Izgubio sve kad su komunisti preuzeli vlast, pa... Evo ko je zapravo medijski mogul kojem preti doživotna robija!

Džimi Laj, prodemokratski medijski mogul iz Hongkonga, proglašen je krivim za saradnju sa stranim snagama, što je kažnjivo prema kineskom kontroverznim zakonom o nacionalnoj bezbednosti.

Laj, 78-godišnji državljanin Velike Britanije, koji je u zatvoru od decembra 2020, izjasnio se da nije kriv.

Suočava se sa doživotnom zatvorskom kaznom i očekuje se da će biti osuđen početkom sledeće godine.

Sud je utvrdio da je Laj koristio njegov sada ugašen dnevni list Epl dejli (Apple Daily) u nameri da lobira kod stranih vlada da uvedu sankcije Hongkongu i Kini.

Upravnik Hongkonga, Džon Li, pozdravio je presudu, napominjući da su Lajevi postupci „štetili interese zemlje i dobrobit stanovnika Hongkonga“, ali su grupe za ljudska prava suđenje nazvale „okrutnom farsom“.

Laj je najistaknutija ličnost koja se suprostavlja vlastima u Pekingu.

Optužen je za kršenje kineskog zakona iz 2020, kao odgovor na masovne proteste koji su izbili u Hongkongu godinu dana ranije.

Zakon kriminalizuje sve što Peking smatra subverzivnim ili secesionističkim - od skandiranja slogana do učešća u opozicionim protestima.

Kina tvrdi da je neophodno očuvati stabilnost Hongkonga, ali kritičari kažu da je zakonom efikasno zabranjeno bilo kakvo neslaganje i drugačije mišljenje.

Hongkong je bio pod britanskom vlašću, ali je predat Kini na upravljanje.

Hongkong je zadržao izvesnu autonomiju, ali je Peking uspostavio svoju vlast preko odanih ljudi, čiji je zadatak da sprovode kineske zakone.

Vlasti Hongkonga tvrde da je Laj imao pravično suđenje, u skladu sa zakonom, ali kritičari ukazuju da njegov slučaj pokazuje kako se pravni sistem grada koristio za ućutkivanje opozicije.

Porodica Laja je izrazila zabrinutost zbog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja u pritvoru.

Njegov sin Sebastijan je u avgustu 2025. za BBC izjavio da bi i pet godina zatvora za Džimija Laja „praktično bilo kao smrtna kazna“.

Ovaj medijski mogul je postao jedan od najžešćih kritičara kineske države i vodeća ličnost koja se zalaže za demokratiju na bivšoj britanskoj teritoriji.

„Rođeni sam buntovnik“, rekao je za BBC u intervjuu 2020. godine, nekoliko sati pre nego što je optužen i uhapšen.

„Imam veoma buntovnički karakter", dodao je.

Od nemaštine do bogatstva

Džimi Laj je rođen u Gvangdžouu, gradu na jugu Kine, u bogatoj porodici, koja je sve izgubila kada su komunisti preuzeli vlast 1949. godine.

Imao je 12 godina kada je pobegao iz rodnog sela kontinentalnoj Kini, stigavši u Hongkong kao slepi putnik na ribarskom brodu.

Dok je radio razne poslove i pleo u maloj prodavnici odeće, naučio je engleski.

Od običnog i sporednog radnika dogurao je do osnivača međunarodnog brenda odeće Đordano.

Lanac je imao ogroman uspeh, ali kada je Kina poslala tenkove da uguši prodemokratske proteste na pekinškom Trgu Tjenanmen 1989. godine, Laj je započeo novi životini put kao glasni demokratski aktivista, ali i preduzetnik.

Počeo je da piše kolumne, kritikujuži masakr koji je usledio posle demonstracija u Pekingu.

Potom je osnovao izdavačku kuću, koja je postala jedna od najuticajnijih u Hongkongu.

Kineske vlasti su zapretile da će zatvoriti njegove prodavnice na kontinentalnom delu, zbog čega je Laj prodao kompaniju.

Potom je pokrenuo niz popularnih prodemokratskih novina, kao što je onlajn časopis Nekst (Next) i popularne novine Epl dejli.

U lokalnom medijskom svetu, kojeg se sve više plašio Peking, Laj je bio stalni kritičar kineskih vlasti, što je izražavao u publikacijama i pisanjem.

Zbog toga su mnogi u Hongkongu u njemu videli hrabrog čoveka koji je preuzeo velike rizike da bi branio slobode grada.

Na kopnu se, pak, smatra „izdajnikom“ koji je pretnja po kinesku nacionalnu bezbednost.

Poslednjih godina, maskirani napadači su bacili zapaljive bombe na Lajevu kuću i sedište kompanije, a bio je i meta atentata.

Nijedna od pretnji ga nije sprečila da glasno iznosi stavove.

Bio je aktivni učesnik gradskih prodemokratskih demonstracija, a 2021. dva puta su ga privodili zbog nezakonitog okupljanja.

Kada je Kina usvojila novi zakon o nacionalnoj bezbednosti Hongkonga u junu 2020. godine, Laj je za BBC rekao da je to „smrtna presuda“ Hongkongu.

Medijski mogul je poznat po otvorenim i ekstravagantnim postupcima.

Pozvao je američkog predsednika Donalda Trampa da pomogne Hongkongu, jer je on „jedini koji ga može spasiti“ od Kine.

Pismo je završio rečima: „Gospodine predsedniče, molimo vas, pomozite nam", a objavljeno je na naslovnoj strani njegovih novina Epl dejli.

Takvi postupci su za Laja bili neophodni kako bi odbranio grad koji ga je primio i podstakao njegov uspeh.

„Došao sam ovde bez ičega, a sloboda ovog mesta mi je dala sve.

„Možda je vreme da se odužim za tu slobodu i borim se za nju", izjavio je jednom za agenciju Frans pres.

Džimi Laj je 2020. godine optužen za mnoga krivična dela, između ostalog za organizovanje nezakonitog okpljanja, odnosno protesta.

Njegov slučaj privukao je i međunarodnu pažnju, a grupe za ljudska prava i strane vlade zahtevaju slobodu za medijskog mogula.

Tokom godina, njegov sin Sebastijan Laj je išao po svetu kako bi govorio o slučaju njegovog oca i govorio o vlastima u Hongkongu i Pekingu zbog kažnjavanja „vrednosti koje treba slaviti“.

„Moj otac je u zatvoru zbog izrečene istine, hrabrosti u srcu i slobode u duši“, rekao je.

O Hongkongu i specijalnom statusu

Bio je britanska kolonija više od 150 godina - jedan njegov deo, hongkongško ostrvo, pripojen je Velikoj Britaniji posle rata iz 1842. godine.

Kasnije je Kina iznajmila ostatak Hongkonga - Nove teritorije - Britancima na 99 godina.

Postao je prometna trgovačka luka, a njegova privreda procvetala je 1950-ih, kada je postao fabričko čvorište.

Teritorija je bila popularna i među migrantima i disidentima koji su bežali od nestabilnosti, siromaštva ili progona u kopnenoj Kini.

Potom, ranih 1980-ih, kako je polako isticao rok za 99-godišnji najam, Velika Britanija i Kina započeli su pregovore o budućnosti Hongkonga - komunistička vlada u Kini smatrala je da čitav Hongkong treba vratiti.

Dve strane postigle su sporazum 1984. godine prema kojem se Hongkong vraća Kini 1997. godine, pod načelom „jedna zemlja, dva sistema".

To je značilo da će, iako će postati deo jedinstvene zemlje sa Kinom, Hongkong u narednih 50 godina uživati „visoki stepen autonomije, sem u spoljnim poslovima i odbrani".

Kao posledica toga, Hongkong ima vlastiti pravni sistem i granice, a prava, između ostalih sloboda okupljanja i sloboda govora, ostaju zaštićena.

Hongkong je bio jedno od retkih mesta na kineskoj teritoriji na kojem su ljudi mogli da obeleže masakr na Trgu Tjenanmen u Pekingu.

Poslednjih godina, bilo je nekoliko opozicionih protesta, a na jednom je policija pucala na demonstrante.

Bonus video:

(Espreso/ BBC/ Prenela: T.M.)