Ako na Svetog Savu zagrmi, desiće se nešto mnogo loše! Rđav je znak, verovanje kaže da će se...

Savindan je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom, ali se, prema crkvenim pravilima, može slaviti mrsno, osim ako padne u sredu ili petak.

Zašto se na Svetog Savu ne nosi crvena boja?

Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja vezanih za Savindan jeste da ne valja nositi ništa crveno. Ovo verovanje potiče iz davnih vremena, kada je život na selu bio neraskidivo vezan za stoku i prirodu.

Sveti Sava se u narodu smatrao pastirom i zaštitnikom stoke, pa su se seljaci plašili da bi crvena boja, koja simbolizuje krv, mogla da privuče vukove i donese nesreću domaćinstvu. Zato se na ovaj dan izbegavala crvena odeća, ali i sve što je moglo da se poveže sa opasnošću po stoku.

Noževi, britve i alat – strogo zabranjeni

Prema narodnom verovanju, na Svetog Savu ne valja otvarati britvu, oštriti noževe niti bilo kakav alat. Smatralo se da se time „otvaraju čeljusti vukova“, što bi moglo doneti štetu i gubitak stoke.

Zato se Savindan doživljavao kao dan kada se izbegava sve što seče, oštri ili simbolično „razdvaja“, kako bi godina protekla mirno i bez nesreća.

Grmljavina na Savindan – loš znak koji se retko dešava

Postoji i posebno upozorenje vezano za vreme. Ako na Svetog Savu zagrmi, narod veruje da je to izuzetno loš znak i da će se tokom godine dogoditi nešto rđavo. Razlog za ovo verovanje leži u činjenici da su udari groma zimi izuzetno retki, pa se takva pojava smatrala natprirodnom i zloslutnom.

O grmljavini na Savindan govori se i u čuvenoj narodnoj pesmi „Početak bune na dahije“, gde se ovaj znak tumači kao najava velikih i teških događaja.

Sunce na Svetog Savu donosi sreću i rodnu godinu

Nasuprot tome, sunčan dan na Svetog Savu smatra se izuzetno dobrim znakom. Prema narodnom verovanju, sunce tog dana najavljuje blagostanje, zdravlje i rodnu godinu, kako za useve, tako i za domaćinstvo.

Zato su se naši preci radovali vedrom Savindanu, verujući da će im cela godina biti uspešna.

Zašto se na Svetog Savu sme raditi?

Iako je Savindan crveno slovo, za kućne poslove važe drugačija pravila nego za većinu velikih praznika. Upravo zato što se stoka nekada puštala sama na ispašu, verovalo se da domaćin treba da iskoristi ovaj dan za sve važne kućne poslove.

Ženama je dozvoljeno, pa čak i poželjno, da rade u kući, a naročito se preporučuje veliko spremanje, kako bi dom bio čist i uredan tokom cele godine.

Poseban dan za decu i učenje

Narodna tradicija kaže i da deca na Svetog Savu moraju da nauče nešto novo — makar pesmu, molitvu ili neku korisnu veštinu. U suprotnom, verovalo se da će biti lenja i da neće napredovati tokom godine.

Upravo zbog toga Sveti Sava se u Srbiji tradicionalno slavi kao školska slava. Ovaj običaj je prekinut 1945. godine, ali je devedesetih godina prošlog veka ponovo vraćen u srpsko školstvo, gde i danas ima posebno mesto.

(Espreso/kurir/prenela PV)