SUDBINA GRENLANDA JE ZAPEČAĆENA?! Isplivale šok ingormacije, OVO JE PRAVA ISTINA! U sve upletene OZBILJNE GLAVE!

Samo nekoliko meseci nakon što je predsednik Donald Tramp prvi put izrazio interesovanje da bi Sjedinjene Američke Države eventualno mogle preuzeti kontrolu nad Grenlandom, neki od najbogatijih ljudi na svetu, uključujući Džefa Bezosa (Jeff Bezos), Bila Gejtsa (Bill Gates) i Majkla Blumberga (Michael Bloomberg), počeli su da realizuju strateške investicije na ovoj ostrvskoj teritoriji bogatoj mineralima.

Ronald Loder (Ronald Lauder), naslednik bogatstva kozmetičke kompanije Esti Loder (Estée Lauder), često se navodi kao idejni začetnik Trampove namere da tokom svog prvog mandata preuzme Grenland. To je za Forbes potvrdio bivši savetnik Bijele kuće za nacionalnu bezbjednost Džon Bolton (John Bolton).

Od tada je Loder, prema podacima danskog lista Politiken, investirao u neprofitabilnu grenlandsku kompaniju za flaširanje pitke vode. Kompanija je u suvlasništvu Jergena Vevera Johansena (Jørgen Wever Johansen), lokalnog predsednika vladajuće stranke Siumut u Nuku i supruga grenlandske ministarke spoljnih poslova Vivijan Motsfelt (Vivian Motzfeldt). Ove veze izazvale su zabrinutost zbog moguće političke umešanosti.

Bezos, Gejts i Blumberg od 2019. godine ulažu u kompaniju KoBold Metals, koja traga za retkim zemljanim mineralima od ključne važnosti za elektronske uređaje. Istraživanja na Grenlandu sprovode uz pomoć veštačke inteligencije.

Sem Altmen (Sam Altman), glavni izvršni direktor OpenAI-ja (OpenAI), investirao je u Kobold 2022. godine.

Piter Til (Peter Thiel), tehnološki magnat povezan sa Pejpalom (PayPal) i Palantirom (Palantir), finansirao je početkom 2021. startap Praksis (Praxis). Cilj kompanije je izgradnja tehnološki naprednog „grada slobode“ na Grenlandu.

Priča je počela još 2018. godine

Džon Bolton, Trampov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost tokom prvog mandata, a danas jedan od njegovih najglasnijih političkih protivnika, rekao je za Forbes da je Tramp prvi put razgovarao o kupovini Grenlanda krajem 2018. godine. Naveo je da mu je „istaknuti biznismen kojeg poznaje predložio da SAD kupe Grenland“, a kasnije je identifikovao tog biznismena kao Lodera.

Loder i Tramp imaju dugu ličnu istoriju – pohađali su Biznis školu Vorton (Wharton School) u isto vreme. Loder je godinama finansijski podržavao konzervativne kandidate i inicijative. U martu prošle godine, prema podacima Federalne izborne komisije, donirao je pet miliona dolara organizaciji MAGA Inc, super PAC-u koji podržava Trampa.

Loder od tada nije krio interesovanje za Grenland i njegove resurse. U tekstu objavljenom u Njujork postu (New York Post) u februaru prošle godine, izložio je scenarije po kojima bi SAD mogle ostvariti veći uticaj nad Grenlandom bez formalne kupovine – opciju koju je, prema navodima medija, razmatrala i Bijela kuća. Među predlozima je bilo i formiranje „novog trilateralnog sporazuma sa Grenlandom i Danskom radi formalizacije arktičke saradnje“.

Prema Politikenu, 81-godišnji Loder investirao je i u lokalnu kompaniju za flaširanje vode, a uključen je i u planove za izgradnju hidroelektrane na najvećem grenlandskom jezeru, kroz kompaniju Greenland Development Partners. Riječ je o konzorcijumu sa sedištem u Delaveru, koji ima udio u Greenland Investment Group, a kojim predsjedava bivša zamjenica američkog državnog sekretara Džoset Širan (Josette Sheeran).

Milijarderi bez komentara

Bezos, Gejts i Blumberg prvi put su prijavljeni kao investitori u Kobold početkom 2019. godine, kada je kompanija zaključila seriju A finansiranja, svega nekoliko meseci nakon što je Tramp počeo da razmatra „kupovinu“ Grenlanda. Investicije su realizovane preko fonda Brejktru Enerdži (Breakthrough Energy), koji vodi Gejts, a čiji je cilj „ubrzavanje inovacija u oblasti zelene energije i izgradnja industrije budućnosti“.

Fond je učestvovao i u seriji C finansiranja Kobolda u decembru 2024. godine, kada je kompanija procenjena na gotovo tri milijarde dolara, uz dokapitalizaciju od 537 miliona dolara. Altmen je 2022. investirao putem svog VC fonda Apolo Prodžekts (Apollo Projects), doprinoseći seriji B sa 192,5 miliona dolara.

Dokument Američke komisije za hartije od vrednosti (SEC) objavljen prošle sedmice pokazuje da Kobold trenutno prikuplja dodatni kapital, što otvara mogućnost da se milijarderi ponovo uključe, u trenutku kada je Grenland ponovo u centru globalne pažnje. Nijedan od pomenutih milijardera nije odgovorio na upite Forbesa za komentar.

Sve više Amerikanaca na Grenlandu

Početkom ove sedmice Tramp je dodatno pojačao retoriku o preuzimanju kontrole nad ostrvom, nazivajući to pitanjem „nacionalne bezbjednosti“. Novinarima je u avionu Air Force One rekao: „Treba nam Grenland“, svega nekoliko dana nakon uspešne vojne intervencije u Venecueli.

Odbijanje savetnika Bijele kuće Stivena Milera (Stephen Miller) da u intervjuu za CNN isključi vojnu opciju dodatno je podgrijalo tenzije, što je navelo evropske lidere da objave zajedničku izjavu podrške suverenitetu Grenlanđana. Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco Rubio) i predsjednik Predstavničkog doma Majk Džonson (Mike Johnson) kasnije su naglasili da vojna akcija nije realna opcija, uz Džonsonovu poruku da „to nije realno“.

Ilon Mask (Elon Musk), s druge strane, više puta je javno podržao američku aneksiju Grenlanda. Na platformi X u januaru prošle godine napisao je: „Ako ljudi Grenlanda žele da budu dio Amerike, što se nadam da žele, biće najtoplije dobrodošli.“

Loderove investicije verovatno nemaju „ekonomsku suštinu“, smatra Mark Jakobsen (Marc Jacobsen), stručnjak za arktičku bezbjednost i vanredni profesor na Kraljevskoj danskoj odbrambenoj akademiji. „Ono što je ovde važno jeste bliska veza sa grenlandskim donosiocima odluka. Reč je o strategiji i sticanju kontrole“, rekao je Jakobsen za Forbes.

On dodaje da je poslednjih godina primetan porast prisustva Amerikanaca na Grenlandu, delom zahvaljujući novim direktnim letovima između Njujorka i Nuka. „Više je Amerikanaca na Grenlandu nego ikada pre… teško je znati da li su samo turisti ili imaju interes u takozvanim strateškim investicijama.“

Tramp je tokom leta 2019. u početku umanjivao značaj ideje o kupovini Grenlanda. „Samo smo razgovarali o tome“, rekao je novinarima na aerodromu, pred ulazak u Air Force One. „U suštini, to je veliki posao s nekretninama… nije prioritet broj jedan.“

Međutim, kada je danska premijerka Mete Frederiksen (Mette Frederiksen) kasnije tog mjeseca ideju nazvala „apsurdnom“, Tramp je promenio ton i objavio da odlaže planiranu državnu posjetu Danskoj. Njegovo interesovanje ponovo je ojačalo tokom treće predsjedničke kampanje, kada je Grenland često pominjao kao propuštenu priliku. Neposredno pred drugu inauguraciju, u decembru 2024, američko „vlasništvo i kontrolu“ nad Grenlandom nazvao je „apsolutnom nužnošću“, u objavi kojom je najavio svog kandidata za ambasadora u Danskoj.

Bonus video:

(Espreso/ Forbes/ Prenela: T.M.)