Evroliga
Kevin Panter: Zvezda mi je promenila karijeru, mogao sam da podnesem Obradovićevo ludilo
"Mnogo volim trenera Obradovića. Ne govorim samo o košarci i njegovom znanju, to je svima jasno. Govorim o Željku Obradoviću kao čoveku, neverovatna osoba"
Grogirani Partizan se nalazi na konopcima i očekuje ga teško gostovanje protiv Barselone u okviru 21. kola Evrolige, a jednoj osobi neće biti lako kada izađe na parket.
Kevin Panter je dugo nosio dres crno-belih, bio i kapiten, pa mu je teško kada pogleda na tabelu i vidi nekadašnji klub na dnu, a večitog rivala Crvenu zvezdu, čije boje je takođe branio, kako se bori za plasman u Top 10.
A od Zvezde je sve i krenulo...
„Uhvatio sam sebe da sam bio u depresiji što ne igram u Olimpijakosu, samo sam čekao kraj sezone. Samo sam uživao u životu u Atini, ako se sećate, te sezone Olimpijakos nije igrao u Grčkoj. Neću da kažem da sam izgubio identitet, ali sam se nekako baš raspustio. Onda se odjednom pojavljuje ponuda Crvene zvezde. Sećam se da sam pitao agenta da li moram da idem tamo, jer mi se nije išlo. Bio je to period praznika, taman pred Božić. Morao sam da se pakujem, selim u novi grad. Nisam hteo, ali onda sam znao da me želi Dragan Šakota. Znao sam šta da očekujem od njega, imaću istu ulogu kao u AEK-u. Da uđem sa klupe i pokušam da budem skorer, ali nije mi se putovalo. Naravno, spakujem se, potpišem raskid ugovora i kao idem, to je to. Međutim, to je možda jedna od najboljih odluka u karijeri, jer mi se tada karijera u Evroligi otvorila. Odigrao sam 12 utakmica u Crvenoj zvezdi pre kovida i tako sam dobio posao u Milanu. Dao sam svoj maksimum u Zvezdi i dobio posle ugovor u Milanu", podseća se Panter u intervjuu za Mozzart Sport.
Jedan od upečatljivijih momenata u dresu Zvezde je šut za pobedu protiv Asvela.
"Moja druga utakmica u dresu Zvezde. Osećao sam da sam nivo Evrolige. Znao sam da pripadam. Kada sam krenuo da napredujem i odlazim u veće klubove i vidim ko su ti najbolji igrači, pomislio sam u sebi – nisu oni bolji od mene. Znao sam da mogu da ih pobedim. Prva utakmica u Zvezdi je bila protiv Bajerna, onda taj pogodak protiv Asvela, a zatim Barselona, kada sam isto odlično odigrao kada me je čuvao moj prijatelj Kori Higins. Tada baš shvatam da mogu da igram na tom nivou".
Kao što i sam kažeš... Odlazak u Milano.
"Prvi put igram sa elitnim igračima, skoro ceo tim je prepun elitnih igrača sa elitnim trenerom. Tu su bili Kajl Hajns, Ćaćo Rodrigez, Zek Ledej, Šejvon Šilds, Vlada Micov, trener Etore Mesina. Toliko kvaliteta, toliko košarkaškog znanja. Sećam se da sam sebi rekao – OK... Ne idem tamo da pričam, idem da radim. Želim da ih sve razbijem radom. Zek, Šejvon i ja smo bili mlađi u tom timu, hteo sam da dominiram, da budem svoj, jer sam znao da niko ne može da me čuva. Sa tim mentalitetom sam igrao tu sezonu u Milanu, a sve su mi olakšali veterani".
Usledila je verovatno tvoja najluđa odluka u karijeri. Prelaziš iz Evrolige u Evrokup, postaješ igrač Partizana...
"Čoveče, ludilo... Potpuno ludilo. Ne znam da li je to neko uradio. Nije bila laka odluka, zaista nije bila laka. Znao sam šta će ljudi da kažu, što je i normalno... Ideš tamo samo zbog para. Međutim, Partizan je bila posebna priča, poseban projekat... Poseban trener. On je taj tip... Najveći trener. Mnogo faktora je tu bilo. Verovatno ključan je razgovor sa Obradovićem koji mi je objasnio širu sliku. Bez obzira na pare koje su mi ponudili, bio sam blizu da odbijem, jer sam hteo da igram Evroligu, ali nešto u meni mi je reklo... Prihvati... I prihvatio sam. Iskreno, samo sam poslušao trenera. Verujte mi, ja znam kako da kažem ne. Nemam problema sa tim. Ako mi se nešto ne sviđa, onda mi se ne sviđa. U tom momentu sve se poklopilo i verovao sam Obradoviću i prelomio".
Sa Željkom Obradovićem transformišeš Partizan u evroligaški tim koji postaje marketinška i internet senzacija. Postajete ekipa koju svi žele da gledaju.
"Nije bilo lako u Beogradu. Posebno druge i treće sezone, jer bukvalno nisam mogao da šetam ulicama koliko su mi ljudi prilazili. Smejem se kada sada pomislim na to. Bili smo kao rok end rol bend. Stvarno je bilo tako, ali se setim prve sezone. Svi su rekli da sam poludeo što idem u Partizan, sada to niko ne može da kaže niti ikome pada na pamet da kaže da sam bio lud što sam otišao u Partizan. Sada svi pričaju o atmosferi, viralnim klipovima. Ponosan sam na to šta smo sve postigli. I dan-danas sam veoma ponosan na sve to. Zvezda je takođe napredovala zbog Partizana, što je normalno. Bila je to velika stvar za Srbiju".
Šta ti je omiljena uspomena iz Partizana?
"Čoveče, previše je... Previše je stvari. Ludo je... Čoveče... Ludo je što se uvek prvo setim nekih loših stvari. Uvek se setim šta su ljudi pričali o meni i ekipi. Sećam se šta su o meni pričali kao kapitenu, sećam se tih stvari. Kao da sam nešto najgore što se desilo. Na početku moje druge sezone sam pokušavao da shvatim ulogu kapitena. Da moram da stavim tim ispred sebe. Početkom te sezone zaista sam stavio tim ispred samog sebe. Igrao sam dobro, ali morao sam da mislim o drugim momcima, da oni budu dobro, da se oni osećaju komforno u svojim ulogama. Mučio sam se sa tim na početku, a ljudi su pričali najluđe i najgore stvari o meni. Zato kažem, kada smo postali rok zvezde, setim se tih komentara na početku. Svi te vole kada stvari idu dobro, ali ja, zapravo mi kao tim smo morali mnogo toga da prevaziđemo da bismo postali ono što smo postali. Sve se isplatilo, nemam nikakva kajanja".
Omiljena anegdota sa Obradovićem?
"Auuu, mnogo momenata koji nisu za kameru. Baš ih je mnogo, ali za kameru... Možemo da se vratimo na prvu sezonu, na: 'Aleksaaaaa'. Posle toga... Čoveče, toliko toga se desilo. Sećam se jednog treninga, bio je baš loš, ništa nije funkcionisalo, a dan posle toga smo igrali protiv Mege. Znači, dan pred utakmicu i stvarno nije bio dobar trening. On je odjednom dreknuo – svi ostavite lopte, sada ćete da trčite do kraja treninga. I stvarno nam je uzeo sve lopte i sve vreme smo trčali, dan kasnije smo izgubili od Mege. To je jedan od onih momenata... Kada pomisliš – ovo je ludilo. Uprkos svemu tome, čoveče... Mnogo volim trenera Obradovića. Ne govorim samo o košarci i njegovom znanju, to je svima jasno. Govorim o Željku Obradoviću kao čoveku, neverovatna osoba. Jedan od najboljih ljudi koje sam upoznao. O svima se brinuo, o svemu je mislio. Zaista ti je želeo dobro. Nebitno je njegovo ludilo na terenu, to me ne zanima, znao sam da se nosim sa tim, ali on je sjajna osoba".
Za kraj, koliko će čudno biti igrati protiv Partizana, a Željka Obradovića nema na klupi?
"Čudno, baš čudno. Kada vidiš Partizan, vidiš njega, ali i to je deo ovog biznisa", završava Kevin Panter razgovor za Mozzart Sport.
(Espreso/Mozzart sport)