OVO JE "GLUPOST" ZBOG KOJE SU TENZIJE IZMEĐU TRAMPA I BRITANACA NA IVICI PUCANJA! Strahuje za SVOJU NAJVAŽNIJU...

U središtu Indijskog okeana, oko 1.600 kilometara od najbližeg kopna, nalazi se Dijego Garsija – ostrvo zapanjujuće prirodne lepote, okruženo belim peščanim plažama i tirkiznim morem.

Iako na prvi pogled može izgledati kao tropski raj, to je jedno od najzatvorenijih i politički najkontroverznijih mesta na svetu. Pristup ostrvu je strogo ograničen, dom je strateški važne britansko-američke vojne baze, a njegova istorija je obeležena prisilnim raseljavanjem, kolonijalnim manipulacijama i dugotrajnim međunarodnim sporovima.

Ostrvo se postalo goruća tema u utorak, nakon što je američki predsednik Donald Tramp napisao na svojoj društvenoj mreži Truth Social: „Šokantno, naš 'briljantni' saveznik u NATO-u, Ujedinjeno Kraljevstvo, trenutno planira da preda ostrvo Dijego Garsija, mesto vitalne američke vojne baze, Mauricijusu, BEZ IKAKVOG RAZLOGA.“

To je strateški važno ostrvo za SAD, ali i tačka spora između Velike Britanije i Mauricijusa. Ujedinjeno Kraljevstvo će predati Mauricijusu arhipelag Čagos, koji obuhvata ostrvo Dijego Garsija i njegovu britansko-američku vojnu bazu. Prema potpisanom sporazumu, lokacija baze biće vraćena u zakup Velikoj Britaniji na 99 godina. Tramp ju to nazvao „VELIKOM GLUPOŠĆU“, što je „još jedan u veoma dugom nizu razloga nacionalne bezbednosti zašto Grenland mora biti otkupljen“.

O čemu su se Britanci zapravo složili?

U maju 2025. godine, Velika Britanija i Mauricijus potpisali su sporazum o prenosu suvereniteta nad arhipelagom Čagos, uključujući ostrvo Dijego Garsija, sa Velike Britanije na Mauricijus. To znači da Mauricijus formalno postaje suverena država nad ostrvima, što bi rešilo dugogodišnji teritorijalni i pravni spor. Sporazum posebno predviđa da će Velika Britanija (u partnerstvu sa SAD) zadržati pravo da koristi stratešku vojnu bazu na Dijego Garsiji kroz dugoročni aranžman: Velika Britanija ima ovlašćenje da koristi suverenitet Mauricija nad Dijego Garsijom kako bi baza ostala operativna - aranžman je na period od najmanje 99 godina, sa mogućnošću produženja i daljih produženja, i pravom preče kupovine nakon tog perioda.

Sporazum takođe uključuje finansijske komponente kao nadoknadu Mauricijusu za pristup i dugoročno partnerstvo. Javni zapisi pominju velike iznose (stotine miliona funti godišnje i milijarde ukupno tokom trajanja sporazuma).

Sporazum takođe predviđa zagarantovane mere zaštite za samu vojnu bazu, uključujući: pravila o zajedničkom donošenju odluka o razvoju drugih delova arhipelaga; zabranu prisustva drugih stranih vojnih snaga na široj teritoriji Čagosa bez dogovora; i obaveze da se baza nikada ne potkopava i da ostane strateški dostupna.

Iako sporazum rešava pitanje suvereniteta, kritike su se fokusirale na prava i povratak Čagosaca – ljudi koji su proterani iz tog područja 1960-ih i 70-ih.

Sporazum predviđa mere kao što su: osnivanje fonda poverenja u korist Čagosaca; programi „res et tla“ na ostrvima osim Dijego Garsije (Mauricijus može pokrenuti povratak na druga ostrva); mogućnost da Čagosci imaju britansko i/ili mauricijusijsko državljanstvo i pristup programima preseljenja.

Iako su sporazum potpisale vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Mauricijusa 22. maja 2025. godine, potrebna je formalna ratifikacija dve zemlje da bi stupio na snagu kao međunarodni ugovor.

Ostrvo koje skoro niko ne sme da vidi

Dijego Garsija je najveće i najvažnije ostrvo u arhipelagu Čagos, koji se sastoji od oko 60 ostrva poznatih i kao Britanska teritorija Indijskog okeana (BIOT). Nema komercijalnih letova, pristup moru je moguć samo uz posebne dozvole, a ulazak na ostrvo je ograničen na osobe povezane sa vojnom bazom ili britanskim vlastima. Pristup novinarima je gotovo potpuno zabranjen.

Nakon višemesečnih pokušaja, početkom septembra prošle godine, Bi-Bi-Si je uspeo da uradi nemoguće - da dobije ograničenu dozvolu za boravak od pet dana, i to isključivo u svrhu praćenja sudskih postupaka vezanih za šrilankanske Tamile koji su već tri godine pritvoreni na ostrvu nakon što su zatražili azil. I ovaj dolazak je naišao na otpor, pre svega sa američke strane, koja je upozoravala na bezbednosne rizike i odbijala logističku podršku. Novinarka Alis Kadi je opisala ostrvo kao neobičnu kombinaciju britanskih i američkih simbola: britanske zastave, putevi pod nazivom Britanija Vej i Čerčilov put, ali i američke električne utičnice, dolar kao zvanična valuta, žuti školski autobusi, a ishrana i infrastruktura su pod jakom američkom kontrolom. Iako teritorijom formalno upravlja London, većinu resursa i operacija kontrolišu Sjedinjene Američke Države.

Ključna vojna baza u srcu Indijskog okeana

Vojna baza na Dijego Garsiji smatra se jednom od najvažnijih američkih baza van Sjedinjenih Država. Zbog svoje lokacije, ona omogućava nadzor Azije, Bliskog istoka i delova Afrike.

Bombarderi B-2 poletali su odavde tokom prvih napada na Avganistan posle 11. septembra, a baza je igrala ključnu ulogu u ratovima u Iraku i Avganistanu.

Takođe je jedno od retkih mesta na svetu gde se nuklearne podmornice mogu dopuniti gorivom i skladištiti sofisticirane rakete poput Tomahavka. Zbog ovog strateškog značaja, ostrvo je obavijeno visokim nivoom tajnosti. Pristup osetljivim područjima je strogo zabranjen, a posetioci se stalno prate.

Godinama kruže glasine da je Dijego Garsija korišćen kao „crna lokacija“ CIA za tajna ispitivanja osumnjičenih za terorizam. Iako su britanske vlasti 2008. godine priznale da su letovi za takozvanu predaju zatvorenika sletali tamo, zvanična tvrdnja je da pritvorenici nikada nisu napuštali avione.

Brutalno proterivanje i pravna bitka

Iza njegove vojne moći i geopolitičkog značaja krije se mračna kolonijalna istorija. Do kraja 1960-ih, arhipelag Čagos bio je dom za oko dve hiljade ljudi – potomaka robova dovedenih iz Afrike koji su vekovima živeli na ostrvima, razvijajući svoj jezik, kulturu i način života. Da bi napravili mesta za vojnu bazu, Britanci su sistematski proterali celokupno stanovništvo između 1968. i 1973. godine. Ljudi su utovareni na teretne brodove i odvedeni na Mauricijus i Sejšele, njihovi domovi su uništeni, a kućni ljubimci ubijeni. Većina proteranih završila je u siromaštvu, bez adekvatne nadoknade i bez prava na povratak.

Jedna od stanovnica, Lisebi Elize, kasnije je svedočila pred Međunarodnim sudom pravde da su živeli „srećan život u Čagosu u kome ništa nije nedostajalo“ i da su nasilno iščupani iz svoje domovine „kao životinje“.

Mauricijus, koji je stekao nezavisnost 1968. godine, tvrdi da je arhipelag Čagos nezakonito odvojen od njegove teritorije uoči dekolonizacije. Međunarodni sud pravde je 2019. godine izdao savetodavno mišljenje da je britanska uprava Čagosom nezakonita i da bi Velika Britanija trebalo da vrati ostrva Mauricijusu kako bi se završio proces dekolonizacije. Ovo mišljenje je podržala Generalna skupština UN, a SAD i nekoliko saveznika su se protivile.

Uprkos tome, London je godinama odbijao da prizna obavezu da je vrati. Tek 2022. godine počeli su pregovori sa Mauricijusom o budućnosti teritorije. Prema nezvaničnim informacijama, razmatran je sporazum prema kojem bi Mauricijus dobio formalni suverenitet, dok bi Velika Britanija i SAD zadržale pravo da koriste Dijego Garsiju kao vojnu bazu na dugoročni zakup.

Nada za raseljene Planirani sporazum je nedavno zaustavio Viši sud u Londonu, nakon tužbe Beatris Pompe, žene rođene na Dijegu Garsiji, koja tvrdi da raseljeni ostrvljani nisu bili uključeni u pregovore. Sud je presudio da bi potpisivanje sporazuma bez razmatranja prava raseljenih stanovnika moglo prouzrokovati „nepopravljivu štetu“. Čagošani decenijama zahtevaju pravo na povratak barem na deo ostrva, britansko državljanstvo, finansijsku nadoknadu i učešće u bilo kakvim pregovorima o budućnosti teritorije. Pravne i organizacije za ljudska prava, poput organizacije Human Rights Watch, nazivaju proterivanje stanovništva zločinom protiv čovečnosti.

Bonus video:

(Espreso/ Net.hr/ Prenela: T.M.)