NASA IZDALA JEZIVO UPOZORENJE, OVO NEĆEMO MOĆI DA PREŽIVIMO! U ovim delovima sveta će LJUDI USKORO UMIRATI, ako..

NASA je u najnovijem izveštaju ponovo upalila crveni alarm: ako se aktuelni klimatski trendovi ne zaustave, već za nekoliko decenija delovi Zemlje postaće toliko vreli i vlažni da čovek u njima jednostavno više neće moći da preživi. Reč je o upozorenju koje se zasniva na satelitskim podacima prikupljanim tokom prethodnih decenija, kao i na klimatskim modelima koji ukazuju na budućnost koju je još uvek moguće izbeći, ali samo ukoliko se reaguje na vreme.

Ključni pokazatelj u analizi NASA jeste takozvana temperatura mokrog termometra, parametar koji kombinuje toplotu i vlagu i pokazuje koliko efikasno ljudsko telo može da se hladi znojenjem. Kada ta vrednost pređe 35 stepeni Celzijusa, telo prestaje da oslobađa toplotu, što znači da čak i potpuno zdravi ljudi na otvorenom, u takvim uslovima, mogu da umru za svega nekoliko sati. NASA upozorava da bi pri sadašnjem nivou emisija taj prag mogao biti dostignut između 2050. i 2070. godine.

Najugroženije su gusto naseljene oblasti južne Azije, gde već danas milioni ljudi žive na ivici ekstremnih vremenskih uslova. Indija, Pakistan i Bangladeš mogli bi se u narednim decenijama suočiti sa smrtonosnim toplotnim talasima u kojima čak ni hlad ne pruža pravo utočište. Posebno se izdvajaju i zemlje uz Persijski zaliv i Crveno more, regioni u kojima su temperature već sada među najvišima na svetu, a dodatno zagrevanje moglo bi da pređe granice ljudske izdržljivosti.

U opasnosti su i delovi Kine, jugoistočne Azije i Brazila. U tim područjima ekstremne temperature dodatno pogoršavaju urbanizacija, krčenje šuma i preopterećenost prirodnih sistema. U Amazoniji bi, upozoravaju stručnjaci, kombinacija visoke vlažnosti i toplote mogla da stvori uslove u kojima bi boravak na otvorenom postao neizdrživo rizičan.

NASA istovremeno naglašava da budućnost nije unapred određena. Klimatske projekcije pokazuju moguće pravce razvoja, a ne neminovnu sudbinu. Ako države smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, zaštite ekosisteme i ulože u prilagođavanje, najcrnji scenariji mogu biti sprečeni. Ipak, prostor za delovanje se opasno brzo sužava.

Klimatske promene više nisu pretnja budućnosti, već realnost sadašnjosti, sa sve intenzivnijim toplotnim talasima, dužim sušama i ekstremnim padavinama koje već danas utiču na milijarde ljudi. Naučnici upozoravaju da će upravo naredna decenija biti presudna: da li će čovečanstvo ostati gospodar planete ili će planeta postati neprikladna za život naših sopstvenih potomaka.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Milorad Milovanović/ Prenela: T.M.)