Ukida se starosna granica za odlazak u penziju: Najbolja informacija za ove penzionere

Za penzionere u Srbiji je stigla dobra vest o jednoj besplatnoj stvari koja će im biti omogućena.

PIO fond je objavio i šta će im biti omogućeno u 2026. godini.

Sada je dobra vest stigla i o ukidanju starosne granice za penziju za penzionere u Nemačkoj.

Nakon nedavnog penzionog paketa, u Nemačkoj se otvara rasprava o mnogo dubljim promenama sistema. Ministarka rada Barbel Bas upozorava da su potrebne „smele odluke“ i da postojeći model više nije održiv. Prema njenim rečima, nije dovoljno „zavrnuti dva šrafa“, već je potreban potpuno novi koncept.

Novi model u razmatranju

U crveno-crnoj koaliciji razmatra se plan koji napušta fiksnu starosnu granicu za odlazak u penziju. Umesto toga, pravo na penzionisanje bi se ubuduće zasnivalo na minimalnom broju godina uplaćenih doprinosa.

Na ovaj način, starost ne bi bila ključni kriterijum, već dužina radnog staža.

Ministarka Bas je u emisiji „Bericht aus Berlin” naglasila da oni koji rano počnu da rade treba da imaju mogućnost ranijeg penzionisanja, dok bi oni koji kasnije uđu na tržište rada, poput akademika, logično odlazili u penziju kasnije. O ovim opcijama će se detaljnije izjasniti nova Penziona komisija.

Stavovi eksperata i političara

Ekonomski savetnik ministra finansija, Jens Zidekum, smatra da se stabilnost penzionog sistema može obezbediti jedino promenama u dužini radnog veka.

Trenutno, starosna granica se postepeno podiže na 67 godina do 2031, dok oni sa 45 godina staža mogu da se penzionišu sa 65 godina bez umanjenja.

Novi model predviđa da upravo tih 45 godina uplaćenih doprinosa bude kriterijum. U praksi, to znači da bi akademik koji počinje da radi sa 25 godina morao da radi do 70. godine ili da prihvati nižu penziju. Kancelar Friedrich Merc podržava ovaj pristup, smatrajući da penzioni staž mora biti proporcionalan dužini uplaćivanja doprinosa.

Ovaj model bi posebno pogodovao zanatlijama koji počinju da rade vrlo rano, jer bi brže dostizali potreban broj godina staža, što bi dodatno povećalo atraktivnost zanatskih zanimanja.

Pozivi na produženje radnog veka

Ekonomistkinja Veronika Grim podržava ideju da oni koji mogu treba da rade duže, uz napomenu da penzioni sistem ne sme postati poligon za klasne sukobe. Prema njenoj oceni, povezivanje starosne granice sa dužim životnim vekom je neophodno, ali mora biti praćeno zaštitom onih koji zbog zdravstvenih razloga ne mogu da ostanu u radnom odnosu.

Kritike i pravne dileme

Profesor Bernd Rafelhišen smatra da predlog nije dovoljno razrađen. Smatra da bi akademici stariji od 70 godina mogli steći još veća penziona prava, jer duže uplaćuju doprinose i generalno žive duže od fizičkih radnika, što bi stvorilo dodatne nejednakosti.

On upozorava i na pravne probleme: akademici bi, prema njegovom mišljenju, mogli da tuže državu zbog diskriminacije ili zbog retroaktivnog delovanja reforme, jer bi se njihovo duže školovanje praktično koristilo protiv njih, čime bi bila umanjena njihova ukupna penzija.

Da podsetimo, PIO fond je preneo sve detalje o akontativnom iznosu penzije za starije građane.

(Espreso/Kurir Biznis/Bizportal.rs/Marija Bosiljčić/Prenela: N.J)