LEDENA PUSTINJA ILI DŽEKPOT 21. VEKA? Ovo je razlog zbog kog Tramp silno želi Grenland, KONTROLA OVOG OSTRVA BI...

Na karti sveta Grenland izgleda kao zaleđena periferija, ali u savremenoj geoekonomiji on je sve samo ne marginalan. Za Sjedinjene Američke Države i Evropu, Grenland predstavlja jednu od najvrednijih strateško-ekonomskih tačaka budućnosti, u kojoj se prepliću sirovine, energetika, nove trgovačke rute i vojna logistika. Pitanje njegove vrednosti nije teorijsko, ono je već deo realne globalne utakmice.

Sirovine ispod leda: Stvarna ekonomska vrednost Grenlanda

Procene govore da Grenland poseduje jedne od najvećih neiskorišćenih rezervi kritičnih minerala na svetu. Reč je o retkim zemljama poput neodimijuma, disprozijuma i terbija, ključnih za proizvodnju električnih vozila, vetroturbina, čipova i vojne tehnologije. Tu su i značajne rezerve urana, cinka, gvožđa, zlata i potencijalno nafte i gasa na obodima kontinentalnog pojasa.

Ekonomska vrednost tih resursa procenjuje se na stotine milijardi dolara u dugom roku, ali ono što Grenland čini posebno važnim jeste činjenica da bi mogao postati alternativa Kini, koja danas kontroliše više od 60 odsto svetske prerade retkih zemalja.

Za Ameriku, Grenland nije samo rudnik, on je polisa osiguranja za industrijsku i tehnološku nezavisnost.

Arktik kao nova trgovačka ruta: Vreme je novac

Topljenje leda otvara i drugi, često zanemaren aspekt: nove pomorske rute. Severni morski putevi preko Arktika mogu skratiti put između Evrope i Azije za 30–40 odsto u odnosu na Suecki kanal. Grenland se u tom scenariju pretvara u logistički čvor, mesto za luke, servisne baze, skladišta goriva i osiguranje plovidbe.

Za SAD, to znači kontrolu ključnog čvorišta buduće globalne trgovine, dok bi Evropa, bez direktnog uticaja na Grenland, ostala zavisna od tuđe infrastrukture i bezbednosnih aranžmana.

Koliko Grenland vredi Americi, a koliko Evropi

Za Evropu, Grenland je pre svega strateški sused i potencijalni izvor sirovina, ali sa ograničenim kapacitetom za ozbiljna ulaganja i bezbednosnu zaštitu. Evropske kompanije imaju interes, ali nemaju političku i vojnu težinu da dugoročno garantuju stabilnost eksploatacije u arktičkim uslovima.

Za Ameriku, računica je daleko šira - kontrola nad Grenlandom značila bi:

• smanjenje zavisnosti od kineskih sirovina,
• jačanje energetske i tehnološke bezbednosti,
• potpunu dominaciju severnoatlantskog i arktičkog prostora,
• dugoročnu ekonomsku dobit kroz resurse,
• infrastrukturu i logistiku.

Drugim rečima, ono što je za Evropu prilika, za Ameriku je strateška poluga globalne moći.

Šta bi Amerika ekonomski dobila „okupacijom“ Grenlanda

U hipotetičkom scenariju američke potpune kontrole, ekonomski efekti bi bili višeslojni. Kratkoročno, SAD bi dobile ekskluzivan pristup resursima i potpunu kontrolu nad regulativom eksploatacije. Srednjoročno, Grenland bi postao američki energetsko-rudarski i logistički projekat, uz snažno uključivanje američkih korporacija i fondova.

Dugoročno, dobit bi bila geopolitičko-ekonomska: pozicija arbitra nad arktičkom ekonomijom, u trenutku kada Arktik postaje nova zona rasta, a ne periferija.

Kako to sažima jedan zapadni energetski analitičar: „Grenland nije pitanje teritorije, već kontrole nad budućim lancima vrednosti. Ko kontroliše Grenland, kontroliše deo industrije 21. veka.“

Cena koju niko ne vidi: Politički i društveni rizik

Ipak, ekonomska računica nije bez troškova. Otvorena okupacija bi nosila ogromne političke posledice, narušila odnose sa Evropom i izazvala otpor lokalnog stanovništva. Zato SAD i danas biraju mekši model uticaja: vojno prisustvo, investicije, politički pritisak i ekonomsko vezivanje, bez formalne promene statusa.

To sugeriše da Amerika već vidi Grenland kao deo svoje interesne sfere, samo bez formalnog pečata.

Ledena zemlja, vrela ekonomija

Grenland nije bogat zato što je razvijen, već zato što je strateški nezamenjiv. Njegova prava vrednost ne meri se trenutnim BDP-om, već ulogom u budućoj ekonomiji resursa, energije i trgovine.

Za Ameriku, Grenland je investicija u dominaciju. Za Evropu, to je podsetnik na sopstvena ograničenja. A za ostatak sveta, Grenland je dokaz da se nova velika ekonomska borba ne vodi u megagradovima, već na rubovima mape – tamo gde se led topi, a interesi rastu.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf Biznis/ Prenela: T.M.)