MONSTRUMU IZVADILI MOZAK DA BI GA PROUČAVALI Imao je lice anđela, bio UMILJAT, a ispod svega se KRILO ISKONSKO ZLO!

Bio je omiljeni komšija, onaj kog obožava svako dete. Volela su ga i deca njegovih devojaka. I sam je izgledao kao umiljati dečak, kasnije šarmantan momak, definitivno zavodnik. Onaj kog bi svaka majka za zeta poželela, a posle proklinjala sve i svakog nakon što sazna njegovu pravu, devajntnu prirodu i upozna dušu crnju i od đavolje.

Ted Bandi bio je serijski ubica koji je tokom 70-ih godina priznao ubistvo 30 mladih žena u više američkih saveznih država. Ipak, pojedini kriminolozi smatraju da bi stvaran broj žrtava mogao biti znatno veći.

Uhapšen je 1978. godine i osuđen je na smrtnu kaznu zbog ubistava dve studentkinje i dvanaestogodišnje devojčice.

Njegov šarm i inteligencija učinili su ga medijskom senzacijom tokom suđenja, a slučaj je trajno obeležio popularnu kulturu. Pogubljen je u januaru 1989. u 42. godini - na električnoj stolici.

Za mamu mislio da je sestra

Rođen kao vanbračno dete Elenor Luiz Kauel, Bandi je odrastao u složenim porodičnim okolnostima. Kako bi se prikrila sramota u tadašnjem konzervativnom okruženju, odgajan je kao usvojeni sin bake i deke, sve vreme misleći da mu je majka zapravo sestra.

Kasnije se porodica preselila u Takomu, gde se njegova majka udala za Džonija Bandija, čije je prezime Ted preuzeo, ali s kojim nikada nije razvio blizak odnos.

Iako je spolja delovalo da odrasta u stabilnoj radničkoj porodici, već u ranom uzrastu pokazivao je neobično interesovanje za mračne teme. Bio je inteligentan, ali povučen, sa slabim socijalnim vezama. Kasnije su zabeležena i ponašanja koja ukazuju na nedostatak empatije i sklonost rizičnim postupcima.

Žrtve podsećale na bivšu devojku

Bandi je 1972. diplomirao psihologiju na Univerzitetu Vašington, a potom upisao pravni fakultet u Juti, koji nikada nije završio. Tokom studija bio je u vezi sa Dajan Edvards, a raskid je snažno uticao na njega - mnoge kasnije žrtve fizički su podsećale baš na nju.

Njegov obrazac podrazumevao je manipulisanje poverenjem - često se predstavljao kao emotivno povređen kako bi izazvao saosećanje. Meta su mu isključivo bile žene. Tražio bi pomoć, a zatim ih pod izgovorom odvlačio na skrovita mesta, gde bi ih fizički onesposobio i potom usmrtio. Nakon toga ostavljao je tela na izolovanim lokacijama - u šumama i planinskim predelima - zbog čega su neka otkrivena tek mesecima ili godinama kasnije.

Nekoliko devojaka uspelo je da pobegne i policiji da opis napadača, ali to u početku nije bilo dovoljno da se razreše brojni nestanci.

Devojka koja je pomogla policiji

Veza sa Elizabet Kloepfer trajala je gotovo šest godina i predstavlja jedan od najintrigantnijih i najtragičnijih segmenata u životu ovog serijskog ubice. Njih dvoje upoznali su se 1969. godine u baru u Sijetlu, u periodu kada je Bandi delovao kao šarmantan, brižan i ambiciozan mladić.

Elizabet je bila samohrana majka male devojčice i u tom periodu borila se sa alkoholizmom. Bandi joj je pružao podršku, finansijsku stabilnost i emocionalnu sigurnost. U kasnijim svedočenjima, Kloepfer je navodila da je u početku bio "topao, pažljiv i pun razumevanja", kao i da se trudio da se ponaša kao uzoran partner i očinska figura njenoj ćerki.

Međutim, kako su godine prolazile, Elizabet je počela da primećuje neobične detalje u njegovom ponašanju. U kući je pronalazila sumnjive predmete, poput oružja i neobjašnjivih stvari, a Bandi bi često nestajao na duži vremenski periodi, bez jasnih objašnjenja. Iako je šarmom i manipulacijom uspevao svaki put da je umiri, sumnje su se postepeno gomilale.

Do 1974. godine, nakon niza nestanaka mladih žena u oblasti Sijetla, Kloepfer je počela ozbiljno da povezuje Bandija sa zločinima o kojima se govorilo u javnosti. Tajno je kontaktirala policiju i prijavila ga kao potencijalnog osumnjičenog, navodeći njegovo ime, automobil i ponašanje. Ipak, u tom trenutku vlasti nisu imale dovoljno dokaza da protiv njega pokrenu postupak.

Veza se nastavila, ali je postajala sve hladnija, naročito nakon što se Bandi preselio u Olimpiju, a kasnije u Jutu. Kada je 1975. godine ponovo kontaktirala policiju, ovaj put sa konkretnijim informacijama, njena svedočenja doprinela su njegovom hapšenju. Tokom boravka u zatvoru, Bandi joj je u telefonskom razgovoru priznao da je pokušao da je ubije, govoreći o "bolesti" i impulsima koje nije mogao da kontroliše. Nakon tog razgovora, Elizabet Kloepfer zauvek je prekinula svaki kontakt s njim.

Kasnije je objavila memoare u kojima je opisala život uz čoveka za koga je verovala da je brižan partner, da bi se ispostavilo da je jedan od najopasnijih serijskih ubica u istoriji Amerike.

Ključni dokaz koji je doveo do osude bili su otisci zuba pronađeni na telu jedne od žrtava, koji su se nepobitno poklopili sa njegovima i postali presudan forenzički trag u istrazi.

Tokom pritvora uspeo je dva puta da pobegne 1977. godine, što je dodatno doprinelo njegovoj ozloglašenoj reputaciji.

Zločini na Floridi i suđenje

Posle drugog bekstva stigao je u Talahasi, gde je januara 1978. izvršio napad u kući sestrinstva, usmrtivši Margaret Bouman i Lizu Levi.

Ubrzo je usledila otmica i ubistvo dvanaestogodišnje Kimberli Lič. Ovi zločini doveli su do konačnog hapšenja i suđenja. Uprkos pokušajima negiranja krivice i brojnim žalbama, osuđen je na smrt.

Brak, dete i - smrt

Tokom suđenja oženio se Kerol En Bun, s kojom je dobio ćerku Rouz. Bun je kasnije prihvatila njegovu krivicu i razvela se.

Nakon višegodišnjih suđenja, žalbi i boravka u "smrtnom redu", Ted Bandi je konačno pogubljen 24. januara 1989. godine, u zatvoru na Floridi. Smrtna kazna izvršena je u ranim jutarnjim satima, u električnoj stolici, poznatoj pod nadimkom "Old Sparky".

Iako je godinama tvrdio da je nevin, Bandi je neposredno pred pogubljenje priznao odgovornost za 30 ubistava. Njegova priznanja stigla su prekasno da utiču na ishod presude, a mnogi su smatrali da su bila pokušaj da odloži izvršenje kazne.

Noć pre smrti, Bandi je imao dozvolu za telefonske razgovore sa majkom i bliskim osobama. Takođe je dao intervju religijskom propovedniku Džejmsu Dobsonu, tokom kojeg je, prema svedočenjima, pokazivao znake kajanja i emotivne nestabilnosti.

Poslednje reči uputio je svom advokatu i svešteniku, poručivši da prenesu ljubav porodici i prijateljima.

Bandijevo telo je kremirano, bez javne sahrane. Prema njegovoj poslednjoj želji, pepeo je rasut na Kaskadskim planinama u saveznoj državi Vašington - području u kojem je počinio najmanje nekoliko svojih zločina. Njegov mozak je nakon smrti proučavan u nadi da će se pronaći biološko objašnjenje za ekstremno nasilje, ali naučnici nisu utvrdili nikakve abnormalnosti.

POGLEDAJTE I - LJUDSKOM KOŽOM TAPACIRAO STOLICE, UBIO BRATA, POKUŠAO DA OŽIVI MAJKU Ovo su oči iskonskog zla: Iz lobanja PIO SUPU

Mnogi su ubijali više od "Mesara iz Plejnfilda", ali nijedan masovni ubica se ne može "pohvaliti" da je poslužio kao "nadahnuće" za čak tri kultna horor filma i novu hit seriju na "Netflixu".

Ed Gin rođen je 1906. u američkom Viskonsinu. Domaćinstvom je dominirala majka, inače verski fanatik, koja je Eda i njegovog brata Henrija odgajala u strogom duhu, neprestano propovedajući o grehu požude i "životinjskim nagonima".

Kada je Ed imao devet godina, preselili su se na farmu u Plejnfildu koju je Ed napuštao samo zbog škole.

Ostali učenici se Eda sećaju kao povučenog momka čudnih navika. Jedna od njih bila je da se često ničim izazvan grohotom smejao kao da je neko ispričao šalu koju je samo on čuo.

Sumnjiva smrt brata

Otac mu je bio alkoholičar, koji, na sreću, nikada nije pravio neke probleme i preminuo je 1940. od srčanog udara pa su Ed i Henri morali da počnu da obavljaju više poslova kako bi izdržavali porodicu.

U jednom takvom paljenju korova na njihovoj farmi 1944. godine, Henri je poginuo. Policija je sve pripisala nesreći, ali okolnosti nisu bile sasvim jasne, a nakon kasnijih Edovih ubistava mnogi su smatrali kako je brat prva Edova žrtva, posebno zato što je uvek zadrikivao Eda zbog njegove opsesivne privrženosti majci.

Monstrum izlazi na videlo

Godinu dana kasnije, umrla je i majka Augusta. Ed, koji se i ranije izolovao od sveta, postao je potpuno sumanut. Tada 39-godišnji Ed prvi je put živeo sam. Ostatak kuće i farme je propadao, ali majčina soba ostala je netaknuta. Kako bi se prehranio, radio je sve i svašta, od majstora za sitne popravke do polja, pa čak i čuvao decu.

Ali u slobodno vreme počeo je čitati knjige iz anatomije. Ubrzo je počeo da pljačka grobove žena koje su ga podsećale na majku. Odneo bi telo, oderao mu kožu i od njega napravio kostim, koji bi oblačio glumeći svoju majku.

Tokom godina nekoliko stanovnika iz okoline tajanstveno je nestalo, među ostalim i Mari Hodan, koja je vodila gostionicu koju je Gin redovno posećivao.

Obezglavljeno telo obešeno na kuke

U decembru 1957. prijavljen je i nestanak Bernis Vorden iz njene prodavnice u Plejnfildu. Nestala je i kasa, a krvavi trag je vodio na zadnja vrata. Njen sin, zamenik šerifa, sumnjičio je Gina kog su ubrzo uhvatili kod komšije i priveli.

Mnogo veći užas dočekao je policajce koji su kročili u njegovu kuću. Prvo što su videli bilo je obezglavleno telo Bernis Vorden iz kog je Gin izvadio unutrašnje organe. Glavu i organe su pronašli u kutiji, a uši su joj bile prikucane ekserima.

Nameštaj napravljen od ljudi

Pronašli su niz knjiga koje se bave kanibalizmom, ubistvima, kao i članke o nacističkim zločinima koji su opisivali kako su koristili tela smaknutih logoraša. Na konopcu za zavese pronašli su prišivena ženska usta.

Organe žrtava čuvao je u zamrzivaču, a gotovo je sigurno da ih je jeo. Pretpostavlja se kako je na svoje kanibalističke gozbe zvao i poznanike koji nisu ni slutili da jedu ljudske organe. I sedeli su na njima, s obzirom na to da je Gin i stolice tapacirao ljudskom kožom.

I pribor za jelo bio je napravljen od tela, lobanje je koristio kao činije za supu, a kosti za drške kašika i viljuški. U kući je pronađen i niz drugog pokućstva od ljudi, kanta za smeće, kolekcija noseva i materica, pa čak i bizaran ukras za zid.

Pokušavao da oživi majku

Gin je svakako najpoznatiji po odeći od ljudske kože. Još dok je bio u školi, drugi učenici su ga zlostavljali zbog ženskastog ponašanja, a izgleda da je smrt njegove majke podstakla dugo skrivane sklonosti. U kući su pronađene maske (odnosno lica žena koje ubio ili iskopao, zajedno s trepavicama, kosom… ), ali i niz drugih ženskih “odevnih” predmeta od ljudske kože (haljine, korseti, rukavice...). Imao je kaiš napravljen od sašivenih bradavica, a u njegovoj kolekciji značajno mesto je zauzimao i prsluk, zajedno s grudima, koji je oblačio kako bi što više ličio na ženu. Psiholozi misle kako je tako pokušavao da vaskrsne svoju majku.

Gin je tokom ispitavanja priznao ubistvo Vordenove i Hodana i pljačkanje grobova. Policija ga je sumnjičila da je ubio barem sedmoro ljudi, među kojima su osmogodišnja Džordžija Vecler i 15-godišnja Evelin Hartli. Ipak, nisu ništa uspeli da dokažu, između ostalog i zbog načina na koji se rešavao tela žrtava.

Na suđenju je proglašen nauravnoteženim, pa je premešten u psihijatrijsku ustanovu do kraja života. Umro je 1984. od raka.

Monstruzno nasleđe

Upravo je Gin bio inspiracija za glavni lik kasnije ekranizovanog romana Psiho (objavljenog godinu dana nakon što je uhvaćen), a njegov kanibalizam bio je model i za Bafalo bila (iz filma Kad jaganjci utihnu). "Leatherface" iz Teksaškog masakra motornom testerom gotovo je doslovni prikaz njegovog života.

KO JE ZAPRAVO BILA NJEGOVA MAJKA?

Augusta je rođena 21. jula 1878. godine u La Krosu, u saveznoj državi Viskonsin. Kao dete nemačkih imigranata, udala se za Džordža Filipa Gejna 1900. godine i sa njim dobila dvoje dece - sinove Henrija Džordža Gejna i Edvarda Teodora Gejna.

Oko 1915. godine, porodica je napustila život u La Krosu, gde je Džordž posedovao i vodio lokalnu prodavnicu prehrambenih proizvoda, i preselila se na farmu u blizini Plejnfilda, u Viskonsinu. Tamo je Augusta,duboko religiozna žena, svojim sinovima često govorila protiv "modernih" žena, čak predviđajući da će doći potop koji će oprati grehe žena, prema navodima časopisa TIME.

Kakvo je bilo detinjstvo Eda Gejna?

Kao dečak, Ed je retko napuštao porodičnu farmu, osim kada je išao u školu, prema Biography. Dane je često provodio slušajući majčina propovedanja o "urođenoj nemoralnosti žena", prema Britannici. Majka dvoje dece često je upozoravala sinove da ne stiču nikakve prijatelje, a Ed, kako je odrastao, nikada nije izlazio na sastanke, navodi TIME. Ipak, Ed je i dalje idolizovao Augustu i vremenom postao opsednut time da je udovolji, prema Biography.

Možda će vas zanimatiTVOpsednut majkom i grobovima: Netfliks donosi jezivu priču o serijskom ubici Edu Ginu, koja ledi krv u žilama

Šta se dogodilo sa Augustom Gejn?

Nakon što je Džordž preminuo od srčanog udara 1940. godine, Henri i Ed su počeli da obavljaju razne sitne poslove po gradu kako bi prehranili sebe i majku. Četiri godine kasnije, Henri je poginuo 1944. godine nakon što je izbio požar u blizini porodične farme, ostavivši Eda i Augustu same.

U godini nakon Henrijeve smrti, Ed se potpuno posvetio brizi o majci, čije se zdravstveno stanje pogoršalo. Na kraju, Augusta je preminula od moždanog udara 29. decembra 1945. godine, prema Biography.

Nakon njene smrti, Ed je zapečatio majčinu sobu, odvojivši je od ostatka kuće, ostavljajući je u gotovo muzejskoj atmosferi. Kada je policija godinama kasnije upala u Gejnovu kuću, primetili su da je Augustina soba jedna od retkih prostorija koje su ostale netaknute, dok je ostatak kuće bio pretrpan stvarima i dokazima, prema A&E Crime + Investigation.

"Kada pogledate fotografije sa mesta zločina, njegova kuća je bila potpuni haos", rekao je psiholog Luis Šlezindžer sa Džon Džej koledža za krivičnu pravdu. "Ali majčina soba bila je besprekorna, tačno onakva kakva je bila kada je umrla."

Zločini nakon smrti majke

U godinama nakon Augustine smrti počinje Edov zločinački pohod. Tokom 12 godina između njene smrti i njegovog hapšenja, Ed je redovno noću posećivao groblja i iskopavao leševe nedavno preminulih žena za koje je kasnije rekao policiji da su ga podsećale na njegovu majku, prema History.

Pored toga što je koristio tela da pravi nameštaj za kuću, Ed je počeo da izrađuje i žensko "odelo od kože", sastavljeno od ljudskih ostataka najmanje 15 žena, navodi A&E.

Kasnije je istražiteljima rekao da je njegov odnos sa majkom izazvao želju da postane ona - a pomenuto odelo bilo je njegov način da to i ostvari, prema istom izvoru.

Takođe je tvrdio da su Meri Hogan i Bernis Vorden ličile na njegovu majku, prema The New York Times-u. Ed je konačno uhapšen 1957. godine nakon što je povezan sa nestankom Bernis Vorden. Tada je utvrđeno da nije mentalno sposoban da se suoči sa suđenjem, a ubrzo mu je dijagnostikovana šizofrenija, prema Biography.

Bonus video:

(Espreso/blic/Mondo/Žena)