Dobra vest za penzionere koji odu u penziju posle 65. godine: Uvodi se velika nagrada

PIO fond se oglasio sa sjajnim vestima za naše penzionere.

Starijim građanima je saopštena odlična informacija o jeftinijoj prazničnoj korpi uz jednu stavku.

Sada je stiglo i novo obaveštenje o novom modelu za penzionere.

Do 2041. godine svaki četvrti građanin Srbije biće stariji od 65 godina, a starenje stanovništva diktira i izmene penzijskog sistema, koji je u Srbiji za sada stabilan i dugoročno održiv, izjavio je Nikola Altiparmarkov iz Fiskalnog saveta Srbije.

A da bi tako i ostalo, Altiparmarkov predlaže kao jednu od mera i uvođenje bonusa za odlazak u penziju posle 65, kao što se uvode penali za prevremeno penzionisanje. On je dodao da je analiza, urađena u skladu sa standardima EU, pokazala da Srbija ima dugoročno održiv i stabilan penzijski sistem i da penzioneri u budućnosti mogu da očekuju povećanje realne kupovne moći.

Stabilan sistem

- Analiza je pokazala da ćemo zbog reformi koje smo uspeli da sprovedemo moći da održimo taj odnos prosečne plate i penzije preko 40 odsto u narednih od 20 do 25 godina. Tamo od 2050. godine onda taj odnos pada, ali ne drastično, na nekih 38-39 odsto - izjavio je Altiparmakov za RTS.

Prema njegovim rečima, studija je pokazala da mi trenutno nemamo nikakve nagomilane probleme u penzijskom sistemu. Zahvaljujući dobro sproveđenim reformama 2003. pa zatim 2014. i 2019. godine, kada je vraćena "švajcarska formula" i kasnije nadograđena, obezbeđen je finansijski stabilan penzijski sistem, smatra Altiparmakov.

Izmene penzijskog sistema diktira i starenje stanovništva, a predviđa se da će do 2041. svaki četvrti građanin Srbije biti stariji od 65 godina.

- Za razliku od ekonomije, demografija je u velikom meri zakucana u narednih tri, četiri, pet decenija. Upravo zato se rade ove vrste analiza, da se vidi šta demografija donosi penzijskom sistemu i na koji način utiče. Svakako, demografsko starenje Srbije predstavlja finansijski pritisak na penzijski sistem, ali ono što treba znati jeste da Srbija u tom slučaju nije izuzetak - kaže Altiparmakov.

U JANUARU LEŽU PARE OD POVIŠICE

Povećanje penzija od 12,2 odsto od 1. decembra ove godine najstariji sugrađani će u svom novčaniku osetiti već u januaru, kada im legne uplata za decembarsku penziju.

- Povećanje penzija od 12,2 odsto upravo je u skladu s nadograđenom "švajcarskom formulom", koja kaže da penzije prate plate 50 odsto, a 50 odsto rast cena. Kada budžet to omogućava, kao što će biti slučaj sledeće godine, onda penzije mogu i 100 odsto da prate rast zarada. Upravo zato smo dobili to povećanje od 12,2 odsto koje će, kao što znate, u realnom iznosu biti osam ili devet odsto, budući da je inflacija oko tri-četiri odsto - objasnio je Altiparmarkov.

Povećanje starosne granice

On ističe da je jedna mogućnost postepeno povećanje starosne granice, što neće biti ni drastično, niti preko noći.

- Pričamo o povećanju od jednog meseca tokom jedne godine u narednim decenijama, ne u ovoj deceniji. Druga mogućnost je da se građani više oslanjaju na privatnu dopunsku penzijsku štednju kako bi se nadopunila ova javna državna penzija - kaže Altiparmakov. Starosna granica za odlazak u penziju za muškarce u Srbiji je 65 godina, a za žene će od 1. januara biti 64 godine. Ideja je da se starosni uslovi izjednače do 2032. i da od tada i muškarci i žene odlaze u penziju sa 65 godina.

- Građani trenutno nemaju finansijskih motiva da odlaze posle 65. godine u penziju. Više im se isplati, čak i ako hoće da rade, da se penzionišu, pa da onda nastave da rade i da primaju platu i penziju. Može da se razmisli da se građanima koji se penzionišu nakon 65. godine dodaju takozvane aktuarske nagrade. Kao što imamo penale za penzionisanje pre 65. godine isto tako možemo da uvedemo i nagrade za penzionisanje nakon 65. godine, tako da se svake godine penzija dodatno povećava za četiri ili pet odsto. To bi bila jedna stimulacija za građane da duže rade - rekao je Altiparmakov.

ZAGARANTOVANI NAJNIŽI IZNOS PENZIJE

Pravo na najniži iznos penzije imaju osiguranici koji ostvare pravo na starosnu, prevremenu starosnu ili invalidsku penziju ukoliko im obračunata penzija bude niža od zakonom utvrđenog minimalnog iznosa. Trenutno, najniži iznos penzije za korisnike iz kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti iznosi 27.711,33 dinara. S druge strane, za penzionere iz kategorije poljoprivrednika garantovani minimalni iznos je niži i iznosi 21.786,02 dinara.

Kako je istakao, druga opcija je da se u budućim decenijama razmatra da se tih 65 godina veoma postepeno poveća na 66 ili 67, kako to budu radile druge evropske zemlje, ali zasad u neposrednoj budućnosti to nije neophodno.

Dve mogućnosti

Ekonomista Aleksandar Stevanović ističe da što se penzijskog sistema tiče ima nekoliko bitnih faktora.

- S jedne stane imamo ulaz u penzijski sistem, a to su trenutno zaposleni, dok je sve ostalo što zaradi Fond PIO mizerno. S druge strane imate određeni broj penzionera koji imaju svoja prava na osnovu formule koja se koristi. S jedne strane imate mogućnost povećanja doprinosa za PIO, što gura ljude u sivu ekonomiju, a s druge imate izbor ili da penzije ne rastu brzo kao sada, ili da se smanji broj godina tokom kojih penzioneri u proseku uživaju penziju tako što će ići kasnije u penziju. Mi smo sve ostale neefikasnosti sistema ispeglali, osim možda još malo sivu ekonomiju. Osnovna determinanta je očekivani životni vek i zbog takvog životnog stila naši penzioneri ne žive dugo i to je jedini razlog što mi sa 65 godina za odlazak u penziju imamo penzijski sistem koji nije u minusu - objašnjava Stevanović za Biznis Kurir.

Što se tiče predloga da se uvedu bonusi za one koji ostanu da rade posle navršenih 65 godina ili pomeranje starosne granice na 66 ili 67 godina, Stevanović smatra da su oba usmerena na to da se kraće uživa u penziji.

- I jedan i drugi predlog je realan i jedan i drugi se vode na to da kraće uživate u penziji. Kad uvodite bonuse, logika je da se to isplati jer ćete tako kraće uživati u penziji. S druge strane, pošto nam fali radne snage, bolje rešenje je da naši ljudi rade 67 godina, nego da uvozimo ljude koji se teško integrišu u naše društvo - zaključuje Stevanović.

Da podsetimo, PIO fond je za penzionere izdao važno upozorenje na prevaru.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Slavica Čolić/Prenela: N.J)