"Pisala je da ljudi imaju dobro srce, a umrla izgladnela i u vašima": Najstrašnija istina o Holokaustu“!

Crvena armija oslobodila je tada Aušvic, u kojem je zatekla oko 7.000 preživelih logoraša, među njima i 700 dece. Bio je to kraj jednog od najgorih horora u istoriji čovečanstva, koji je trajao punih 1.689 dana, tokom kojih je ubijeno više od milion ljudi, većinom Jevreja.

Milione ljudi su nacisti i njihovi saradnici širom Evrope, u periodu između 1933. i 1945. godine, progonili, tretirali krajnje neljudski, lišili ih dostojanstva i na kraju ubili.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2005. godine donela zvaničnu Rezoluciju o obeležavanju tog dana. Rezolucija apeluje na sve članice Ujedinjenih nacija da poštuju sećanje na žrtve Holokausta. Takođe, Rezolucija ohrabruje razvoj obrazovnih programa čiji je cilj pokazati odlučnost da se pomogne u sprečavanju genocida u budućnosti.

Međunarodni dan sećanja na Holokaust posebno se obeležava u evropskim zemljama u kojima je tokom Drugog svetskog rata život izgubilo 53 miliona ljudi, uključujući gotovo 31 milion civila.

Posle više od dve godine provedene u skloništu, od jula 1942. do avgusta 1944, skriveni Jevreji su otkriveni i deportovani u nemačke i holandske koncentracione logore.

Dnevnik devojčice Ane Frank svedočanstvo o hororu koji su Jevreji proživljavali

Ana Frank je tokom boravka u skloništu napisala svoj poznati dnevnik, koji je postao jedna od najčitanijih knjiga u svetu, prodat je u više od 30 miliona primeraka i preveden na 67 jezika.

„Bez obzira na sve, još uvek verujem da su ljudi zaista dobri u srcu“, napisala je Ana Frank u svom dnevniku dok se skrivala od nacista.

Preminula je u logoru Bergen-Belsen, izgladnela i skrhana tifusom, nedugo pre nego što su savezničke snage oslobodile logor i samo nekoliko meseci pre svog 16. rođendana.

Tačan datum smrti 15-godišnje Ane i njene 19-godišnje sestre Margot nije moguće utvrditi, ali zvanično se navodilo da su umrle 31. marta 1945. (logor je oslobođen 15. aprila). Sahranjene su u masovnoj grobnici, a njihova tela nikada nisu pronađena.

Ana je sa roditeljima i starijom sestrom, kao i porodicom Van Pelt i zubarom Fricom Pfeferom, nakon što su se više od dve godine skrivali u zadnjim prostorijama firme njenog oca u Amsterdamu, otkrivena i odvedena u logor. To se dogodilo 4. avgusta 1944.

Prvog novembra 1944. Ana i Margot su razdvojene od majke i sa 70 drugih ljudi prebačene u logor Bergen-Belsen. Putovanje je ovaj put trajalo dva dana, a nisu ni znale kamo ih odvode. Tamo su ostale sve do svoje smrti tri ili četiri meseca kasnije.

Neki preživeli logoraši sećaju se sestara Frank, a njena bivša drugarica iz razreda, Nanet Blic, koja je takođe završila u tom logoru, ispričala je kako je Ana već u decembru bila u veoma lošem stanju.

„Izgledala je kao kostur. Bila je umotana u ćebe, nije mogla da podnese da ima odeću na sebi jer su po njoj gmizale vaši“, ispričala je.

Bonus video:

(Espreso)