Ovo sigurno niste znali o drugom danu slave! Postoje jasna i stroga pravila, JEDNO NIKAKO NE SMETE DA PREKRŠITE!

Sveti Nikola (Nikoljdan) tradicionalno se doživljava kao jedna od najvećih porodičnih slava u Srbiji - toliko raširena da se u narodu odavno udomaćila rečenica da “pola Srbije slavi, a pola ide na slavu”.

Upravo zato se, odmah posle 19. decembra, otvara isto pitanje: ako gosti dolaze i sutradan, da li je “drugi dan slave” nešto što propisuje Crkva - ili je to više stvar organizacije, komšiluka i navike?

Šta Crkva smatra suštinom slave

U crkvenom tumačenju, krsna slava je pre svega duhovni, porodični praznik: proslavljanje Boga i svetitelja-zaštitnika doma, uz jasne slavske simbole i obred. Eparhije u svojim uputstvima naglašavaju da je slava “najveća svetinja” porodične tradicije i da se vezuje za dom i porodicu, a ne za puku gozbu.

U praksi, ono što se u crkvenim tekstovima stalno ističe kao “osnov” jeste slavski kolač, žito, sveća i vino, uz molitvu i (po mogućnosti) učešće u liturgiji i osvećenje kolača/žita.

Da li “drugi dan” postoji kao crkveno pravilo?

Crkvena pravila ne propisuju obavezan “drugi dan slave” kao zaseban, jednako važan nastavak slave. Liturgijski, praznuje se dan svetitelja - a kućno okupljanje može da traje koliko porodica želi, može i da se organizuje u više termina, ali to spada u domen običaja i praktičnosti.

Zato se u narodu i pojavio “produžetak” - posebno kod velikih slava poput Nikoljdana: jedni goste rasporede u talase (porodica i kumovi prvog dana, prijatelji sutradan), drugi zbog posla ne stignu na dan slave, pa dođu narednog dana, a treći jednostavno nastave druženje.

Kako je nastao “drugi dan slave”: paterice, patarice i kućna logistika

U pojedinim krajevima drugi dan se naziva paterice/patarice, negde se pominju i lokalni nazivi za nastavak slave u užem krugu. Popularni vodiči o običajima to opisuju kao nastavak kućnog gostoprimstva, ali uz poruku da suštinu slave čine osnovni slavski simboli.

Drugim rečima: sutradan nije “nova slava”, već najčešće “raspored gostiju” - narodni sloj običaja koji je izrastao oko slave.

Šta sa svećom i žitom “drugog dana”

Najviše nedoumica u praksi nastaje oko toga da li se slavska sveća pali i sutradan i da li se žito i dalje iznosi pred goste.

Crkveno tumačenje koje se prenosi kroz tekstove sveštenika u medijima ide u istom smeru: sveća je prvenstveno vezana za dan slave i obred, ali ako i sutradan imate goste, smisao nije u “formalizmu”, već u molitvi - može se upaliti uz porodičnu molitvu. Takođe se naglašava da se žito ne baca i da se može služiti dok se ne potroši.

Nikoljdan i post: zašto je “drugi dan” često isti kao prvi

Kod Nikoljdana dodatnu ulogu ima činjenica da praznik pada u vreme Božićnog posta, pa je slavska trpeza u velikom broju domova posna - i kada se nastavi sutradan, taj režim se obično ne menja. I zato mnogi “drugi dan” doživljavaju kao prirodan nastavak, a ne kao novo slavlje.

Bonus video:

(Espreso/ 24 sedam/ Prenela: T.M.)