"Šta radiš ako te petorica biznismena..." Katarina je bila VIP stjuardesa, pa otkrila jezive detalje ovog posla

Leteti privatnim avionom - makar jednom u životu, ostaje nedostižan san za većinu “običnih smrtnika”, pre svega zbog visokih troškova.

Ipak, postoji i drugačiji način da se nađete u privatnom mlaznjaku, kao član posade. Upravo tim putem je krenula Katarina Čao-Li Fuks, bivša stjuardesa, koja na Instagramu redovno deli, kako kaže, apsurdna i šokantna iskustva iz tog sveta.

Sve se svodi na uslugu

U razgovoru za Travelbook, Katarina je otkrila kako je uopšte došla do ovog posla, šta je prvo naučila tokom obuke, ali i zbog čega je, nakon dve i po godine, odlučila da neobičnu profesiju zauvek ostavi iza sebe.

Privatni avioni nude ono što je putnicima u redovnom avio-saobraćaju gotovo nezamislivo - opušteno ukrcavanje, obilje prostora i potpunu privatnost. Takav luksuz moguć je uz veliko bogatstvo - ili ako ste deo posade. Kako objašnjava, u privatnoj avijaciji posao stjuardese mogu da dobiju i ljudi bez prethodnog iskustva u industriji.

“Tražili su uglavnom ljude iz hotelijerstva i ugostiteljstva, ali su ponekad primali i one bez iskustva, jer se u privatnim avionima sve svodi na uslugu“, ispričala je.

"Krajnje neuobičajena obuka"

U trenutku kada je dobila ponudu, imala je nešto više od 30 godina, tek se razišla sa partnerom i želela je potpunu promenu u karijeri. Jedna kompanija iz Nemačke tada je tražila stjuardese, i tako je započela njen rad u svetu privatnih letova.

Kao i kod komercijalnih letova, članovi kabinskog osoblja morali su da prođu takozvani ground training pre nego što polete. Međutim, nakon dvodnevne bezbednosne obuke, sadržaj treninga za privatne letove bio je, kako tvrdi Katarina, krajnje neuobičajen.

“Devedeset odsto obuke svodilo se na pitanja poput: ‘Šta radiš ako petorica biznismena pokušaju da ti se uvuku u pantalone, a kabina kapetana je zaključana?’ Ili, kako se pravilno otvara flaša šampanjca“, objašnjava ona.

Fokus, kako kaže, nije bio na klasičnoj bezbednosti, već na zaštiti od putnika ili njihovoj zabavi.

Kodovi za pozivanje pomoći

Za slučajeve ozbiljnog uznemiravanja postojali su posebni kodovi za pozivanje pomoći. Prema pravilima, stjuardesa je trebalo da otrči do zadnjeg toaleta, nogom drži vrata zatvorena i otvori vrata prtljažnog prostora iza njega. Tada bi se u pilotskoj kabini upalilo svetlo. Ako bi vrata bila otvorena i zatvorena dva puta, pilot bi znao da se nešto ozbiljno dešava.

Pored psihološkog pritiska, posao je uključivao i fizički naporan rad. Recimo, čišćenje aviona bilo je obavezno. Zbog bezbednosnih razloga, druge čistačice nisu smele da ulaze u avion, pa je kompletno održavanje čistoće padalo na kabinsko osoblje.

“Često sam se osećala kao superžena“, kaže ona. “Nekada sam imala osećaj da sam u lavljoj jazbini - kao mali miš bačen predatorima“.

Bakšiš je prava retkost

Iako je bilo mnogo dramatičnih situacija, alarm za pomoć, na sreću, nikada nije morala da aktivira. Ipak, neka iskustva su joj ostala duboko urezana u sećanje. Posle dve i po godine rada, posao je postao nepodnošljiv.

“Do danas ne razumem kako ljudi mogu tako da se ponašaju. Devedeset pet odsto putnika me je tretiralo kao smeće“, kaže ona.

Razlog odlaska bila je i iscrpljenost - letela je čak 21 dan mesečno, ali i izuzetno loša zarada. Suprotno uvreženom mišljenju, bakšiš je bio prava retkost.

“Za dve i po godine dobila sam bakšiš možda tri puta, i svaki put sam morala da ga podelim sa pilotima“, naglašava ona.

Osećaj stalne usamljenosti

Dodatni teret bio je i osećaj stalne usamljenosti, jer je u avionu uglavnom bila sama, osim ako se posebno ne angažuje i druga stjuardesa.

Njena karijera u privatnoj avijaciji zatvorila se na gotovo simboličan način. Prvi i poslednji let imali su nešto jezivo zajedničko - u oba slučaja u avionu je bio pokojnik.

“Na mom prvom letu prevozili smo telo bivšeg automobilskog trkača. Nekoliko dana kasnije, drugi trkač bio je putnik na letu ka njegovoj sahrani. A na mom poslednjem letu u avionu je bilo telo majke iz Saudijske Arabije. Bilo je strašno tužno, jer je njena ćerka tokom celog leta plakala“, ispričala je bivša stjuardesa.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs/TM)