Ovaj čovek ima penziju preko 80.000 dinara, ali radi posao zbog kojeg se razbia od para: Svi mogu da urade isto

Kada jedan život obuhvati skoro čitav vek, iza njega ostaju sećanja i iskustva koja zaslužuju da budu ispričana. Joso Ribarić, u Banjolima na Rabu poznat kao Joso Ribar, nedavno je napunio 90 godina. I pored duboke starosti, pamćenje ga odlično služi, pa je za YouTube kanal "Štorije" podelio svoju bogatu životnu priču, satkanu od teških trenutaka, ali i porodične sreće, od detinjstva u ratnim godinama, do stvaranja velike porodice i braka koji traje više od šezdeset godina.

Joso je odrastao u brojnoj porodici, sa osam braće i jednom sestrom. Za vreme italijanske okupacije 1941. godine, porodica je izbačena iz svog doma i bila prinuđena da se smesti kod prijatelja, u skromnom prostoru sa svega dve sobe. Sestra se kasnije udala i napustila porodičnu kuću, dok su ostali zajedno preživeli rat i sve nedaće koje je on doneo.

- Pravili su haos, palili kuće i ubijali ljude. Kada je Rab 1945. godine oslobođen, vladalo je veliko slavlje, ali i velika beda. Sve je bilo razrušeno, posla nije bilo... Mesecima smo vrlo retko jeli meso, najčešće ribu, hobotnicu, fažol i lazanje. Leti su nas spašavale smokve i grožđe, ali zime su bile naročito teške - priseća se Joso.

Rad, vojska i porodica

Nakon pogibije majke u saobraćajnoj nesreći 1948. godine, Joso je bio primoran da prekine školovanje i okrene se trgovačkom poslu. Radio je tokom dana, uveče pohađao školu i pomagao ocu. Godine 1955. odlazi na odsluženje vojnog roka, a tri godine provodi u mornarici, od čega čak 30 meseci na Brionima, gde je bio signalista na komandnom brodu. Po povratku iz vojske zasniva porodicu i zapošljava se u trgovini, gde je solidno zarađivao i izdržavao domaćinstvo.

Svoju buduću suprugu upoznao je dok je radila kao kućna pomoćnica kod njegovog direktora. Tokom vojske su se dopisivali, a nakon njegovog povratka su se venčali. Njihovo prvo dete, nažalost, preminulo je nakon nekoliko meseci, ali su kasnije dobili ćerku Marinu i sina Tonija.

- Recept za dug brak je vrlo jednostavan, ljubav i međusobno razumevanje. Nije uvek bilo lako, ali sve prođe. Uvek smo živeli skromno i nikada se nismo uzdizali iznad drugih. Danas, Bogu hvala, imamo dovoljno za pristojan život, zahvaljujući kući i prihodima od turizma - ističe Joso.

Penzionerski dani

U penziju je otišao 1991. godine, a dodatni prihodi od turističkog izdavanja omogućavaju mu i supruzi mirnu starost.

- Ako nemaš oko 2.000 evra mesečno, teško je izdržavati decu u Rijeci i normalno živeti. Mi, zahvaljujući kući i turistima, uspevamo da živimo bez brige. Moja penzija iznosi 750 evra, odnosno 87.750 dinara, a u kući imamo pet soba i dva apartmana, dok sami živimo u prizemlju - objašnjava Joso.

Na kraju razgovora, uputio je i iskrenu prazničnu poruku:

- Svima želim sve najbolje povodom božićnih i novogodišnjih praznika. Da budu zdravi, živi i srećni sa svojim porodicama i da nikada ne zaborave da je svaki čovek - čovek, bez obzira na to da li je bogat ili siromašan. Svi imaju pravo na čist vazduh i slobodu disanja.

Espreso/Telegraf Biznis/DČ