TENZIJE RASTU, NOVI RAT BLIŽI NEGO IKAD Puca po šavovima između američkih saveznika: PRST DIREKTNO U TRAMPOVO OKO!

Dvoje ključnih američkih saveznika, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), na putu su ka sukobu u Jemenu, gde lokalne snage prete ponovnim pokretanjem rata koji bi mogao da ojača pobunjene Hute, produbi nestabilnost na Crvenom moru i ugrozi ciljeve administracije Donalda Trampa na Bliskom istoku.

Situacija u Jemenu dramatično se promenila ovog meseca kad su južne separatističke snage povezane sa UAE 3. decembra brzo zauzele dve velike pokrajine koje čine skoro polovinu teritorije zemlje: naftom bogati Hadramaut, koji graniči sa Saudijskom Arabijom, i Al Mahru, koja se graniči sa Omanom. Za svega nekoliko dana zauzeli su većinu Hadramauta, ušli u Al Mahru i podigli zastavu na granici sa Omanom. Brzina osvajanja je bila takva da je iznenadila većinu posmatrača i čak izazvala spekulacije da su se Rijad i Abu Dabi se sporazumeli da predaju čitav deo zemlje Južnom tranzicionom savetu (STC).

Većina vladinih jedinica predala je svoje kampove bez borbe, dok su se Snage nacionalnog štita (NSF) uglavnom povukle i rasule.

Ofanziva je, kako u analizi za Vašingtonski institut piše dr Ejpril Longli Eli, stručnjak za Jemen, dala STC-u efektivnu kontrolu nad većinom bivšeg “Južnog Jemena” nezavisne države pre 1990. Time se grupa približila svom cilju sticanja nezavisnosti.

Saudijska Arabija smatra granicu dugu 680 km, kao i duboke kulturne veze koje deli s Hadramautom, važnim elementima svoje nacionalne bezbednosti, dok Oman na sličan način gleda na oblast Al Mahra. Rijad sada traži povlačenje snaga koje podržavaju Emirati, ali STC odbija da se povinuje. To preti da poremeti krhko primirje koje u Jemenu traje već tri i po godine i da ponovo rasplamsa rat koji je više puta išao u korist pobunjeničkih Huta koje podržava Iran. Takođe bi mogao da dodatno optereti odnose između Saudijske Arabije i UAE, koji su već u sukobu oko situacije u Sudanu, navodi dr Eli.

Dok su Rijad i Abu Dabi poslali zajedničku delegaciju u privremenu jemensku prestonicu Aden da nađu rešenje, tenzije na tlu rastu. Saudijci su mobilisali trupe iz NSF i jemenskih jedinica za vanredne situacije duž severne granice, te obezbedili dve ključne tačke, od presudnog značaja za snabdevanje vitalnog fronta u Maribu protiv snaga Huta na zapadu:

granični prelaz Al Vadija i;

raskrsnicu Al Abr južnije.

Rijad je čak vazdušnim udarima gađao položaje STC. Kraljevina je takođe evakuisala svoje preostale vojne snage iz Adena, što ukazuje na pokušaj da se STC izoluje. Kao odgovor na to, STC ne samo da je pokušao da učvrsti svoju kontrolu nad Hadramautom, već je pokrenuo i novu kampanju u susednoj pokrajini Abjan, u okviru navodne “borbe protiv ekstremističkih pretnji” i da “ojača bezbednost i stabilnost na jugu zemlje”.

Nekoliko ministarstava i državnih tela u Adenu je 21. decembra objavilo podršku širenju STC‑a i “težnjama naroda juga”. Predsedavajući jemenskog Predsedničkog saveta za vođstvo (PLC) Rašad al Alimi – koji nije davao nikakve javne izjave tokom ofanzive, niti je naredio komandi u Hadramautu da pruži otpor - već je u Rijadu, samo južni članovi i ministri i dalje deluju iz Adena.

Ranije je kontrola nad Hadramautom bila podeljena između snaga STC‑a duž obale i onih koje podržava Saudijska Arabija u oblasti Vadi (unutrašnje pustinjske zone). Hadramaut nije tradicionalno uporište STC‑a, ali lideri ove grupe smatraju da su naftni resursi te pokrajine ključni za održivost buduće otcepljene države. Rijad, međutim, daje prednost jedinstvenom Jemenu, dok se mnogi stanovnici Hadramauta protive STC‑u, plašeći se da bi on mogao da ugrozi njihove težnje ka samoupravi i oživi represivnu politiku nekadašnjeg Južnog Jemena.

Tenzije između ovih suprotstavljenih ciljeva rasle su tokom protekle godine.

"Pandorina kutija"

Preuzimanje vlasti od strane STC-a otvorilo je Pandorinu kutiju mogućnosti, od kojih većina ukazuje na obnovu sukoba, piše dr Eli. Ukoliko Saudijska Arabija i UAE ne uspeju da obuzdaju tenzije, verovatno će doći do borbi između frakcija jemenske vlade, uključujući centralnu dolinu Hadramauta, najveću i najznačajniju u Jemenu.

Iako je Rijad u početku sporo reagovao i raspolaže manje institucionalizovanim skupom oružanih grupa, njegova finansijska sredstva su velika a mreža veza široka, što kraljevinu stavlja u povoljan položaj da iskoristi lokalni otpor STC-u. Slična dinamika mogla bi da se razvije i u Al Mahri - ukoliko Oman odluči da interveniše.

Huti na dobitku

Svaki takav sukob išao bi u prilog Hutima, koji bi mogli da odluče da – dok su vladine snage zaokupljene unutrašnjim sukobima, testiraju svoju prednost u provinciji Marib, koja uključuje naftna polja, ili duž obale Crvenog mora, gde NSF ima uporište.

Nestabilnost u Hadramautu takođe bi stvorila prostor Al Kaidi i drugim ekstremističkim grupama da predstavljaju širu pretnju u Jemenu i šire.

Još jedan rizik je, kako navodi dr Eli, mogućnost da STC odluči da brzo proglasi nezavisnost, što bi moglo podstaći Hute i druge severne snage da se ponovo ujedine protiv te organizacije.

Avion poleće sa američkog nosača "Hari Truman" u Crvenom moru pre vazdušnih udara na Sanu, Jemen, 15. marta

Za sada, lideri STC-a izgleda da shvataju da bi takva deklaracija dovela do međunarodne izolacije, pa su u skladu s tim pažljivo oblikovali i ograničili svoje izjave i poteze. Ali, ukoliko Rijad i jemenska vlada pokušaju da izoluju STC i ostave ga bez drugih izlaznih opcija, grupa bi mogla da se odluči da preuzme taj rizik.

Ukratko, američki saveznici u Jemenu nalaze se na putanji sudara - ali takav ishod nije neminovan. Kako je zaključila dr Eli, pravovremeno, kontinuirano i angažovanje SAD na visokom nivou moglo bi pomoći da se izbegne šteta.

UAE odbacuju navode Saudijske Arabije

Ambasada UAE u Srbiji objavila je saopštenje u kom negira svoju ulogu u dešavanjima u Jemenu.

"Ujedinjeni Arapski Emirati odlučno odbacuju bilo kakvo dovođenje svog imena u vezi sa tenzijama koje postoje između jemenskih strana, te osuđuju navode o vršenju pritiska ili usmeravanju bilo koje jemenske strane na izvođenje vojnih operacija koje bi ugrozile bezbednost bratske Kraljevine Saudijske Arabije ili njenih granica. Ujedinjeni Arapski Emirati potvrđuju svoju trajnu posvećenost bezbednosti i stabilnosti bratske Kraljevine Saudijske Arabije, svoje puno poštovanje njenog suvereniteta i nacionalne bezbednosti, kao i odbacivanje bilo kakvih dela koja bi mogla da ugroze bezbednost Kraljevine ili regiona. Emirati polaze od uverenja da bratski i istorijski odnosi između dve zemlje predstavljaju ključni oslonac stabilnosti regiona, te da Emirati uvek teže punoj koordinaciji sa braćom u Kraljevini", stoji u saopštenju ambasade.

POGLEDAJTE I - DA LI TREĆI SVETSKI RAT UPRAVO POČINJE?

Dugogodišnji urednik za svetska pitanja BBC-ja, Džon Simpson, u opsežnoj analizi upozorava da se globalna bezbednosna situacija dramatično pogoršava i da svet ulazi u period veće opasnosti nego u bilo kojem trenutku poslednjih decenija. Simpson, koji gotovo 60 godina prati ratove i geopolitičke krize, tvrdi da 2025. po mnogo čemu odskače od svega što je do sada video.

Upozorenje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da bi rat u Ukrajini mogao prerasti u svetski sukob, kaže Simpson, treba shvatiti ozbiljno jer se sličan osećaj prelomne opasnosti retko pojavljivao čak i u vreme Hladnog rata.

Prema Simpsonovoj analizi, zapadne vlade sve su zabrinutije zbog ruskih aktivnosti koje nadilaze klasično bojište. NATO je, piše, u stanju povišene pripravnosti zbog straha od sabotaže podmorskih kablova ključnih za funkcionisanje zapadnih društava, dok se ruski dronovi i sajber-napadi koriste za testiranje odbrane država članica.

Simpson navodi da su zapadne obaveštajne službe uverene da ruske tajne službe stoje iza ubistava i pokušaja ubistava disidenata u Evropi. Kao primer ističe slučaj trovanja bivšeg agenta Sergeja Skripalja u Salisburyju 2018. godine, za koji je britanska istraga zaključila da je odobren na najvišem nivou ruske vlasti.

Simpson opisuje ovu godinu kao godinu tri velika rata. U Ukrajini je, prema podacima UN-a, ubijeno oko 14.000 civila. U Gazi je, nakon Hamasovog napada 7. oktobra 2023., Izrael pokrenuo operacije u kojima je, prema podacima tamošnjeg ministarstva zdravstva koje UN smatra pouzdanim, poginulo više od 70.000 Palestinaca, među njima više od 30.000 žena i dece. Treći, često zanemaren sukob, jeste građanski rat u Sudanu, u kojem je, prema Simpsonu, ubijeno više od 150.000 ljudi, dok je oko 12 miliona prisiljeno da napusti domove. Da je Sudan jedini rat u svetu, tvrdi, međunarodna zajednica bi verovatno učinila više, ali u senci Ukrajine i Bliskog istoka taj je sukob ostao po strani, piše BBC.

Iako priznaje razmere patnje u Gazi, Simpson naglašava da je rat u Ukrajini kvalitativno drugačiji jer direktno uključuje nuklearnu silu i nosi daleko veći rizik globalne eskalacije. Za razliku od većine ratova koje je pratio – od Vijetnama do Kosova – sada se, upozorava, prvi put ozbiljno dovodi u pitanje stabilnost celokupnog međunarodnog poretka.

Amerika se povlači, Evropa ostaje sama

Jedna od ključnih promena koju Simpson ističe jeste transformacija uloge SAD-a. Godina 2025., piše, donela je dotad nezamislivu mogućnost da američki predsednik okrene leđa strateškom sistemu koji je postojao još od Drugog svetskog rata.

Prema njegovoj oceni, Vašington više nije siguran da li želi da brani Evropu, a nova američka strategija nacionalne bezbednosti čak opisuje Evropu kao kontinent suočen sa „civilizacijskim brisanjem“. Kremlj je takvu analizu pozdravio, što Simpson vidi kao jasan signal promene globalnih odnosa snaga.

Iako je ruska ekonomija znatno slabija od evropske, a EU ima višestruko veću populaciju, Zapadna Evropa, navodi Simpson, decenijama se oslanjala na američku zaštitu i izbegavala ozbiljna ulaganja u vlastitu odbranu. Današnja Amerika, upozorava, sve više podseća na izolacionističku silu iz 1920-ih i 30-ih godina.

Treći svetski rat možda već počinje

Simpson smatra da bi 2026. mogla biti prelomna godina. Zelenski bi se mogao naći pod pritiskom da prihvati mirovni sporazum kojim bi se Ukrajina odrekla dela teritorija, ali ključno je pitanje hoće li postojati garancije koje bi sprečile Rusiju da se za nekoliko godina vrati po još.

Ako SAD odustane od podrške Ukrajini, upozorava, teret će u potpunosti pasti na Evropu, uz ozbiljan rizik daljnje destabilizacije.

U analizi se osvrće i na Kinu. Iako Peking trenutno ne preti otvoreno Tajvanu, Simpson podseća na ranije izjave američkih obaveštajnih zvaničnika prema kojima je kineska vojska dobila nalog da bude spremna za invaziju do 2027. godine.

SLUČAJNA ISKRA I NASTAJE KATASTOFA! Samo jedna kap i ova mesta će eksplodirati, preti nam ISTINSKI GLOBALNI SUKOB?!

Pet krhkih regiona sveta na ivici je eskalacije sukoba, koji bi mogli da prerastu u šire konfrontacije, upozorava analitičar Robert Foks u analizi za The Evening Standard.

Uz porast sajber, informacijonih i drugih napada, ove zone postaju novi frontovi, a slučajna iskra u bilo kojem od ovih područja, mogla bi da izazove globalnu eskalaciju, preneo je hrvatski Večernji list.

1. Baltik

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da će nastaviti borbu za "potpunu pobedu" u Ukrajini, uz pretnje Evropi da je spreman za rat ako mu se suprotstave.

Foks predviđa da će Rusija testirati NATO i EU na više kritičnih tačaka, a posebno u baltičkom region i severnom Atlantiku.

Enklava Kaljinjingrad, potencijalno je mesto incidenata pod "lažnom zastavom", gde bi Rusija mogla da prikaže NATO akcije kao agresiju.

Nedavni incidenti, poput ometanja graničnih patrola na granicama Norveške i Estonije, ukazuju na ovu strategiju.

Ruske podmornice, podržane obaveštajnim brodovima, povećaće obilazke u britanskim vodama i u Baltičkom moru, testirajući NATO-ov sistem ranog upozorenja.

Kremlj bi mogao i da iskoristi nesuglasice između Trampove Amerike i evropskih saveznika, posebno oko spora između SAD-a i Danske o Grenlandu, kako bi destabilizovao region pre nego što NATO dovrši planove za ponovno naoružavanje.

2. Venecuela

Drugo veliko područje opasnosti za Sjedinjene Države je sam američki kontinent. Nije reč samo o pitanju promene režima u Venecueli, na šta je američki predsednik Donald Tramp sada, očigledno, nametnuo veliku važnost.

Svaki američki upad u Venecuelu rizikuje ponavljanje grešaka učinjenih invazijom na Irak 2003. godine.

Kao što je primetio bivši general i državni sekretar SAD Kolin Pauel, ako nešto slomite u ovim akcijama, vi ste odgovorni za problem.

Postojala bi hitna potreba za reformom i vođenjem bezbednosnih snaga i javne uprave ili bismo se suočili s godinama građanskog rata, kao u Iraku,s matra dalje Foks.

3. Bliski istok i Afrika

Treći region, Bliski istok, predstavlja žarište rizika za dalje ratovanje, od Kurdistana na severu, do Arapskog poluostrva, Sudana i Somalije širom subsaharske Afrike.

Gaza je i dalje žarište, kao i Jemen i Sudan.

U Južnom Jemenu i Sudanu, posrednici dve najveće sile Zaliva, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, nalaze se u otvorenom ratu.

Nestabilni režim u Iranu mogao bi da odabere svoj trenutak za napad, direktno na Izrael ili delovanjem preko posrednika iz Sirije do milicije RSF-a u Darfuru i šire.

"U Sudanu nema nikakvog osećaja sigurnosti", kaže Paskal Ferara, koji godinama osmišljava italijansku politiku za taj region, dodajući da tamo postoji ogromna količina oružja.

Borbe na granicama Ruande i Demokratske Republike Kongo imaju strateške implikacije, s obzirom na takmičenje oko minerala, u kojima učestvuju i agenti Kine i plaćenici bivše ruske Vagnerove grupe.

4. Indija i Pakistan

U južnoj i jugoistočnoj Aziji, nekoliko sukoba ima potencijal za rast sukoba. Pakistan i Indija se međusobno posmatraju zbog Kašmira i Avganistana, a Indija se suočava s Kinom preko svoje granice u visokim planinama.

Kambodža i Tajland nisu u potpunosti u miru, što god Donald Tramp da tvrdi, iako je malo verovatno da će se problemi proširiti.

5. Tajvan

Godine 2025. Si Đinping i njegov režim bili su globalni velemajstori umetnosti strateške dvosmislenosti, nadmudrivši Donalda Trampa i Vladimira Putina gde je to bilo važno, ocenjuje se dalje u tekstu.

Sjedeće godine Si bi mogao izračunati da je Donald Tramp previše zauzet Venecuelom, Ukrajinom, Gazom i vlastitim egom da bi reagovao na vreme ako bi Kina pokušala odlučan potez protiv Tajvana otvorenim ili prikrivenim sredstvima.

Pogrešno tempirana i neuspešna ponuda za Tajvan izazvala bi ogromnu reakciju kod svih glavnih regionalnih igrača, uključujući Indiju i Japan, Australiju i Ameriku.

U najgorem slučaju, rizikuje istinski globalni sukob.

Foks upozorava britansku vladu da mora brzo da reaguje na ove pretnje, posebno na porast sajber i informacionih napada koji prate tradicionalne sukobe.

Bez hitnih mera, 2026. mogla bi doneti nepredvidive posledice za globalnu bezbednost.

"Slučajna iskra u bilo kojem od ovih žarišta mogla bi izazvati širu konfrontaciju", zaključuje Foks, pozivajući na jačanje NATO-ovih kapaciteta i multilateralnu saradnju kako bi se sprečila eskalacija, piše Independent.

POGLEDAJTE I - OVO JE NAJMOĆNIJA VOJSKA NA SVETU?!

Kina je ojačala svoje nuklearne i konvencionalne udarne sposobnosti velikog dometa, povećanjem broja projektila i lansera, stoji u najnovijoj proceni američkog Pentagona.

U svom novom izveštaju o kineskoj vojnoj moći, američko ministarstvo odbrane navelo je da je reč o istorijskom jačanju kineske vojske koje je učinilo Sjedinjene Države veoma ranjivima, s obzirom na veliki i rastući arsenal kineske vojske koji direktno preti bezbednosti Amerikanaca.

Kinesko ministarstvo odbrane, s druge strane, odgovara da Kina "čvrsto sprovodi odbrambenu nacionalnu politiku" dok istovremeno napreduje s vojnom modernizacijom koju naziva "visokokvalitetnom", a sve u cilju zaštite nacionalnog suvereniteta, bezbednosti i razvojnih interesa.

Ključna komponenta kineske strategije

Projektili igraju ključnu ulogu u kineskoj strategiji za suzbijanje američke intervencije u slučaju sukoba u zapadnom Pacifiku, uključujući područje oko Tajvana, kog bi Kina, bar po onome kako preti, mogla da zauzme silom.

Cilj je da se odvrati i ograniči sposobnost američkih snaga, posebno vazduhoplovstva i mornarice, da deluju u regionu.

Kontinuirano širenje kineskih raketnih snaga deo je ambicioznog cilja koji je zacrtao predsednik Si Đinping, a to je izgradnja vojske "svetske klase" do 2049. godine.

Prema Pentagonu, Kineska narodnooslobodilačka vojska (PLA) ključna je komponenta napora ove istočnoazijske sile da istisne Sjedinjene Države s pozicije najmoćnije nacije na svetu.

"Kineska narodnooslobodilačka vojska (PLA) decenijama je prikupljala resurse, tehnologiju i političku volju kako bi ostvarila svoju viziju vojske svetske klase. PLA je ključna komponenta kineske ambicije da istisne Sjedinjene Države kao najmoćniju naciju na svetu. PLA meri svoje koncepte i sposobnosti u odnosu na 'jakog neprijatelja' Sjedinjenih Država", stoji u izveštaju Pentagona.

Detaljan pregled raketnih snaga Pentagon je u svom izveštaju detaljno prikazao, navodeći broj projektila i lansera za interkontinentalne balističke projektile (ICBM), balističke projektile srednjeg dometa (IRBM), balističke projektile kraćeg srednjeg dometa (MRBM), balističke projektile kratkog dometa (SRBM) i krstareće projektile lansirane sa zemlje (GLCM).

Kineske ICBM snage, s procenjenim dometom većim od 5.500 kilometara, primarno nose nuklearne bojeve glave, ali mogu izvoditi i konvencionalne udare.

Sastoje se od 400 projektila i 550 lansera. Iako je broj projektila ostao isti kao u prošlogodišnjem izveštaju, Kina je u godinu dana dodala 50 novih ICBM lansera.

U međuvremenu, kineska flota IRBM projektila, sposobna da pogađatciljeve na udaljenosti između 3.000 i 5.500 kilometara, narasla je za 50 projektila i 50 lansera, čime su ukupne brojke dosegle 550 projektila i 300 lansera.

Za razliku od ICBM-ova, Kina koristi jedan tip IRBM-a, CSS-18, poznat kao DF-26, veoma precizno oružje.

DF-26 je dizajniran za "brzu izmenu" konvencionalnih i nuklearnih bojevih glava za precizne napade na kopnene i pomorske ciljeve širom zapadnog Pacifika, Indijskog okeana i Južnog kineskog mora.

Ovaj projektil predstavlja značajnu pretnju američkoj vojnoj postaji Guam.

Snage MRBM projektila, s dometom od 1.000 do 3.000 kilometara, ostale su nepromenjene u odnosu na prethodnu procenu Pentagona, s 1.300 projektila i 300 lansera u operativnoj upotrebi.

Kod projektila kratkog dometa (SRBM) i krstarećih projektila (GLCM), s dometima od 300 do 1.500 kilometara, zabeleženo je smanjenje broja lansera s 300 na 250, dok je broj projektila 900.

Peking odbacuje optužbe

Kinesko ministarstvo odbrane oštro je kritikovalo američki izveštaj.

"Ceo izveštaj (Pentagona) ispunjen je pogrešnim percepcijama o Kini i geopolitičkim predrasudama i preuveličava takozvanu 'kinesku vojnu pretnju' kako bi zavaralo međunarodnu zajednicu... Pozivamo američku stranu da usvoji ispravno razumevanje Kine, da objektivno gleda na Kinu i razvoj kineske vojske, da prestane da izmišlja lažne narative, podstiče sukobe i antagonizam, kao i da izbegava odvođenje bilateralnih i vojnih odnosa na krivi put", stoji u saopštenju.

Bonus video:

(Espreso/Blic/NIN)