U šumama se dešava nešto jako loše, svi se pravimo da ne vidimo, a znak je tu: Biče vam jeziv osećaj kada čujete

Zemljina klima funkcioniše kao složen i precizno usklađen sistem. Biljke proizvode kiseonik i skladište ugljenik, čime direktno utiču na regulaciju temperature planete. Međutim, problemi nastaju kada jedan deo tog sistema počne da otkazuje. Posledice su najčešće lančane i vode ka krajnje nepovoljnom ishodu. U novoj studiji međunarodni tim naučnika upozorava da se jedan od ključnih elemenata tog klimatskog mehanizma nalazi na ivici ozbiljnog kolapsa.

Studija, objavljena u časopisu Nature, zasniva se na analizi više skupova podataka, uključujući demografske podatke o šumama prikupljene na područjima Amazona gde se sprovodi selektivna seča. Rezultati pokazuju da bi do 2100. godine ova čuvena prašuma, često nazvana „plućima planete“, mogla da se transformiše u biomski sistem koji nema savremeni pandan. Taj novi tip ekosistema, nazvan „hipertropi“, karakterišu znatno duže sušne sezone, još više temperature i produženi periodi vrelih suša, što dovodi do povećanja smrtnosti drveća za čak 55 procenata. Iako je godišnja stopa odumiranja stabala danas nešto viša od jednog procenta, autori upozoravaju da bi ovakav rast imao ozbiljne i dalekosežne posledice.

Povećano propadanje šuma ne pogađa samo lokalnu floru i faunu. Ekosistemi poput Amazona imaju ključnu ulogu u uklanjanju ugljen dioksida iz atmosfere, zbog čega bi pojava „hipertropa“ direktno oslabila globalne napore da se planeta ohladi. Drugim rečima, klimatski sistem koji je do sada relativno stabilno funkcionisao počinje da se raspada.

„Današnje vrele suše predstavljaju upozorenje i daju nam uvid u klimu koja se tek razvija, omogućavajući proučavanje tropskih šuma u uslovima ekstremne budućnosti“, navode autori studije. „U hipertropskoj klimi, temperature i vlažnost tokom uobičajenih sušnih meseci sve češće će prelaziti pragove smrtnosti izazvane sušom, čime se značajno povećava rizik od masovnog propadanja šuma.“

Suštinski problem ovog novog bioma leži u činjenici da produžene suše drastično smanjuju sadržaj vlage u zemljištu. Kada zapreminska vlažnost padne na oko 0,32 procenta, što znači da je vodom ispunjena tek trećina pora u tlu, transpiracija kod drveća naglo opada. Time se povećava stres biljaka, koje tada u potpunosti prekidaju vezivanje ugljenika. Posledica je ili njihovo postepeno izgladnjivanje ili stvaranje vazdušnih mehurića u soku drveta, pojave koju autori opisuju kao biljni ekvivalent embolije.

„Biljke su obično prilično sposobne da ograniče štetu i praktično kažu da su spremne da žrtvuju jednu granu kako bi sačuvale jezgro stabla“, izjavio je Džefri Čejmbers, vodeći autor studije sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju. „Ali kada se pojavi dovoljan broj takvih oštećenja, drvo jednostavno ugine.“

Iako hipertropi nemaju savremeni ekvivalent, slična klima postojala je pre više desetina miliona godina, u periodima kada je Zemlja bila znatno toplija. Sada se, međutim, čini da se takvi uslovi vraćaju, i to ne samo u Amazonu. Prema procenama istraživača, delovi zapadne Afrike i jugoistočne Azije takođe bi do kraja veka mogli da skliznu u hipertropski biomski režim.

Pretpostavke Čejmbersa i njegovog tima zasnivaju se na najnepovoljnijem scenariju, u kojem čovečanstvo nastavlja da nekontrolisano sagoreva fosilna goriva. Ipak, autori ističu da bi svaki ozbiljniji pomak ka smanjenju emisija mogao značajno da uspori ovaj proces. Amazon koji polako odumire ne mora nužno biti naša budućnost, jer kada se sistem pokvari, još uvek postoji šansa da ga neko popravi.

Bonus video:

(Espreso)