevena ili sličnog lekovitog bilja potrebno je između 1.200 i 2.500 evra. Ova sredstva dovoljna su za pripremu zemljišta, nabavku semena i sadnju. Ukoliko se želi unaprediti plasman proizvoda, dodatno ulaganje od oko stotinu evra u dekorativnu ambalažu može učiniti proizvod privlačnijim kupcima. Kada se sve sabere, prihod po hektaru može se kretati od 2.500 do 6.500 evra.

Beli slez

Oko 2.000 evra ulaganja po hektaru

Cena oko 5 evra po kilogramu

Prinos manji od 1.500 kilograma po hektaru

Oko 6.500 evra prihoda po hektaru

Najmanje 4.500 evra profita po hektaru

Neven

Približno 1.800 evra ulaganja po hektaru

Cena oko 4 evra po kilogramu cveta

Oko 1.000 kilograma prinosa po hektaru

Oko 4.000 evra prihoda po hektaru

Oko 2.000 evra profita po hektaru

Bosiljak

Oko 1.200 evra ulaganja po hektaru

Cena viša od 1 evra po kilogramu

Prinos oko 2.000 kilograma po hektaru

Oko 2.500 evra prihoda po hektaru

Oko 1.300 evra profita po hektaru

Stručnjaci savetuju da se, kada je reč o ovakvom bilju, prednost da višegodišnjim kulturama, jer zahtevaju manja ulaganja na duži rok.

Zelena salata

Uzgoj zelene salate važi za isplativ posao sa minimalnim početnim ulaganjima. Sa oko 1.000 evra moguće je započeti ozbiljnu povrtarsku proizvodnju. Za početnike je dovoljno desetak ari zemljišta, a ukoliko vremenski uslovi budu povoljni, zarada može dostići i do 2.000 evra.

Za plastenik na toj površini potrebno je izdvojiti oko 300 evra, dok se preostalih 700 evra može uložiti u nabavku semena, obradu zemljišta i hemijsku zaštitu. Cena jedne vezice salate u sezoni kreće se između 60 i 80 dinara. Nakon berbe i prodaje, parcela ostaje slobodna, pa se može iskoristiti za sadnju neke druge kulture.

Proizvodnja cveća

Cvećarstvo donosi prve prihode nekoliko meseci nakon setve, ali zahteva strpljenje, posvećenost i svakodnevnu brigu. Iako naizgled jednostavan, ovaj posao podrazumeva kontinuirano angažovanje.

Za zasnivanje proizvodnje na jednom aru, potrebno je ulaganje između 3.000 i 4.000 evra. Ovaj iznos obuhvata pripremu plastenika, sistem za grejanje, sadni materijal, đubrivo, saksije i ostalu opremu.

Proizvodnja cveća postaje sve popularnija u Srbiji jer omogućava ostvarivanje prihoda tokom cele godine u manjim iznosima, dok se kompletna investicija najčešće vraća u prve dve godine. Treća godina donosi zaradu, a svaka naredna može obezbediti povrat uloženog i do 50 odsto. Godišnja zarada kreće se od 1.000 do 2.000 evra, s tim da veći zasadi podrazumevaju i veća ulaganja, ali i veću dobit. Najveća potražnja za cvećem je početkom proleća, kada je interesovanje za uređenje dvorišta i okućnica najveće.

Uzgoj voća i povrća

Iako plastenička proizvodnja voća i povrća zahteva veća početna ulaganja, stručnjaci je smatraju jednom od najrentabilnijih grana poljoprivrede. Za proizvodnju na jednom hektaru potrebno je oko 15.000 evra, a u povoljnim vremenskim uslovima uložena sredstva mogu se vratiti već tokom prve godine.

Početnici mogu započeti i sa manjim površinama. Na primer, plastenik od 200 kvadratnih metara može doneti solidnu zaradu, gajenjem paradajza može se ostvariti i preko 2.000 evra, krastavca oko 1.000 evra, dok je zarada od paprike nešto niža i iznosi oko 600 evra.

Ovakav vid proizvodnje zahteva stalni rad, od setve i nege rasada, preko sadnje, navodnjavanja i zaštite biljaka, pa sve do berbe. Uspeh u poljoprivredi zavisi od ulaganja i posvećenosti, ali u velikoj meri i od vremenskih prilika, koje, prema procenama, utiču i do 50 odsto na krajnji ishod. Zbog toga se savetuje osiguranje zasada, kako bi se smanjio rizik od gubitaka usled elementarnih nepogoda.

Bonus video:

(Espreso)