DECA VIŠE NE UČE OVE 3 VAŽNE VEŠTINE: To je velika tragedija vaspitanja, evo i zašto

Vaspitanje dece se menja iz generacije u generaciju, što je dobro, ali ne mora da bude uvek tako iz razloga što se u savremenom svakodnevnom životu važna područja učenja, kao što su motorika ili kreativnost, često gube. Deca su na telefonima, a ne napolju u igri, i to je jedan od krucijalnih problema iz kojeg se razvijaju svi ostali.

Nikada roditelji nisu imali na raspolaganju toliko informacija kao danas. Od savetovališta za majke i očeve, preko priručnika, pa sve do internet foruma – svako ko želi svesno da oblikuje sopstveni stil vaspitanja dece ima brojne resurse na raspolaganju.

Logično se postavlja pitanje da li je vaspitanje zbog toga postalo lakše? Ne nužno. Iako današnja generacija roditelja više ne mora da se muči sa zahtevnim kućnim poslovima kao što je ručno pranje veša, istovremeno mora da postigne mnogo više na drugim poljima - na poslu, ali i u brizi o porodici. Zato se od majki i očeva traže ogromni napori. Tome se pridružuju i novi zadaci, kao što je medijsko vaspitanje dece, u kojem se ne može osloniti na iskustvo prethodnih generacija.

Savremeno vaspitanje ima i nedostatke

To što se obrasci vaspitanja, pod uticajem spoljašnjih okolnosti i promenjenih vrednosti, menjaju sa svakom generacijom, svakako ima dobre strane. Tako su roditelji danas svesniji štete koju nasilje, bilo psihičko ili fizičko, može naneti dečjem razvoju. Međutim, savremeni oblici vaspitanja imaju i svoje nedostatke. U modernom porodičnom životu deca gube priliku da usvoje određene veštine.

Ako roditelji uspeju to da prepoznaju, mogu da preduzmu korake da nadoknade izgubljeno, i to u sledeće 3 kategorije:

1. Fizički razvoj

Činjenica je da mnoga deca u današnje vreme ne umeju da preskoče kozlić ili urade kolut unazad, i to potvrđuje veliki broj istraživanja. Previše korišćenja savremene tehnologije uzima svoj danak. Fizički nisu aktivni, pate od nedostatka fizičke koordinacije.

Neka svetska istraživanja pokazala su da velika većina dece između tri i osam godina ima potrebu za dodatnim motoričkim razvojem, da deca u seoskim sredinama pokazuju bolje osnovne motoričke sposobnosti nego gradska deca. Takođe, primetila se i razlika po regionima.

Ali ono što je zajedničko za svu decu sveta jeste da su osnovne motoričke sposobnosti u neposrednoj vezi sa zdravim razvojem deteta. Zato pokret ima ključnu ulogu u dečjem razvoju.

Kretanje otvara i proširuje detetove mogućnosti da se suoči sa samim sobom, ali i sa drugim ljudima. Ono što možemo uraditi jeste da ih podstičemo na slobodnu igru, da što više vežbaju i trče, ali i da ih usmeravamo na ciljane vežbe, na primer, kroz igre sa loptom.

2. Kreativnost

Da li su vam poznate ove scene: u restoranu deca igraju igrice na telefonu dok čekate hranu, u autobusu gledaju u telefon umesto da gledaju kroz prozor. U detinjstvu današnje dece skoro da i nema čekanja bez neke zanimacije. Ranije generacije pamte detinjstvo po sedenju na drvetu trešnje, smišljanju nestašluka, igranju žmurki, preskakanju lastiša...

U svetu punom ometača, lako se zaboravi da je dosada zapravo - poklon, koji roditelji mogu da pruže svojoj deci kako bi podstakli njihovu otpornost i kreativnost. To su dva ključna elementa subjektivno doživljene sreće, jer kako odrasla osoba može da zna šta da radi sa sobom ako kao dete nikada nije naučila da prevaziđe dosadu?

Ranije generacije su bile naviknute da koriste svoju maštu, da od obične kartonske kutije naprave čitavu tvrđavu. Bili su gospodari sopstvene priče, imali su kontrolu. Kada deca, zahvaljujući svojoj mašti, sama ispune slobodno vreme, to im daje osećaj samostalnosti i samopouzdanja.

Kako možemo pomoći svojoj deci? Prvo, verovati im, zatim, ne zasipati ih idejama za zanimaciju kada ne znaju šta bi, i najvažnije - ne prekidati ih dok se sama igraju. Čak ni da bismo komentarisali ili pohvalili njihovu igru jer po rečima jednog pedagoga: „Nikada ne pokušavaj da učiniš srećno dete još srećnijim. Ako je tvoje dete srećno, ostavi ga na miru.“

3. Kućni poslovi

Poznat je stav psihologa da roditelji decu od najranijih dana treba da uključe u podelu kućnih poslova, bez obzira na to da li je reč o odlasku u prodavnicu, nameštanju kreveta ili iznošenju smeća, jer im se tako stvaraju radne navike i uče da imaju obaveze.

Prema dostupnim statističkim podacima u Srbiji, većina dece radi kućne poslove, ali su to uobičajene kućne obaveze u trajanju od svega par sati sedmično. Recimo, 73,8 odsto dece uzrasta 5–14 godina obavlja kućne poslove barem 1 sat nedeljno i 91,8 osto tinejdžera uzrasta 15–17 godina takođe obavlja kućne poslove barem 1 sat nedeljno. Prema dostupnim informacijama, to je najčešće odlazak u manju nabavku i čišćenje kuće.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Prenele Espreso vesti)