Zašto se na Svetog Savu obavezno mese perece? Običaj ih strogo nalaže, niko nema pojma šta simbolišu

U nekim krajevima Srbije, posebno na severu, Savindan se ne može zamisliti bez jednog naizgled skromnog peciva - pereca.

Zašto perece na Savindan?

Na slavskim trpezama u Banatu i delovima Vojvodine, uz sveću i kolač, često se mogu videti i perece. Iako deluju kao obično pecivo, njihovo mesto na stolu ima dublje značenje i dugu istoriju. Perece su u evropskoj hrišćanskoj tradiciji poznate još od srednjeg veka. Njihov karakterističan oblik podseća na ruke sklopljene u molitvi, dok se tri praznine koje nastaju prilikom uvijanja testa tumače kao simbol Svetog trojstva. Upravo zbog te simbolike, često su se pripremale u dane verskih praznika.

Smatra se da perece potiču iz nemačke pekarske tradicije, a da su u naše krajeve stigle preko Banata, gde je nemačko stanovništvo vekovima ostavilo snažan kulturni trag. Vremenom su ih i srpske porodice prihvatile i uklopile u sopstveni praznični kalendar, naročito na Savindan.

U narodu postoji i predanje da su u određenim istorijskim periodima, kada je javno obeležavanje slave bilo otežano, perece simbolično menjale slavski kolač. Iako za ovu priču nema pouzdanih istorijskih potvrda, običaj se zadržao i preživeo do danas. Zanimljivo je da se perece gotovo isključivo vezuju za Savindan u Banatu, dok su u drugim delovima Srbije retkost. One nisu obavezni deo proslave, ali ostaju lep i prepoznatljiv trag lokalne tradicije.

Sveti Sava - više od crkvenog svetitelja

U narodnoj svesti Sveti Sava nikada nije bio samo crkveni poglavar. Kroz usmena predanja i priče, on se pojavljuje kao učitelj svakodnevnog života - onaj koji je narod učio kako da obrađuje zemlju, mesi hleb, kuva, pravi sir i savlada osnovne zanate. Zbog toga se Savindan doživljava kao praznik doma, reda i znanja, ali i kao dan koji slavi jednostavan, domaćinski život. Hrana, trpeza i okupljanje porodice imaju posebno mesto u tom doživljaju.

Kako se Savindan obeležava u domovima i školama

U porodicama koje Svetog Savu slave kao krsnu slavu, praznik se obeležava na uobičajen način. Mesi se slavski kolač, kuva se žito i pali sveća. Ukoliko Savindan padne u vreme posta, i trpeza je posna. U školama širom Srbije 27. januar ima poseban značaj. Savindan je školska slava, dan posvećen prosveti, učenicima i učiteljima. Organizuju se priredbe, recitacije i seče slavski kolač, a Sveti Sava se slavi kao zaštitnik znanja i obrazovanja. U nekim sredinama zadržao se i običaj da se deci daruju sitni pokloni ili slatkiši, kao simbol pažnje, brige i blagoslova.

Praznik koji čuva ognjište

Savindan je kroz vekove ostao praznik koji spaja veru, znanje i svakodnevni život. Bilo da se na stolu nađu perece, slavski kolač ili skromna posna jela, suština praznika ostaje ista - okupljanje porodice, poštovanje tradicije i sećanje na vrednosti koje Sveti Sava simbolizuje. Upravo u tim tihim, kućnim običajima leži snaga Savindana, praznika koji i danas povezuje prošlost i sadašnjost.

(Espreso/blic žena/prenela PV)