BILA JE 10 DANA U LUDNICI I OTKRILA JE NAJMRAČNIJE TAJNE LEKARA: Žene premlaćivali, vezivali, POLIVALI HLADNOM...

Petnaestogodišnja devojka je izgubila oca, preselila se u novi grad i mislila da je svet već ograničio njene mogućnosti. Ali Elizabet Džejn Kokrejn - kasnije poznata kao Neli Blaj - dokazala je da godine nisu prepreka kad imate hrabrost da se suprotstavite svetu i zabeležite istinu.

Elizabet Džejn Kokrejn imala je samo 15 godina kad je ostala bez oca. Bila je prinuđena da se preseli u Pitsburg i suoči sa životom mnogo ranije nego što je očekivala. U zimu 1899. godine, dok je čitala novine "Pitsburg Dispač", privukao ju je jedan šaljivi, ali provokativni članak pod naslovom "Za šta su žene dobre?!". U tekstu su žene bile na meti, a autor je tvrdio da su one "dobre samo za kuvanje i čišćenje". Ogorčena zbog toga, Elizabet je napisala smeo i snažan odgovor novinama. Njeno pismo toliko je impresioniralo urednika da je počeo da je angažuje da redovno piše. Postala je novinarka, a njen prvi članak nosio je naslov "Uticaj razvoda na živote žena".

Zbog otpora muškaraca u redakciji, premestili su je u rubriku posvećenu modi i odeći, što je ona rezignirano odbila. Dala je otkaz i otputovala u Meksiko gde je radila kao dopisnica za poznate novine "Njujork World". Tamo je došla na smelu ideju: sprovesti novinarsku istragu u psihijatrijskoj bolnici na udaljenom ostrvu Blekvel. Kako bi došla do informacija, vežbala je da se ponaša kao pacijentkinja, a za manje od sat vremena policija ju je odvela na procenu mentalnog zdravlja - baš onako kako je planirala.

U bolnici je bila svedok strašnih scena - pacijentkinje su bile u okovima, primoravane da se kupaju ledenom vodom usred zime, bez ćebadi... Uz to, bile su premlaćivane. Dodatni šok je usledio kad je Elizabet još otkrila da većina pacijentkinja nije imala psihijatrijsku dijagnozu, već su poludele zbog brutalnog postupanja osoblja prema njima.

Nakon deset dana boravka u ustanovi na ostrvu Blekvel, Elizabet je priznala da je potpuno normalna i da je iz istraživačkih pobuda glumila da ima dijagnozu. Mediji su intervenisali da bi bila oslobođena. Iskustvo je pretočila u knjigu "10 dana u ludnici", koja je postala svetski bestseler.

Njena hrabrost dopala se čak i piscu Žilu Vernu, koji ju je pohvalio, a ona ga je, duhovito, izazvala:

"Pa, putovaću oko sveta za samo 72 dana."

Iako je Vernova žena ozbiljno shvatila njenu odlučnost, prepoznala je da Elizabet, poznata pod pseudonimom Neli Blaj, nije znala za nemoguće. Elizabet je krenula na put sa svega 200 funti i oborila Vernov rekord.

Postala je simbol novinarstva, hrabrosti i upornosti. Njena fraza "Morate sami iskusiti bol da biste o njemu pisali" i dalje inspiriše novinare širom sveta. Najpoznatija ekranizacija njenog života je film "10 dana u ludnici", koji prikazuje neverovatnu moć hrabrosti i posvećenosti.

POGLEDAJTE I - ČUDO OD DETETA! SA 18 MESECI ČITAO NOVINE, UPISAO SE NA UNIVERZITET SA 11 GODINA: Ali onda se sve iskomplikovalo...

Kada se priča o superinteligenciji, svi spominju imena Tesle, Ajnštajna ili Hokinga.Ipak, prema nekim tvrdnjama, niko od njih nije na vrhu liste najinteligentnijih ljudi u istoriji. Prvo mesto drži čovek čije ime malo ljudi zna - Vilijam Sidis.

Njega su svojevremeno smatrali čudom o deteta. Bio je izuzetan matematičar, najinteligentniji čovek u istoriji, poliglota i nadareni pisac.

U osmoj godini već je govorio 8 jezika

Vilijam je rođen u Njujorku 1898. godine. Njegov otac Boris bio je ugledni psiholog koji se ponosio sa četiri diplome Univerziteta Harvard. Majka mu je takođe bila lekar.

Kako su mu roditelji bili pametni i uspešni ljudi, isto su očekivali od svog sina. Ali, on je nadmašio sve pretpostavke i dokazao da je daleko više od prosečne osobe. Zabeležen je podatak da je Vilijam sa samo 18 meseci umeo da čita novine.

Do osme godine, sam je naučio latinski, grčki, francuski, ruski, nemački, hebrejski, turski i jermenski jezik.

Osim toga, mali Vilijam izmislio je sopstveni jezik i nazvao ga Vendergood.

Najmlađa osoba u istoriji upisana na Harvard

Svestan natprosečne inteligencije svog sina, Boris Sidis pokušao je da ga upiše na Harvard, ali su ga odbili, jer je Vilijam imao samo devet godina. Dve godine kasnije, 1909., Univerzitet je prihvatio molbu i tako je Vilijam postao najmlađa osoba upisana na Harvard.

Do 1910. njegovo znanje iz matematike toliko se uvećalo da su profesori dozvolili da Vilijam predaje na časovima. Zvali su ga čudom od deteta.

Do 16. godine stekao je i diplomu iz studija umetnosti.

Odlučio da živi usamljeničkim životom

Poznato je da slava može da bude veoma naporna i opterećujuća, naročito ako je steknete u ranim godinama.

Ubrzo nakon diplome, Vilijam je rekao novinarima da želi da živi „savršenim životom“, koji je po njegovom mišljenju bio jedino usamljenički život. Takođe je objavio da se nikada neće ženiti.

Slava koju je stekao a nije je želeo, njegova odluka odrazila se i na pritisak koji je Vilijam trpeo od strane roditelja. Pošto je i sam bio ugledan i poznat, Vilijamov otac želeo je da od sina napravi zvezdu.

Da bi to postigao, počeo je da primenjuje svoje znanje iz psihologije na sinu i strašno da ga pritiska i forsira.

Iako je Vilijam kao dete uživao u učenju, kada je odrastao njegovo mišljenje se promenilo i za sve je krivio oca. Koliko je bio ljut na oca govori i činjenica da je, kada je Boris preminuo 1923. godine, Vilijam odbio da dođe na njegovu sahranu.

Genije i 18 meseci zatvora

Kako su to obično geniji radili da se ne bi ni po čemu isticali, Vilijam je takođe radio slabo plaćen i običan posao. Zaposlio se kao pomoćnik sveštenika, ali su ga ljudi i dalje prepoznavali, pa je i taj posao promenio.

1924. godine novinari su otkrili da Vilijam radi slabo plaćen fizički posao, ali ovoga puta su hvalospevi o buntovnom geniju izostali – sada su novinski naslovi ismevali nekadašnje čudo od deteta i isticali kako Vilijam više ne ume da radi ono što je umeo kao dete.

To, naravno, nije bilo istina, što se kasnije i pokazalo kroz mnoštvo neprocenjivih knjiga koje je Vilijam za života napisao pod različitim lažnim imenima.

Dve godine zaključan u sanatorijumu

Iako se trudio da živi u ilegali, Vilijam je 1919. uhapšen kao učesnik nasilnog protesta u Bostonu i osuđen na 18 meseci zatvora.

Ipak, roditelji su našli način da ga oslobode iz zatvora i umesto toga, zatvorili su sina u sanatorijum na dve godine.

Iznenadna smrt

Vilijam je ceo svoj život proveo potpuno usamljen i rastrojen. Otuđio se od porodice i počeo da radi kao radnik na mašinama da bi sastavljao kraj sa krajem.

Vilijam Džejms Sidis, čovek koji je mogao da promeni svet, preminuo je iznenada u 46. godini, usled izliva krvi u mozak, od čega je preminuo i njegov otac.

Bonus video:

(Espreso/Žena)