OVOM NARODU DORUČAK, NAMA UŽINA! Jedu kao ptice, a žive kao kornjače: Kod nas bi pitali da li je to prilog uz burek

Dok mnogi kod nas jutro započinju belim hlebom, paštetom, burekom ili slatkim pecivima, ljudi koji važe za najzdravije i najdugovečnije na planeti pripremaju potpuno drugačiji doručak.

Reč je o stanovnicima takozvanih Plavih zona, gde živi najveći broj ljudi starijih od 90 i 100 godina, a hronične bolesti su znatno ređe nego u ostatku sveta.

Zajedničko im je da se hrane jednostavno, sezonski i uglavnom namirnicama biljnog porekla, uz vrlo malo prerađene hrane i gotovo bez industrijskog šećera. Procene pokazuju da čak oko 80% njihove ishrane čine biljne namirnice, dok su meso, sir i riba tek povremeni dodatak.

A doručak? Tu tek dolazi pravo iznenađenje.

OKINAVA (JAPAN) – PIRINAČ UMESTO PECIVA

Na Okinavi se dan ne započinje kafom i kiflom, već obilnim slanim obrokom. Najčešće se jede kuvani pirinač, fermentisana soja (nato), miso supa, alge, povrće i mala količina ribe ili tofu sira. Ovakav doručak obezbeđuje dugotrajnu energiju bez naglih skokova šećera u krvi. Slatko se ujutru gotovo i ne jede.

IKARIJA (GRČKA) – ČAJ, MED I DOMAĆI HLEB

Stanovnici Ikarije dan započinju biljnim čajevima od trava koje sami beru, često uz kašiku domaćeg meda. Tek potom sledi lagani obrok: domaći hleb od celog zrna, kozji sir ili jogurt i povrće iz bašte. Veruju da stomak ujutru ne treba opterećivati teškom hranom, već telo postepeno „pokrenuti“.

LOMA LINDA (SAD) – OVSENA KAŠA, ALI PRAVA

U ovoj kalifornijskoj zajednici doručak se često svodi na ovsenu kašu sa svežim voćem, orašastim plodovima i cimetom – bez šećera, bez instant varijanti i bez kupovnih zaslađivača. Cilj je dugotrajna sitost i stabilna energija tokom dana.

NIKOJA (KOSTARIKA) – PASULJ ZA DOBAR POČETAK DANA

Ovde je sasvim uobičajeno da se ujutru jede kombinacija pirinča, crnog pasulja, jaja i svežeg voća poput avokada, paradajza i papaje. Ovaj doručak obiluje proteinima, vlaknima i zdravim mastima, pa ljudi satima ostaju siti i puni snage.

SARDINIJA (ITALIJA) – MALO, ALI PRIRODNO

Na Sardiniji doručak nije centralni obrok. Najčešće se popije kafa, a pojede se nešto vrlo skromno – hleb sa ovčjim sirom, mleko ili sveže voće. Nekada su pastiri doručkovali praktično, bez mnogo razmišljanja, jedući ono što imaju, bez industrijske hrane.

ŠTA IM JE ZAJEDNIČKO?

Bez obzira na to gde žive, ljude iz Plavih zona povezuju iste navike: malo prerađene hrane, gotovo bez industrijskog šećera, umerenost u količinama. Jedu polako, redovno se kreću i imaju snažne društvene veze. Kod njih doručak nije „uteha“, već gorivo za dan. Dok mi često biramo brzo, slatko i kalorično, oni biraju jednostavno, slano, biljno i zasitno. I možda baš tu leži deo tajne njihove dugovečnosti.

Bonus video:

(Espreso / Lepa i srećna / M.S)