BEOGRADSKI INSPEKTOR IZREŠETAN IZ HEKLERA DOK JE DAVAO BAKŠIŠ: Ubijen je kao PAS, opaki kriminalac ga "OVERIO"!

Priče iz devedesetih godina polako postaju legende. Svaki kraj u Beogradu imao je svoju grupu opasnih momaka, pa se često moglo čuti kako je glavni grad "džungla".

Ime koje posebno intrigira sve je Vojislav Raičević, poznatiji kao Voja Amerikanac. Priča o njemu je priča o početku klana "Amerika".

Za njega se govorilo da je najveći ubica sa beogradskog asfalta, a ono što je posebno zanimljivo jeste što krajem 1997. godine Voja Amerikanac nestaje. Iza njega je ostao zapaljen džip i misterija. Govorilo se da je njegovo telo jedno od tri zabetonirana i bačena u Dunav kod Golupca. Zatim da su ga osvetnici mučili, isekli i njegove delove tela razbacali po Beogradu. Za njegov nestanak se pričalo i da je ono osveta italijanske mafije iz SAD. Činjenica je, ipak, da policija ništa nije otkrila, a tri godine posle nestanka proglašen je mrtvim.

Jordan Antonić Joca, bivši komandir Centralnog zatvora u Beogradu, ispričao je o Voji Amerikancu:

- Mislim da je on ubio inspektora Bižića. To je bilo najsmešnije ubistvo u Beogradu. To se desilo kod Merkatora na Novom Beogradu. Voja se prerušio, svirao je frulicu, Bižić je zastao da čuje kako ovaj svira "Moravac", i krenuo da izvadi da mu da bakšiš, a Voja izvadi hekler i upuca ga. To sam čuo. Voja je radio za pare, kad se pojavio ovde devedesetih, krenula su ubistva. Ja sam njega upoznao u "Luvu" kod Gorana Vukovića. Jednom zove mene Goran i kaže da je Voja uhapšen zbog ubistva i ako mogu da mu pomognem. Međutim ja dok sam otišao do zatvora, njega je već neki kolega istukao u samici. Tri dana kasnije puste ga iz zatvora. Voja je držao lokal prekoputa sunčanog sata na Slaviji, to je bio neki market. Blizu je bila i Stupica.

Goran Majmun je uvek parkirao kola kod Vojinog lokala. Znam kad je pao Krsto Stanišić, njegov drug, meni kaže Voja da dođem u market i da ponesem šta god hoću za Krsta, on je voleo slatko. Voja to ništa nije naplaćivao, otvorio je to za te svoje drugove i kad su u nevolji, on im džabe daje sve što treba. Dolazile su i ostale naše kolege čuvari i nosili to zatvorenicima. Davao je Voja to i čuvarima, valjda pita ove njegove ko je dobar prema njima i onda da čuvarima kafu, šećer, ulje, to su devedesete godine, toga nije bilo, nisi mogao da kupiš ni da si hteo. Čak je častio tog čuvara koji ga je prebio u zatvoru, kaže: "Ja sam bio kriv." Voja je bio simpatičan, imao je dečije lice, kovrdžavu, ufrćkanu kosu, kao da ga crnac pravio, lep čovek. Kažu da su Voju mučili pre smrti, da postoji filmska traka, da su ga sekli dok su ga ispitivali.

Ko je bio inspektor Bižić?

Dok je radio u policiji, Bižić je imao veliki autoritet među kriminalcima, pogotovo kada mu je u zaduženje pripao i zadatak da vrbuje kriminalce za potrebe tadašnje Savezne državne bezbednosti. Pojedine kolege su ga opisivale kao "kauboja koji je obožavao i kriminalce i policajce", igrao se pištoljima i voleo da paradira prepričavajući dogodovštine s kriminalcima i njihovim "akcijama" u inostranstvu. Novinari su zabeležili da je govorio kako ima "jaču ekipu od države", misleći na kriminalce koje je angažovao za saradnju.

"U nekim situacijama delovao je kao malo dete", opisao ga je stariji kolega.

Bivši kontraobaveštajac Božidar Spasić jedan je od onih koji su se našli na mestu ubistva nedugo nakon što se ono dogodilo.

- To je bilo oko pola 11, otišao sam na lice mesta, a uviđaj je već bio završen. Ostali su tragovi iza njega, pucano mu je u mozak - kaže Božidar Spasić.

Ubica u belom mantilu, koji je pucao iz oružja sa prigušivačem odmah je pobegao sa lica mesta.

- Ubijen je kao pas. Pošto su pare bile kod njega, znači da nije pljačkan, neko je imao cilj samo da ga ubije - kaže Vanja Bulić.

Miroslav Bižić, Biža, nije bio tipičan beogradski inspektor. Mirio je policajce i kriminalce i uspostavljao balans između jedne i druge strane zakona.

- On je voleo ulicu i ulica je volela njega. Voleo je jednu vrstu fer pleja između policije i ulice i to je prelazilo neke konvencionalne linije odnosa. On je bio čovek od poverenja - kaže advokat Goran Petronijević.

Njegov "pad" počinje posle ubistva u "Nani", gde je likvidiran Andrija Lakonić zvani Laki posle svađe sa najboljim prijateljima, takođe "zvučnim" imenima podzemlja, Darkom Ašaninom i Veselinom Veskom Vukotićem. Bilo je to u noći između 22. i 23. marta 1990. godine. Na mestu ubistva našao se i inspektor Bižić, što je policiji probudilo sumnju da je umešan u incident.

- On je jako bio dobar sa Darkom Ašaninom, koji je bio jedan od učesnika tog ubistva. On je neovlašćeno otišao na lice mesta i tamo prišao ubijenome i izvadio jednu putnu ispravu koja se nalazila kod ubijenog. I tada počinje progon Bižića - kaže Boža Spasić.

Sukob na relaciji Vojislav Šešelj - Jovica Stanišić

O ovom klanu je prvi javno govorio lider radikala Vojislav Šešelj. On je tada optužio šefa Državne bezbednosti (DB) Jovicu Stanišića da njegovi eskadroni smrti ubijaju po Srbiji. Navodno je veza između Crnogoraca iz Amerike i DB-a bio Boško Radonjić, vođa irske mafije u Njujorku i dobar prijatelj poslednjeg velikog italijanskog kuma Džona Gotija.

Postoji priča da je početkom devedesetih Radonjić došao u Srbiju jer mu se sudilo u Americi zbog uticaja na porotu koja je sudila Gotiju, obezbeđenje mu je odredio lično Stanišić. Kada je klan nastao, navodno je na njegovom čelu bio Joca Amsterdam koji odlazi iz Srbije zbog optužbe da je naručio ubistvo Gorana Marjanovića Bombaša. Tada na čelo klana dolazi Voja koji je u Americi radio za italijansku mafiju dok se nije zakačio sa nekima i morao je ovde da dođe.

Ubistvo Željka Ražnatovića Arkana

Sredinom devedesetih, Voja sam organizuje i izvršava više mafijaških likvidacija. Kažu da je bio vispren i spretan. Umeo je da se potpuno maskira kako bi se primakao žrtvi. Zamerio se mnogima zbog čega je bio paranoičan svakog dana.

Mnogima nije verovao zbog čega se odlučio da sam "završi posao" sa Arkanom. Nabavio je raketni bacač "zolja" i počeo je sa akcijom praćenja Arkana. Arkan je tada gotovo svakodnevno išao do svog tadašnjeg kazina kraj hotela "Jugoslavije". Posao mu je bio olakšan jer se Arkan uvek kretao istom maršrutom.

Jednoga dana, Raičević je stigao na mesto kraj puta, pogodno da ispali projektil. Čekao je poduže, ali Arkan se nikada nije pojavio. Kako su upućeni objasnili šta se dogodilo, Arkan je toga dana, kažu instinktivno, odlučio da ne krene putem kojim se uvek kretao, već je otišao na drugu stranu. Verovatno nesvestan da je time sebi spasio život.

Međutim, istoga dana, Voja Amerikanac je sebi potpisao smrtnu presudu. Po rečima upućenih, Voja se poverio najbližima, a informacija je otišla “dalje”. Ubrzo je počela priprema za njegovu likvidaciju, a Raičević je ubrzo surovo mučen pred smrt. Priča se da su mu svi prsti, kao i jezik bili odsečeni vinogradarskim makazama, a kada je izdahnuo, zakopan je i njegovo telo nikada nije nađeno.

Ubistvo Ćente i sukob sa Surčinskim klanom

Voja je navodno ubio Ćentu u centru Beograda zajedno sa novinarkom Majom Pavić, Cecinom kumom. Iako je Voja bio blizak sa Arkanovim kumom Milanom Đorđevićem Bombonom i mada Arkan nije voleo Ćentu, zbog toga što je mu je Voja ubio kumu i pukovnika Garde, Šucu (prvog muža Legijine druge žene), Arkan je bio mnogo ljut. Ćenta i Jusa nisu voleli Arkana ali je između njih postojalo poštovanje jer su zajedno sa Ašaninom i pokojnim Ljubom i Giškom činili staru gardu žestokih momaka i nekada su svi zajedno radili u inostranstvu. Naime, ubistvom Ćente i Maje, Voja je stekao moćne neprijatelje, Jusu i Arkana.

Pored njih, Amerikanci su već bili u ratu sa Surčincima. Navodno je pao dogovor beogradskih bosova i vrha policije da Voja mora da ode. Njegovi dojučerašnji prijatelji Rogo i Bojan Petrović sa kojima je držao “Stupicu” zajedno sa Ćentinim zetom Mišom Cvijetinovićem otimaju Voju, snimaju ga i muče kako bi priznao da je ubio Ćentu. Mišin motiv je bila osveta, dok su druga dvojica htela da preuzmu Vojine poslove.

Navodno ga je Bojan držao, Rogo pucao 4 puta u rame dok nije priznao, a onda ga Miša Tajger overio metkom u glavu. Bojan je navodno i pre sarađivao sa Amerikancima koji su odradili Gorana Vukovića kako bi Petrović preuzeo poslove svog nekadašnjeg druga. Vojino telo nije nađeno, ali se priča da je iskasapljen, a delovi tela su bačeni u Dunav ili negde zakopani. Nakon toga je ubijen Vojin zaštitnik Bombona i Luka Pejović (član klana “Amerika” i po rečima nekadašnjeg šefa DB-a Gorana Petrovića, Ćuruvijin ubica).

Bonus video: IMAO SAM PROBLEM SA MAFIJAŠIMA ZBOG PEVAČICE! Šašić otvoreno o odnosu sa ŽESTOKIM MOMCIMA, SPOMENUO I ZEMUNSKI KLAN

(Espreso/Srbija Danas/D.S.)