JOVANKINO DETE SPRŽILE SU BOMBE HRVATA NA PETROVAČKOJ CESTI! "Prepoznala sam ga po zubićima, skupljala sam kosti"

Kolona tuge, koja je krenula iz Krajine ka Srbiji u leto 1995. godine, bežeći pred ratnim udarima, bila je sastavljena od žena, dece i staraca - ljudi koji su u traktorima, automobilima i zaprežnim kolima nosili poslednje tragove svojih domova, ne sluteći da će se Petrovačka cesta pretvoriti u mesto smrti.

Tokom zločinačke akcije "Oluja", koja je trajala četiri dana (od 4. do 7. avgusta), 7. avgusta 1995. godine, na Petrovačkoj cesti, u blizini Bosanskog Petrovca, avioni hrvatskog vazduhoplovstva raketirali su kolonu srpskih civila koji su se povlačili iz Srpske Krajine pred nadolazećom hrvatskom vojskom.

U tom napadu poginulo je 12 civila, među kojima četvoro dece, dok je više osoba ranjeno. Zločin na Petrovačkoj cesti, jedan je od najtežih stradanja civila tokom "Oluje", koji je ostao duboko urezan kao simbol stradanja nevinih u izbegličkoj koloni.

Na ovu tragediju podsetila je i serija "Tvrđava", u čijoj je epizodi koja je emitovana sinoć na RTS-u, prikazana scena stradanja civila na Petrovačkoj cesti.

U tom stravičnom napadu poginuli su Darinka Drča (68) i njeni unuci Jovica Drča (6) i Mirjana Dubajić (21), brat i sestra Nevenka (11) i Žarko (9) Rajić, Krstan Vuković (44) i njegov sin Darko (13), Branko Stjelja (72) i njegov sin Mirko (34). Više od 50 osoba je ranjeno, od čega najviše dece.

Darko Vuković imao je nepunih trinaest godina kada su ga spržile bombe hrvatske avijacije na Petrovačkoj cesti. Majka Jovanka poznala ga je po zubima...

- Po zubićima sam prepoznala moga sina. Skupljala sam njegove kosti. Gotov pepeo. I, nosila sam ih. Da je taj put trajao milion kilometara, nosila bih ih. I sad sanjam taj put. Njega živoga, sanjam. Pita me: “Majčice, znaš li što su me ubili" - ispričala je ranije Jovanka za “Novosti".

U istom zbegu sprženi su i Nevenka i Žarko, deca Spase i Slavice Rajić.

- Našu decu, njihove kosti preneo sam ovde u Apatin, gde smo se, mi Rajići zaustavili, posle dana i dana tumaranja od Krajine do Srbije. Da im grbove ovde posećujemo. Po miru, upalimo sveću - izjavio je je ranije za "Novosti" Spase Rajić.

Aleksandra i Savo Stjelja, brat i sestra, gledali su kako im deda i otac umiru.

- Majka me je držala u naručju, imala sam samo tri i po godine, ali svega se sećam! Otvorila se cerada ispod koje smo bili, brat je u tom trenutku okrenuo glavu, iza nas su tata i deda bili u kolima. Čula se granata... Gledali smo kako njihova tela gore u zapaljenom automobilu. Mama je bila ranjena u devetom mesecu trudnoće - prisetila se pre dve godine u razgovoru za Kurir Aleksandra Stijelja (33).

Rođena je u Benkovcu, a nakon zločinačke operacije "Oluja" ostala je bez oba roditelja i dede. Njen stariji brat, koji je tada imao osam godina, ona i baka stigli su u Ilok, dok joj je majka primljena u bolnicu u Novom Sadu. Nažalost, nakon dva dana stiže još jedna tragična vest!

- Majka je rodila sestru Tanju, pala u komu i preminula. Mi smo posle toga odrastali u Barajevu kod ujaka i ujne. Sećam se svega, jedina se sećam. Brat je od šoka izgubio pamćenje, gledao je kako otac i deda gore... Zamislite tek kako je majci bilo u devetom mesecu trudnoće - ispričala je Aleksandra.

Rodnu kuću, koju su morali da napuste kada su granate počele da padaju po Benkovcu, posetila je, dva puta, 2011. i 2018. godine. Videla je stare kuće, ali i onu u izgradnji u kojoj su živeli. Kaže da ju je stric prodao i da u nju nije mogla ući... Zelena trava u dvorištu, kuće od kamena i česma ispred kuće, mislila je da je to sanjala...

- Iako sam bila mala, sve to sam upamtila, u šta sam se uverila i kad sam stigla tamo. Do tada sam mislila da sam to sanjala - ispričala je.

I dok bi se neko raspao na komade od bola, njoj je odlazak tamo vratio samo lepe uspomene.

- Našla sam cipelicu na prozoru stare kuće - kazala je Aleksandra i nastavila: - Tetka mi je rekla da je moja i da je nosim sa sobom.

Hrvatska vojska je 4. avgusta 1995, uz podršku SAD, NATO, HVO i Armije BiH, pokrenula ofanzivu na područja Dalmacije, Like, Korduna i Banije, uprkos tome što je RSK dan ranije prihvatila mirovni plan.

U operaciji je učestvovalo više od 200.000 vojnika, nasuprot oko 30.000 pripadnika Srpske vojske Krajine, otpor je brzo slomljen, a više od 220.000 Srba napustilo je svoj dom. Prema podacima "Veritasa", ubijeno je ili nestalo 1.903 Srba, od čega 1.247 civila.

Bonus video: KURIR TELEVIZIJA U KNINU: Evo kako će Hrvati obeležiti godišnjicu zločinačke akcije Oluja - Održano buđenje grada

(Espreso/Kurir/D.S.)