Crne tačke u Srbiji na kojima vozači ginu: Kada vidite ove deonice, odmah SMANJITE GAS, OPASNO JE JAKO

Srbija se već godinama nalazi u samom vrhu Evrope po broju poginulih na putevima, sa oko 78 poginulih na milion stanovnika, što je više nego dvostruko lošije od proseka Evropske unije. Brojni stručnjaci kažu da su razlozi i uzroci crne statistike duboko ukorenjeni u navike vozača, ali i stanje putne infrastrukture i nedoslednu kontrolu.

Iako su opasna vožnja, odsutnost i dekoncentracija vozača, loša insfrastruktura i ostali uzroci ključni za tragedije na putevima, postoje mesta koja su najčešće poprišta teških saobraćajnih nesreća.

Beograd i okolina: najviše sudara, ali najmanje poginulih

Veliki broj vozila i saobraćajne gužve dovode do mnogo udesa, ali uglavnom lakših.

Glavni problemi: agresivna vožnja, slabo korišćenje žmigavaca, rizična preticanja, skretanja preko dve trake.

S druge strane, velika gustina saobraćaja, odnosno nesnosne gužve u prestonici, paradoksalno, smanjuje brzinu, pa i smrtnost.

Šumadija i Zapadna Srbija: crne tačke na regionalnim putevima

Česte teške nesreće na putevima sa uskim kolovozima i lošom preglednošću.

Magistralni pravci poput Ibarske magistrale tradicionalno najopasniji.

Veliki udeo frontalnih sudara i izletanja sa puta.

Vojvodina: ravni putevi – visoke brzine

Dugi, ravni pravci dovode do precenjivanja sopstvenih sposobnosti.

Mnogo nesreća zbog brzine, umora i monotonije puta.

Veliki broj traktorista i sporih mašina u saobraćaju čini vožnju dodatno opasnom.

Istočna i Južna Srbija: kombinacija loših puteva i slabije kontrole

Putni pravci često zastareli, sa serpentinama, bez branika i osvetljenja.

Slabo održavanje i veliki broj kamiona (kroz rute prema Bugarskoj i Severnoj Makedoniji).

Prednjače izletanja sa puta i sudari u krivinama.

Dakle, ukoliko naiđete na nepregledne izuvijane puteve, uske magistrale i veoma loše puteve, morate da smanjite brzinu. Svaka nepredviđena situacija može biti smrtonosna. Ukoliko se nađete na ovim deonicama i primetite da je saobraćajnica opasna, odmah podignite nogu sa gasa. Ako se krećete velikom brzinom, nećete moći da reagujete u slučaju opasnosti. Ne dozvolite da vam se to dogodi.

Takođe, velika smrtnost u saobraćaju, nije rezultat jednog faktora, već kombinacije navika vozača, stanja puteva, slabe kontrole i kulture saobraćaja. Evo najvažnijih uzroka:

Loše saobraćajne navike (kultura vožnje)

Prebrza vožnja je i dalje najčešći uzrok najtežih nesreća.

Agresivna vožnja, rizici, nezdravo “samopouzdanje” na putu.

Nepoštovanje bezbednosne distance i česta preticanja na rizičnim mestima.

2. Nedisciplina u vezi sa vezivanjem pojasa

Veliki broj poginulih bio je bez pojasa, čak i na zadnjem sedištu. U slučaju teških saobraćajnih nesreće, nevezan putnik na zadnjem sedištu "preleće" prego glave vezanog putnika pred njim i lomi mu vrat.

U Srbiji i dalje postoji uverenje da se “u gradu ne mora vezivati”.

Alkohol i psihoaktivne supstance

Udeo vozača pod dejstvom alkohola u najtežim nesrećama je i dalje visok.

Često se vozi i kada se popije “samo malo”.

Veliki udeo starih i tehnički neispravnih vozila

Prosek starosti vozila u Srbiji je oko 17 godina.

Slabije kočnice, loše gume i neispravan ESP apsolutno povećavaju rizik pogibija.

Infrastruktura i putna signalizacija

Mnogi regionalni putevi imaju uske kolovozne trake, loše bankine i krivine sa slabom preglednošću.

Nedostatak rasvete i zastarela signalizacija na kritičnim tačkama.

Veliki obim saobraćaja i opterećenje puteva

Mnogo tranzitnog saobraćaja preko Srbije.

Autoputevi su relativno bezbedni, ali regionalni i magistralni putevi nose ogroman rizik.

Nedovoljna edukacija i sistemske mere

U školama se o saobraćaju uči površno.Praktična obuka za vozače je bolja nego pre, ali i dalje nedovoljna.

(Espreso/Telegraf.rs/DČ)