NOĆU BEŽE IZ STANOVA Podstanari ostave neplaćene račune i kiriju i samo nestanu: "KAD IH TUŽITE, TA TUŽBA..."

Iako izdavanje stanova važi za siguran izvor prihoda, praksa pokazuje da vlasnici nekretnina sve češće dolaze u situacije koje sa sobom nose ozbiljne finansijske i pravne probleme. Jedan od najneugodnijih scenarija jeste onaj u kome se stanari, bez najave i bez izmirenih obaveza, isele tokom noći, ostavljajući iza sebe dugove i neizvesnost.

Koliko u takvim slučajevima pomaže ugovor o zakupu stana, šta je realna zaštita, a gde stanodavci ostaju prepušteni sami sebi, objašnjava advokat Jovanka Zečević.

"Ne možete bez ugovora"

Iako se često smatra da ugovor predstavlja čvrstu garanciju sigurnosti, u praksi njegova moć ima ozbiljna ograničenja, posebno u situacijama kada stanari odluče da jednostavno nestanu.

- Ne može mnogo. Ali, s druge strane, ne možete ni bez ugovora. Ne možemo da savetujemo da se ne zaključi ugovor. Ali, ukoliko pobegnu stanari noću, onda nam ostaje, naravno, muka - kaže.

Kako objašnjava Zečević, problem najčešće nastaje u trenutku kada dospevaju obaveze, pa stanari odlaze upravo tada.

Depozit se uzima uvek i od svakog

U takvim situacijama, depozit često predstavlja jedinu realnu zaštitu za stanodavca. Njegova svrha nije samo pokrivanje eventualne štete, već i neplaćenih računa i kirije.

- Jedan od najlakših načina jeste ukoliko je depozit te vrednosti i obično jeste u vrednosti jedne zakupnine, tako da je dovoljan da može da pokrije te troškove i te neplaćene račune koji su ostali - kaže advokatica.

Depozit se, kako navodi, uzima čak i od potpuno korektnih zakupaca, upravo zbog računa koji dospevaju nakon iseljenja.

Nema adrese, nema ni tužbe

Kada depozit ne postoji ili nije dovoljan, stanodavcima preostaje sud. Međutim, to u praksi često znači ulazak u dugotrajan i komplikovan proces.

- Ono što je bitno i što možda treba reći jeste da kada zaključujete ugovor o zakupu, možda je dobro da zaključite ugovor tako što ćete kod notara, kod javnog beležnika, da overite i stavite klauzulu izvršnosti koja na taj način traje prostora da se odmah ide na postupak izvršenja. Pred javnim izvršiteljima izbegava se sudski postupak, čime kad imate onu vrstu stanara koja neće da napusti stan, ne plaća ni račune, ni zakupninu, možete brže da ga iselite. Kod ovih koji su fini, plaćaju zakup, ali se isele noću i onda ne plate nijedan od računa, imate drugi problem, to je da imate dovoljan depozit da to platite. Ako to nemate, onda, nažalost, ostaje sudski postupak koji nije mnogo zahvalan, a opet je pitanje adrese gde ćete mu uručiti samu tužbu - objasnila je Zečević.

Prema rečima advokatice, pronalaženje stvarne adrese i sprovođenje postupka zahteva dodatno vreme i dodatne troškove, a ishod je često neizvestan.

- Ali situacija onih koji beže je obično takva da beže jer nisu platili. Tada, nažalost, ostaje taj sud koji nije uvek zahvalan, jer vrlo često oni koji daju lične karte, te adrese su fiktivne, ili kad ih tužite, oni ne dobiju tužbe i nisu na adresama koje se nalaze na ličnoj karti. Tada, opet, imate neku drugu proceduru koja zahteva vreme da biste došli do prave adrese i da biste u sudskom postupku nešto ostvarili.

Stanodavci treba redovno da proveravaju stanove i račune

Pored ugovora, stanodavci bi, prema savetu advokatice, trebalo da imaju i aktivniju kontrolu tokom trajanja zakupa.

- Nije loše staviti u ugovor vam zakupac svaki mesec slika račune, da su plaćeni i da na taj način opet imate uvid da ukoliko vam ne dostavi račune, recimo minimum dva meseca, da takođe stoji obaveza za iseljenje u roku 24 sata.

Dodatno, danas postoje tehničke mogućnosti da se dugovanja proveravaju direktno kod nadležnih službi. Kako kaže, zakupodavac ne može tek tako da se prepusti i da ne proverava da li su računi plaćeni.

- Vi danas imate mogućnost da bez problema u Infostanu i u Elektrodistribuciji proverite da li je račun plaćen ili nije, odnosno koliki je dug - zaključuje advokatica Zečević.

Bonus video:

(Espreso/Blic)