težak život
BIO JE BESKUĆNIK I ŽIVEO JE NA ULICI 18 GODINA: Ubrzo su mu se desile ČUDNE stvari, sada ima KROV NAD GLAVOM
1Prvih meseci u stanu doživljavao nešto čudno
Mnogi ljudi uzimaju zdravo za gotovo ono što imaju u životu: krov nad glavom, grejanje, pun frižider i dobar iznos na bankovnom račun - ne razmišljajući koliki je to luksuz u poređenju sa velikim delom svetske populacije koja ništa od toga nema. Zato je posebno zanimljivo čuti priču nekoga ko je 18 godina živeo na ulici, bez sigurnog mesta za spavanje i zaklona od vremenskih nepogoda.
Španac Hose Luis iz Barselone, nedavno je dobio svoj prvi dom zahvaljujući dobrotvornoj organizaciji Arrels Fundacio, a za radio La Tarda de Catalunya ispričao je kako ga je dugogodišnji život na ulici neizbežno oblikovao.
"Živite u stanju pripravnosti"
"Ulica je stvorena za šetnju, za dobar provod. Nije stvorena za provođenje 24 sata dnevno bez ikakvih alternativa", počinje on priču.
Kako ističe, spavanje na betonu i na kartonu nije samo neudobno, već je i stresno.
Prvih meseci u stanu doživljavao nešto čudno
"Živite u stalnom stanju pripravnosti. Nikada ne znate šta bi vam se moglo dogoditi noću. Neko bi vas mogao napasti, neko bi vas mogao nepotrebno uznemiravati", dodaje.
Kako danas Hose ima svoj stan pa bi se moglo reći da ulica pripada njegovoj prošlosti, ali stvarnost je malo ipak komplikovanija. Kako je Hose istakao, u prvih nekoliko meseci u stanu desilo mu se nešto "čudno".
"Nisam mogao da spavam u krevetu. Spavao sam napolju, na balkonu i na podu, sa otvorenim prozorima. Morao sam da osetim vetar, hladnoću i zvuke na koje se moje telo naviklo 18 godina", priseća se.
Trebalo mu je nekoliko meseci da se navikne.
"Otprilike već dva meseca spavam na krevetu, u svojoj sobi".
Zašto beskućnici odbijaju skloništa?
Hose Luis se takođe osvrnuo na veoma specifično pitanje: odbijanje nekih beskućnika da odu u skloništa, što mnogi ljudi ne razumeju.
"Spavao sam na nekim od takvih mesta, ali sam bio maltretiran i video sam nepodnošljive stvari", rekao je ne ulazeći u detalje.
"Najgori su prezrivi pogledi prolaznika"
Zbog toga, jedina opcija je bila da se spava na ulici.
"Ljudi konzumiraju alkohol i drogu da bi ublažili strah i hladnoću. Ali najgore nije to što bi vas neko mogao napasti ili opljačkati. Najgore su prezrivi pogledi prolaznika. A jednom kada vas pogledaju i kroz pogled osude, okrenu glavu kao da ne postojite. Zbog toga mnogi pričaju sami sa sobom, jer nemaju s kim drugim", otkriva.
Danas uvek zastane i popriča sa beskućnicima
Upravo zbog toga, kao neko ko danas ima svoj krov nad glavom, tvrdi, uvek kad vidi beskućnika, zastane da razgovara sa njim.
"Svi to cene. Sećam se koliko mi je nedostajao ljudski kontakt kada sam bio beskućnik", priznaje.
Zahvalan na svom novom životu
Hose Luis je zahvalan na svom novom životu.
"Volim osećaj zatvaranja vrata noću. Volim da nameštam krevet, volim da kuvam. Posebno sam dobar u kuvanju krompira... Ranije sam video prilično sumornu budućnost. Danas plaćam fizičke i mentalne zdravstvene posledice provedenih 18 godina na ulici, ali se osećam bolje. Zaista sam dobio značajnu pomoć. Zato, duboko u sebi verujem da su ljudi dobri", zaključuje on.
Bonus video:
(Espreso/Blic/Prenele Espreso vesti)