KONAČNO SE SAZNALA ISTINA O RASKIDU AFRIKE I MIKIŠE! Ona razvezala jezik - "NISAM BILA ŽENA, VEĆ..."

Pevačica Sandra Afrika u jednoj emisiji ogolila je dušu o vezi i raskidu sa estradnim menadžerom Aleksandrom Moskovljevićem Mikišom.

Njih dvoje su godinama bili u vezi, ali do braka nikada nije došlo.

- On je bio Mikiša i ja kad god sam htela njemu da se obratim nešto evo i danas on je Mikiša. Nikad u životu ga nisam nazvala po imenu jer mi je to ime... - kaže sa osmehom Sandra.

Ona je u vezu sa Mikišom uplovila kada je bila mlada, imala je 17, 18 godina, u jednom trenutku on je preuzeo i tu roditeljsku funkciju, a bili su zajedno 10-11 godina.

- Meni je to tada prijalo i meni je to tada bilo potrebno - kaže iskreno Sandra.

- Ja sam nekako na tom početku sve puštala njega u smislu i što se tiče poslovno, zajedno smo krenuli, to je njegova ideja i da ja pevam i sve je bukvalno krenulo od njega. To moja zamisao nije bila negde u glavi nikako. Ja sam mislila, ja sam počela s njim da živim, udaću se i kao to je to, dok je on imao drugu zamisao, on je hteo da ja budem pevačica. Ja to nisam htela - kaže Sandra, a potom je otkrila da li se zbog toga pokajala:

Postala je, kako kaže starija, iskusnija, i videla je da se baš predao poslu, ali i ne samo to.

- Mi kada smo se upoznali i ono kada smo bili zajedno i kako je išlo, on je stvarno bio divan, predivan, ne kažem da nije ni posle, nego nisam se osećala uopšte u toj kući sa njim kao žena, kao njegova žena, nego kao da sam ja tu neko ko odrađuje posao, ide radi donosi novac, kao neka mašina koja tako... Na svaku moju stvar koju sam ja tražila, želju da otputujemo negde, da odemo sami, odmor, trebao mi je odmor, ja nikada u životu za 20 godina nisam bila na moru, nikada u životu. Znači 10 dana da odem sa čovekom s kojim živim, nema bre telefona, nema intervjua, nema zove ovaj novinar, zove onaj, nema pesma, čekaj da čujemo pesmu poslao tekstopisac, nema 10 dana, jasno, tačka, on da se iskrvi sa mnom, kako ja nisam u pravu, "vidi Bog šta ti je dao, ti hoćeš da rušiš po tome, kao kako si nezahvalna", on meni. Ja se ubi bre od posla, radim, prosto mi je potrebno da ne čujem nikoga, treba mi mir, treba mi jedan vikend bre čoveče. Ko da je to ne znam koliko. Ja mu kažem da odemo samo, ne, eto vidiš kako ti ja kao napravim, on tvrdi kako on meni napravi kao odmor, a njemu je odmor to što sam ja stacionirana u Crnoj Gori svake godine i on meni napravi, svaki dan radim, ali on meni dva-tri dana kao napravi kao da sam ja tu i naravno u ta dva tri dana zove jedan novinar, drugi ja ne mogu tako sad kao neću. Ja kažem dobro dođite na evo na brod ili hajde do kafića, ajde kao šta je to sat vremena samo malo intervju... Meni opet dan ode poslovno na to. Ja se opet psihički nisam odmorila. On to mene uopšte nije razumeo - kaže Sandra i dodaje:

- Ja sam se osećala kao da sam robot koji samo ide radi, dolazi kući i to je to.

Sandra je kaže bila ta koja je rekla da ne mogu više zajedno.

- Ja sam bila ta. On je podneo to da kažem teško. On je možda negde mislio ja sam tu 10 godina, gde će ona, to je to, verovatno kao iks muškaraca, ne znam, pretpostavljam negde da je to, ali ja sam odlučila da jednostavno želim to da prekinem. Ali zanimljiva jedna stvar, to moram da kažem i da priznam, ja uvek kažem kako jeste, pa tako je kako je, mi se jesmo tada razišli, on je to malo, mislim ne kažem da je meni bilo lako iskreno... Ja kad sam krenula da pakujem stvari ne znam šta da spakujem. Ja u toj kući živim 10 godina, da uzmem ovu kuću sad da stavim na leđa i da krenem, sve je moje. Stvarno je onako bilo bolno, teško i pritom ja sam živela u Šapcu, ja tamo nikoga nisam imala. Ja nisam iz Šapca, ja sam iz Beograda i uvek sam težila da dođemo da živimo nekako u Beograd gde je on težio da bude tamo - kaže Sandra i priznaje da se nikada nije navikla na život u Šapcu i da je težila da kupe stan u Beogradu, ali da Mikiša nije želeo.

- Od svega je toga bežao, zašto, ne znam. Bukvalno svaka moja želja eto krenulo je to od deteta, posle sam molila za godišnji odmor da idemo zajedno, da budemo sami, bukvalno sve, nijedna moja želja nije mogla... Bio je nežan. Njemu je uvek bilo bitno da se ja odmorim, da ja spavam, da mene neko ne nervira, da mene neko ne stresira, da ja budem odmorna, da je... Uvek je on vodio vodio računa. Mislim stvarno nikad nije on mene u životu stresirao - ističe Sandra.Kada su se rastali nije bilo svađe.- Nije bilo svađe. Pričali smo normalno. Njemu je bilo teško. Ja njega nikada za 10 godina nisam videla da je plakao. Njemu je čak i baka umrla i on se i tada od mene sakrio. Živeo je sa mnom, sakrio se od mene gde je meni isto to zasmetalo jer u mojoj kući tako ne funkcionišemo i prosto meni nije sramota kada muškarac plače i kada sam mu ja uteha, zašto, šta to, ne razumem, na šta to liči, kao on je muškarac i on ne treba da plače. Ne, ne i te kako treba da pokaže svoju emociju. Ja sam za to uvek bila, ali kako ću drugačije da vidim, da osetim da... Ne, on se bukvalno sakrije od mene da ga ja ne vidim, nije negde želeo ni tu da mu budem podrška - rekla je Sandra.

(Espreso/telegraf/Blic/prenela PV)