5 decenija ovaj čovek radi kao novinar - Fića beleži tradiciju širom Srbije: Svima kaže - u penziji samo na papiru

U vreme društvenih mreža i interneta kada je čini se nikad lakše baviti se novinarstvom, još uvek ima onih pojedinica koji luvaju taj stari duh i šmek profesije. Miomir Filipović Fića, pisac i novinar upravo je jedan od njih.

Ove godine našao se i među dobitnicima Povelje za životno delo Udruženja književnika Srbije, ali decenijama unazad on prati i beleži život i tradiciju Srbije - od Srema i Mačve, pa sve do najudaljenijih sela. Za Fića kažu da on nije samo pisac i novinar, već je svedok vremena, čuvar jezika, hroničar sela i naroda.

Miomir Filipović Fića rođen je 5. februara 1954. godine u mačvanskom selu Radenkoviću. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, srednju u Sremskoj Mitrovici, Novinarsku školu Jugoslovenskog instituta za novinarstvo u Beogradu, a u Novom Sadu stekao zvanje fudbalskog trenera. U mladosti sportista, u zrelom dobu – neumorni kulturni poslenik.

- Za novinara penzija je samo potpis na papiru, a novinarstvo je poziv koji se ne gasi rešenjem, već traje dok čovek ima snage i radoznalosti. Pisci treba da pišu i da ostavljaju trag. Sve ostalo se brzo zaboravi, ali knjiga ostaje, kazao je čuveni Fića tokom preuzimanja priznanja za životno delo.

Kao novinar, Fića je radio u novosadskom Dnevniku, bio dopisnik Radio Beograda i Politike iz Srema, ali i saradnik najuglednijih listova nekadašnje Jugoslavije – Ilustrovane politike, Duge, Nade, zagrebačke Arene, Nedeljskog dnevnika iz Ljubljane, Une i Sana iz Sarajeva. U vreme kada su ti listovi imali stotine hiljada čitalaca, njegove priče su pronalazile put do ljudi širom zemlje i dijaspore. Svaka redakcija u kojoj je radio nagrađivala je njegov novinarski rad.

Poseban trag ostavio je na Radio Beogradu, kao dugogodišnji saradnik kultne emisije „Selo veselo“, gde je kroz tekstove i duhovite dosetke sačuvao duh sela i običnog čoveka. Taj rad kasnije je pretočio i u knjigu, ostavljajući trajno svedočanstvo jednog vremena.

Iako nikada stalno zaposlen na televiziji, Fića je ostvario bogatu saradnju sa Televizijom Beograd i Televizijom Novi Sad. Po njegovim scenarijima snimljeni su brojni dokumentarni i afirmativni filmovi o srpskoj kulturi, a godinama je bio saradnik kulturnih i zabavnih emisija koje su obeležile jednu epohu.

KNJIGE, SELO I KULTURA KOJA SE DELI

Pored novinarstva, Miomir Filipović Fića je posvećen pisac i publicista. Do sada je objavio 54 knjige, a još tri su u pripremi. Pisao je o srpskim vladarima, patrijarsima, junacima, znamenitim Mačvanima i Sremcima, o jeziku, običajima i sudbinama ljudi. Njegove knjige štampane su u više od 120.000 primeraka, a neka dela su prevedena i na engleski jezik, namenjena srpskoj deci i omladini u SAD i Kanadi.

Osnivač je i urednik „Seoskih novina“, jedinog lista u Srbiji posvećenog kulturi sela, koji besplatno stiže u stotine sela, kulturno-umetnička društva, udruženja i mesne zajednice. U rodnom selu obnovio je biblioteku osnovanu još 1924. godine, a tokom života prikupio i poklonio na hiljade knjiga bibliotekama u selima i manastirima širom Srbije.

Za svoj rad dobio je i druga brojna priznanja: Vukovu nagradu, Zlatnu povelju Udruženja novinara Srbije, priznanja Pedagoškog zavoda Srbije, državno odlikovanje povodom Sretenja. Godine 2026. obeležava 50 godina stvaralaštva u novinarstvu i književnosti.

Bonus video:

(Espreso/RINA/Prenela: N.J)