Ovo je 7 mogućih scenarija u slučaju napada SAD na Iran: Ne zna se koji je gori, a najveću opasnost predstavlja ON!

Čitav svet sa budnom pažnjom gleda u pravcu Irana jer deluje da je Donald Tramp na ivici da izda naredbu da njegove snage otpočnu napad.

Iako su potencijalne mete uglavnom predvidive, ishod ipak nije, stoga se svi pitaju šta će se dogoditi ako SAD u poslednjem trenutku ne postignu dogovor sa Teheranom i prvi čovek Bele kuće naredi američkim snagama da krenu u akciju.

Ovo su mogući scenariji:

Tramp naređuje ciljane udare

Američke vazdušne i pomorske snage izvode ograničene, precizne udare usmerene na vojne baze Iranske revolucionarne garde (IRGC) i jedinice Basidž - paravojne formacije pod kontrolom IRGC-a - kao i na mesta za lansiranje i skladištenje balističkih raketa, kao i iranski nuklearni program.

Već oslabljeni režim se ruši, a zemlja vremenom prelazi u pravu demokratiju u kojoj Iran može ponovo da se uključi u međunarodnu zajednicu.

Ovo je izuzetno optimističan scenario. Zapadna vojna intervencija u Iraku i Libiji nije donela glatku tranziciju ka demokratiji. Iako je okončala diktature u oba slučaja, otvorila je godine haosa i krvoprolića.

Sirija, koja je sprovela sopstvenu revoluciju i zbacila predsednika Bašara al-Asada bez zapadne vojne podrške 2024. godine, za sada se pokazala uspešnijom.

Režim opstaje, ali ublažava svoju politiku

Ovo bi se moglo nazvati "venecuelanskim modelom", u kojem brza i snažna američka akcija ostavlja režim netaknutim, ali primoranim da ublaži svoju politiku.

U iranskom slučaju, to bi značilo da Islamska Republika opstaje - što neće zadovoljiti veliki broj Iranaca - ali da je prisiljena da ograniči podršku nasilnim milicijama širom Bliskog istoka, obustavi ili smanji domaći nuklearni i balistički program, kao i da ublaži represiju nad protestima.

I ovo je manje verovatan scenario. Rukovodstvo Islamske Republike već 47 godina ostaje prkosno i otporno na promene. Deluje nesposobno da sada promeni kurs.

Režim kolabira, zamenjuje ga vojna vlast

Mnogi smatraju da je ovo najverovatniji mogući ishod, piše BBC.

Iako je režim očigledno nepopularan kod velikog broja građana, a svaki novi talas protesta ga dodatno slabi, i dalje postoji snažna i duboko ukorenjena bezbednosna država sa jasnim interesom da zadrži status kvo.

Glavni razlog zbog kojeg protesti do sada nisu uspeli da sruše režim jeste izostanak značajnih preleta na njihovu stranu, dok su oni na vlasti spremni da koriste neograničenu silu i brutalnost kako bi ostali na vlasti.

U konfuziji nakon eventualnih američkih udara, moguće je da Iran završi pod vlašću snažne vojne hunte, sastavljene uglavnom od pripadnika IRGC-a.

Iran uzvraća napad

Iran je zapretio odmazdom u slučaju američkog napada, navodeći da mu je "prst na obaraču". Jasno je da se ne može meriti sa snagom američke mornarice i vazduhoplovstva, ali bi i dalje mogao da uzvrati korišćenjem svog arsenala balističkih raketa i dronova, od kojih su mnogi skriveni u pećinama, pod zemljom ili u zabačenim planinskim predelima.

Američke baze i postrojenja raspoređeni su duž arapske obale Zaliva, posebno u Bahreinu i Kataru, ali Iran bi mogao, ukoliko to odluči, da napadne i kritičnu infrastrukturu bilo koje zemlje koju smatra saučesnikom u američkom napadu, poput Jordana.

Razorni raketni i napadi dronovima na petrohemijska postrojenja saudijskog Aramka 2019. godine, koji je pripisan iranskoj miliciji iz Iraka, pokazao je Saudijcima koliko su ranjivi na iranske rakete.

Iranski arapski susedi u Zalivu, svi saveznici SAD-a, razumljivo su izuzetno nervozni zbog mogućnosti da se svaka američka vojna akcija obije upravo njima o glavu.

Iran uzvraća postavljanjem mina u Zalivu

Ovo već decenijama predstavlja potencijalnu pretnju globalnom brodarstvu i snabdevanju naftom, još od rata Irana i Iraka od 1980. do 1988. godine, kada je Iran zaista minirao plovne puteve, a britanski minski čistači pomagali u njihovom uklanjanju.

Uski Ormuski moreuz između Irana i Omana predstavlja ključnu tačku. Oko 20% svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) i između 20 i 25% nafte i naftnih derivata prolazi kroz ovaj moreuz svake godine.

Iran je sprovodio vežbe brzog postavljanja morskih mina. Ukoliko bi to učinio, posledice po svetsku trgovinu i cene nafte bile bi neizbežne.

Iran uzvraća potapanjem američkog ratnog broda

Jedan kapetan američke mornarice na ratnom brodu u Zalivu jednom je rekao da je jedna od iranskih pretnji koja ga najviše brine takozvani "napad rojem".

Reč je o scenariju u kojem Iran lansira veliki broj dronova sa snažnim eksplozivom i brzih torpednih čamaca ka jednoj ili više meta, u tolikom obimu da čak ni snažni sistemi bliske odbrane američke mornarice ne mogu da eliminišu sve pretnje na vreme.

Mornarica IRGC-a je odavno zamenila konvencionalnu iransku mornaricu u Zalivu, a neki od njenih komandanta su se čak školovali u Dartmutu u vreme Šaha.

Iranske pomorske posade veliki deo obuke posvetile su nekonvencionalnom ili "asimetričnom" ratovanju, tražeći načine da prevaziđu ili zaobiđu tehnološku nadmoć svog glavnog protivnika - Pete flote američke mornarice.

Potapanje američkog ratnog broda, uz moguće zarobljavanje preživelih članova posade, predstavljalo bi ogromno poniženje za SAD.

Iako se ovaj scenario smatra malo verovatnim, milijardu dolara vredan razarač USS Cole je 2000. godine bio teško oštećen u samoubilačkom napadu Al Kaide u luci Aden, pri čemu je poginulo 17 američkih mornara.

Pre toga, 1987. godine, irački pilot je greškom ispalio dve rakete "Egzose" na američki ratni brod USS Stark, usmrtivši 37 mornara.

Režim kolabira, zamenjuje ga haos

Ovo predstavlja vrlo realnu opasnost i jedan je od glavnih strahova suseda poput Katara i Saudijske Arabije.

Pored mogućnosti izbijanja građanskog rata, kakav su doživeli Sirija, Jemen i Libija, postoji i rizik da u haosu i konfuziji etničke tenzije prerastu u oružane sukobe, dok Kurdi, Beludži i druge manjine pokušavaju da zaštite svoje zajednice u uslovima nacionalnog vakuuma vlasti.

Veliki deo Bliskog istoka bi svakako pozdravio kraj Islamske Republike, a niko više od Izraela, koji je već zadao teške udarce iranskim saveznicima širom regiona i koji Iran vidi kao egzistencijalnu pretnju zbog njegovog sumnjivog nuklearnog programa.

Ali niko ne želi da vidi najveću bliskoistočnu zemlju po broju stanovnika - oko 93 miliona ljudi - kako tone u haos, izazivajući humanitarnu i izbegličku krizu.

Najveća opasnost sada jeste da predsednik Tramp, nakon što je prikupio ovako snažne snage blizu iranskih granica, odluči da mora da deluje kako ne bi izgubio obraz, i da rat započne bez jasnog cilja i sa nepredvidivim i potencijalno razornim posledicama.

Bonus video:

(Espreso/ b92/ Index/ Prenela: T.M.)