"NEĆU DA MI SE GAD POJAVI NA GROBU, NIKADA!" Šiptara prokleo rođeni otac, Kumov se ubio: I dan danas se priča o...

"Neću da mi se gad pojavi ni na grobu! Nikada!" - rečenica je koja i dan danas kruži Medveđom, ali i jugom Srbije.

To je bila poruka Milovana Spasojevića, inače penzionisanog rudara.

Naime, tako se ovaj očev amanet, dat Dušanu Spasojeviću - Šiptaru, vođi "zemunskog klana“ i dalje prepričava i prenosi sa kolena na koleno. Tešku kletvu doživeo je i drugi šef klana Mile Luković - Kum.

Spasojević je odrastao u selu Retkocer, a Luković u susednom Donji Gajtan. Jedno vreme su drugovali putujući u Medveđu gde je Šiptar završio trogodišnju školu učenika u privredi, a Kum Srednju elektrotehničku. Odatle, nestašni dečaci kako ih pamte, odlaze u svet.

Spasojević dolazi u Beograd, a Luković u Prištinu gde je duže radio kao zatvorski čuvar. Kasnije se ponovo nalaze u Beogradu kada i kreće priča o najbrutalnijoj kriminalnoj organizaciji u Evropi.

Ali, u selima na jugu Srbije, vrlo patrijarhalnoj sredini, više od zlodela "zemunca" govorilo se i o smrti očeva Spasojevića i Lukovića.

Spasojevićev otac je na samrtničkoj postelji prokleo sina. Pred familiom je poručio i da ne želi da mu se sin pojavi na grobu. Nikada! I tako je bilo.

S druge strane, stravična priča je o ocu kog je u grob oterao sin!

Luković i Spasojević bili su uhapšeni u Beogradu početkom 1997. godine zbog krađa. Nekoliko dana posle natpisa u novinama o hapšenju u beogradsko tužilaštvo se pojavio otac Mileta Lukovića.

Došao je da se lično uveri da li je tačno da je njegov sin obrukao i sebe i porodicu. Posle potvrde u tužilaštvu da mu je sin pošao stranputicom, otac u to vreme poslanik u lokalnoj Skupštini opštine se vratio kući. Ubrzo se ubio.

Spasojević i Luković nastradali su u Meljaku u akciji "Sablja" prilikom bekstva posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića, marta 2003. godine.

POGLEDAJTE I - KAKO SU LIKVIDIRANI ŠIPTAR I KUM? Ovo je do danas ostala najveća misterija

Pre 22 godine likvidirane su vođe "zemunskog klana" Dušan Spasojević zvani Šiptar i Mile Luković zvani Kum. Ubijeni su u Meljaku 27. marta 2003, u sklopu policijske akcije "Sablja", samo 15 dana posle atentata na tadašnjeg premijera Zorana Đinđića. Njihovom eliminacijom "zemunski klan" je obezglavljen.

Prema zvaničnoj verziji, pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) dobili su dojavu da se Šiptar i Kum kriju u jednoj vikendici u Meljaku. Jedinica je odmah otišla tamo, a kada su dvojica muškaraca primećena da izlaze iz kuće, nekoliko puta su upozoreni da stanu, ali su se o to oglušili. Kada su SAJ-evci primetili da je automatska puška uperena prema njima, zapucali su. Prvo je ubijen Spasojević. Zatim su spazili Lukovića kako pokušava da aktivira bombu, pa su i njega likvidirali.

S vođama "zemunaca" u društvu bio je i Dejan Milenković Bagzi, koji je kasnije postao svedok-saradnik. On je uspeo da pobegne.

Međutim, taj slučaj je od starta bio obavijen velom misterije. Mnogi su verovali da vođe "zemunaca" nisu ubijene u Meljaku, već negde druge i da su potom njihova tela tamo doneta. Sumnju su izazivale modrice i podlivi na telima Šiptara i Kuma.

"Izmišljene su te priče da su oni negde uhapšeni, saslušani i ubijeni, pa doneti tamo ili da su dovedeni tamo, pa ubijeni. Komandant SAJ je osmislio akciju hapšenja: prvo su napravili jedan širi obruč u vikend-naselju, a potom je udarna ekipa SAJ borbenim vozilima krenula frontalno. Probili su dvorišnu kapiju i usmerili se ka pogrešnoj vikendici. Sve je eksplodiralo. Begunci su odmah shvatili o čemu je reč. Izbacili su torbe, iskočili kroz prozor i potrčali u dva pravca. Spasojević i Luković prema voćnjaku, a Bagzi na suprotnu stranu. Bagzi je protrčao pored borbenog vozila, uspeo da se domogne šipražja i pobegne. To će ostati večita misterija. Ljudi iz SAJ su shvatili šta se dogodilo, trče prema pravoj vikendici, Spasojević i Luković natrčavaju na širi obruč. Čuje se: 'Stoj, policija! Stoj, pucaću!'. A onda rafalna paljba. Postoji i snimak cele te akcije", rekao je svojevremeno nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Mile Novaković, koji je imao važnu ulogu i u akciji "Sablja".

Šiptaru i Kumu nije mnogo falilo da pobegnu kada je SAJ upao u pogrešno dvorište.

"Pa to je vikendica Lukovićevog ujaka, koji nam je i ispričao da ih je tu odveo. Zašto bismo ih, posle nekog navodnog mučenja, odveli i streljali u njegovoj vikendici?", pita Mile Novaković.

Ostalo je nepoznato i gde je novac za koji se verovalo da ga Šiptar i Kum imaju kod sebe.

O "slučaju Meljak" govorio je i nekadašnji obaveštajac Božidar Spasić.

"Govorilo se da su u vreme atentata na Đinđića imali torbu sa pet miliona maraka i oružjem. Bajke i priče da su ubijeni na jednom mestu, pa na drugom, to je lobi koji želi da zamaskira i predstavi ubistvo premijera u drugom obliku", rekao je Spasić.

On podseća da se nikad nije saznalo gde je završio novac koji su Spasojević i Luković nosili prilikom bekstva.

"Očigledno je da je bio sakriven i da je neko došao do njega. Taj deo nikada nije razjašnjen. Ono što je interesantno jeste da je nakon te likvidacije u Meljaku zapravo započeo i glavni rasplet akcije 'Sablja", ispričao je Spasić.

Međutim, likvidacijom vođa "zemunskog klana" izgubljeni su važni svedoci u istrazi ubistva premijera. Jer, upravo su Spasojević i Luković bili glavni osumnjičeni za organizaciju atentata na Đinđića.

Navodno je, kako su prenosi tada mediji, i tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović, neposredno po saznanju za akciju SAJ u Meljaku rekao da je "on najnesrećniji što su njih dvojica mrtvi" jer bi, kako je istakao, "mogli da nam kažu šta je politička pozadina atentata".

Njegov naslednik na tom mestu Dragan Jočić, kasnije je izjavio da mu je "i dalje sumnjivo da li je bilo potrebno da se dva ključna svedoka ubiju", napominjući da je to "ključna stvar odakle bi tužilaštvo trebalo da krene u rasvetljavanju ubistva Đinđića".

"ČOVEK KOJI ČITA STRUJU REKAO MI JE ČIJA JE KUĆA U KOJOJ ŽIVIM, SVET MI SE OKRENUO"

Vođe zemunskog klana policija je ubila u dvorištu vikendice, a sadašnja vlasnica kuće je otkrila kako je saznala čiju je kuću kupila.

- Nisam znala čija je kuća. Moj sin je našao oglas, cena je bila povoljna, pa smo kuću kupili 2018. godine. Potpisala sam ugovor sa vlasnicom kuće, pošto je njen suprug preminuo ranije - rekla je ona i dodala:

- Doselila sam se da bih bila bliže deci. Međutim, nakon nekog vremena, čovek koji očitava struju rekao mi je čija je to kuća. Svet mi se okrenuo! Gledala sam na TV njihova tela u dvorištu kuće i bilo mi je muka. Svugde su mi posle govorili čija je to kuća, u prodavnici, komšije... Da sam znala, kupila bih kuću negde drugde - rekla je kratko vlasnica kuće iz koje su izneta tela Kuma i Šiptara.

Nerado odgovara na pitanje što misli o tome gde su ubijeni Šiptar i Kum.

- Svašta se pričalo o tome, da su ubijeni negde drugde, pa doneti vamo... Ja sam ovu kuću sredila, navikla sam se i sada je ne bih prodala iako dosta košta - zaključila je ona.

Podsetimo, u naselju Meljak kod Barajeva u dvorištu vikendice pronađena su tela Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma, a i dan danas nagađa šta se 27. marta 2003. godine tačno dogodilo.

Prema zvaničnoj verziji policije, Spasojević i Luković su, prilikom pokušaja bekstva iz vikendice, u 20.40, pucali na pripadnike MUP-a i pokušali da bace bombe na njih.

Spasojević je, prema ovim podacima, kod sebe imao mitraljez, a Luković pešadijsku bombu. Tada je saopšeno da su pripadnici specijalizovanih policijskih snaga likvidirali vođe ''zemunskog klana'' nakon što su pružili oružani otpor prilikom pokušaja hapšenja.

"KUM I JA SMO IH SJE*ALI" Njegovo ubistvo je Šiptar naredio iz STRAHA

Sredoje Šljukić Šljuka likvidiran je pre 23 godine na mostu Gazela kod Sava centra na Novom Beogradu, kada su napadači izrešetali njegov "audi".

Te večeri Sredoje Šljukić je, nakon telefonskog poziva u kojem mu je zakazan sastanak kod "Taša", krenuo sa bratom od strica - Zoranom i telohraniteljem Ćirovićem. Samo 40 minuta kasnije, upali su u zamku: crni "audi A8" (tablice BG 77-72 – godina Šljukinog rođenja) kojim su se vozili presrela su tri automobila.

Prvo vozilo je preseklo put spreda, drugo ih je zatvorilo s leđa, a treće, sivi "audi 100" bez tablica, poravnao se s njima i iz njega je otvorena rafalna paljba iz automatskog oružja kalibra 7,62 mm.

Na mestu zločina pronađeno je 30 čaura. Zoran je poginuo odmah, a Šljukić je podlegao povredama u Urgentnom centru, dok je telohranitelj preživeo.

Zemunski klan

Kasnija istraga i svedočenja potvrdila su da su izvršioci bili pripadnici "zemunskog klana": Sretko Kalinić, Mile Luković - Kum, a u akciji je, prema navodima iz knjige Sretka Kalinića, učestvovao i Dejan Milenković - Bagzi.

- Pričaju da je Dušan iz straha naredio Šljukino ubistvo. Ne sećam se zašto je Dušan naredio ubistvo Šljuke. Nije iz straha. Zaboravio sam pravi razlog, mislim da je to bilo zbog kompleksa, jer je Šljuka imao pratnju od pet automobila. Dušan ništa nije prepuštao slučaju. Dok pišem ovo, prisećam se da je govorio: 'Šta će njemu tolika pratnja, koga se on boji? Sigurno nešto planira.' Pitao je, po običaju, da li to može da se završi, a ja sam mu, kao i uvek, odgovarao da možemo da uništimo svakog neprijatelja. Ubrzo posle toga počeli smo da pratimo Šljuku. Kada je izašao na auto-put, krenuli smo za njim, punim gasom. Tada je Dejan Milenković Bagzi vozio metalik sivi "audi 8", kojim je pretekao "audi A8", u kome su bili Sredoje i Zoran Šljukić - napisao je Sretko u svojoj knjizi i dodao:

- Kum (Mile Luković) i ja smo ih sje*ali. Vozio je skroz u levoj traci na auto-putu za Niš. Približavali smo mu se velikom brzinom, mislim da smo išli 200 na sat. Lizoguz Dušanov Bagzi mu je više puta blicao da se skloni. Tada smo išli oko 160 kilometara na sat, možda i više. Šljuka je prvo ignorisao blicanje, ali se na kraju sklonio udesno i tu je završio karijeru - detaljno je napisao Kalinić.

Tadašnji inspektor opisao je rafal kao toliko precizan da bi automobil, da su samo zamenjena vozačeva vrata, "bio kao nov".

"Španska kragna"

U prilog tezi da je ubistvo braće Šljukić profesionalno smaknuće ide i to da se ovakva likvidacija među profesionalcima naziva "španska kragna".

U pitanju je naziv za likvidacije u pokretu, kada napadači, po pravilu, koriste tri vozila. Ljudi iz prvog vozila imaju zadatak da velikom brzinom preteknu auto u kojem se nalazi potencijalna žrtva, dok se druga kola, takođe, velikom brzinom kreću iza vozila žrtve.

Razlog za to je da se auto žrtve ne bi slučajno zaustavio, okrenuo i pobegao. Treći auto, istog momenta pretiče i sa leve strane vozila žrtve blokira eventualno bekstvo i kada se poravna sa žrtvinim vozilom, iz njega najmanje jedan, a najčešće dvojica napadača, počinju da pucaju.

OVAJ ČOVEK JE NAUČIO ŠIPTARA DA MEŠA DROGU SA BRAŠNOM I PRAŠKOVIMA

Zemunski klan početkom dvehiljaditih godina važio je za najopasniju organizovanu kriminalnu grupu na Balkanu. Malo ko je samo deset godina pre verovao da će dvojica najboljih drugara rodom iz Medveđe biti gospodari života i smrti na vrelom beogradskom asfaltu.

Jordan Antonić, bivši komandir straže u Okružnom zatvoru u Beogradu gde je od 1980. do 1996. godine bio čuvar i dugogodišnji podstanar u popularnoj beogradskoj kaznionici CZ jednom prilikom ispričao je mnogo o čuvenim momcima iz podzemlja glavnog grada.

- Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića sam upoznao 1992. godine, kada je Spasojević zajedno sa članovima Pecinog klana pao u zatvor.

- Uhvaćen je kako posluje sa heroinom i stavljen je u samicu, u kojoj je bio 30 dana. Taj Peca je učio Spasojevića kako da meša drogu sa brašnom i praškovima, jer Dušan o drogi ništa nije znao. Spasojević je bio strašljiv čovek. Voleo je život, ali se bojao robije i batina. Nudio nam je novac da ga ne tučemo.

Mile Luković je bio naš kolega zatvorski čuvar iz Prištine. I on je radio sa drogom. Obojica su se hvalili da u Makedoniji imaju neko selo, u kome svi seljani rade drogu za njih.

U CZ-u je Dušan Spasojević kasnije bio u sobi sa jednim specijalcem iz JSO. Kada je Spasojević izašao iz zatvora, preko tog čoveka iz JSO sprijateljio se sa policajcima. Čak je dobio i policijski pištolj na poklon, ne znam da li je imao policijsku legitimaciju, ali mi se hvalio da može po Novom Beogradu da trguje sa heroinom, i da to mora da plaća nekim ljudima 5.000 maraka mesečno - ispričao je Jordan Antonić, bivši komandir straže u zatvoru.

JOŠ JEDAN DOKAZ SUROVOSTI ZEMUNSKOG KLANA - OVO JE BILO BRUTALNO

Pripadnici zemunskog klana osuđeni su na 40 godina zatvora zbog ubistva Nenada Batočanina (38) i Željka Škrba Bildera (41).

Nenad Batočanin (38), zamenik načelnika Prve uprave saveznog MUP-a, i Željko Škrba Bilder (41), biznismen i višestruki prvak u dizanju tegova iz BiH, ubijeni su kod "Marakane" na Dedinju pre 22 godine.

Kobnog 26. novembra 2002. sedeli su u službenom "pežou 306" sa belim tablicama ispred zgrade u ulici Ljutice Bogdana 8. Ispostaviće se da su krenuli sa partije malog fudbala, sa obližnjeg stadiona "Partizana", uzbrdo ka Dedinju.

Po nekim indikacijama, njihovo vozilo se kretalo jako sporo u trenutku kada ga je sustigao "rover", oko 21.15 časova, iz koga je više napadača otvorilo vatru iz "kalašnjikova". Navodno je na "pežou" i na zidu kuće izbrojano više od 60 pogodaka.

Bagzi amnestiran

Batočanin i Škrba ubijeni su na mestu. Iako su obojica bili naoružani, nisu stigli da reaguju. Za njihovu likvidaciju osuđeni su na po 40 godina zatvora pripadnici "zemunskog klana", Miloš Simović i Vladimir Milisavljević.

Svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi, koji je takođe učestvovao u zločinu, oslobođen je zbog saradnje sa tužilaštvom.

Nenad Batočanin, rodom iz Aleksinca, bio je od mladosti veoma uspešan karatista. Završio je Fakultet bezbednosti u Skoplju. Njegovi prijatelji i poznanici opisali su ga kao čoveka skromnog, poštenog i korektnog, izvrsnog policijskog profesionalca.

U neposrednom obezbeđenju predsednika Slobodana Miloševića, kao drugi čovek iza Sente Milenkovića, bio je od 1988. do 1997. Odatle je udaljen i marginalizovan, navodno zato što ga Mira Marković nije volela.

Posle petooktobarskog prevrata pozvan je u savezni MUP, gde se bavio obezbeđenjem funkcionera, diplomata i stranih državnika. Jedno vreme je radio u obezbeđenju predsednika Vojislava Koštunice i bivšeg saveznog premijera Zorana Žižića. Ubrzo je napredovao do zamenika načelnika uprave, mesta veoma odgovornog i u organizacionom smislu važnog.

Kondicioni trener Zdravku Čoliću

Željko Škrba, bosanski Srbin sa zanimljivom prošlošću, bio je - izmedu ostalog - i šampion u dizanju tegova i dobar kondicioni trener raznim ljudima (uključujući i pevača Zdravka Čolića). Osim toga, igrao je određenu ulogu i u strukturi koja se bavila zaštitom i skrivanjem Radovana Karadžića i Ratka Mladića.

Važio je za kriminalca većeg kalibra protiv kojeg policija nije imala dokaza jer su, navodno, "prljave poslove" za njega obavljali mladići sa ulica. Deo takvog profita je preusmeravao ka RS i svojim kontaktima tamo.

Prethodno je dva puta preživeo atentat (pogledati okvir) i to je, po svemu sudeći, bila samo opomena da pazi s kim se druži i šta priča.

S obzirom na besprekornu biografiju Batočanina, spekulisalo se da je prava meta bio Škrba, a da je njegov saputnik ispao kolateralna šteta. Škrbino ime se, naime, neposredno pre ubistva pominjalo u negativnom kontekstu.

Lider SRS Vojislav Šešelj ga je posthumno čak optužio za "veći broj ubistava" u RS, tvrdeći da je bio "profesionalni ubica" i da je bio veoma blizak sa Željkom Maksimovićem Makom (višedecenijskim beguncem, optuženim da je glavni organizator likvidacije policijskog generala Boška Buhe).

Primarna i sekundarna žrtva

I savezni ministar policije Zoran Živković je posle zločina ocenio da je Batočanin bio "sekundarna žrtva", dok je Milorad Pušica, predsednik Karate saveza Srbije, na komemoraciji istakao da se Batočanin zatekao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu.

Prijatelji Batočanina takođe su bezrezervno bili ubeđeni da on nije bio meta ubica:

"Nikada nije imao kontakte s kriminalcima. S porodicom je živeo u potkrovlju desetospratnice i vozio je kola stara 12 godina. Da je šuruvao s kriminalcima, sigurno bi imao para i svojoj supruzi Ljiljani i sinovima, osmogodišnjem Milošu i dvogodišnjem Marku, omogućio bolje uslove života. Nenad je uvek bio okrenut samo svojoj porodici, policiji i karateu, u kojem je i na svetskim takmičenjima osvajao medalje.

Međutim, bilo je i onih iz policije koji su smatrali da ni o kakvoj slučajnosti ne može biti reči te da su gađali obojicu, i to namerno. Po toj pretpostavci, Batočanin je Škrbu "gajio kao dokaz", kao svedoka za nešto veliko.

ŽIVELI KAO PROSJACI PA POSTALI KRIMOSI

Braća Aleksandar (47) i Miloš Simović (45), koje u seriji "Sablja" glume Marko Gizdavić i Nenad Heraković, bili su visokopozicionirani članovi zloglasnog "zemunskog klana" kojim su rukovodili Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum.

Za brojne zločine i učešće u atentatu na premijera Zorana Đinđića obojica su osuđeni na maksimalnih 40 godina zatvora koje služe u požarevačkom zatvoru "Zabela".

Aleksandar je uhapšen 25. novembra 2006. u stanu u Ulici Milentija Popovića 35 na Novom Beogradu i prvi je odbegli "zemunac" kog je srpska policija uspela da locira i privede. U tom trenutku bio je suprugom Zoranom.

Osuđen je na 35 godina robije zbog devet ubistava u ime klana, pokušaje ubistava i tri otmice, kao i dodatnih 20 godina zbog brutalne likvidacije svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka, bivšeg policajca, a kasnije Spasojevićevog šefa obezbeđenja u Šilerovoj.

U "Zabeli" broji vekne hleba

Kaznu služi u "Zabeli" gde je poslednjih godina, kako se govorkalo, postao najjači autoritet koji je stekao snagom kroz jake fizičke treninge. Navodno uživa u "posebnim" privilegijama i slobodno se šeta po zatvorskom krugu, pošto mu je posao da popisuje vekne hleba.

Vukojević je, podsetimo, nestao u noći između 2. i 3. juna 2006. Njegovo iskasapljeno i zapaljeno telo nađeno je nedaleko od Aerodroma Beograd, pored auto-puta. Patolozi su izjavili da je telo bilo toliko unakaženo da to dugo nisu videli.

"Zemunci" su imali dva razloga da dođu do Vukojevića, prvi razlog je bila osveta, a drugi to što je navodno deo novca "zemunskog klana" ostao kod njega. Spekulisalo se sa cifrom od četiri i po miliona evra, koje je negde zakopao.

Mlađi Simović je u ruke srpske policije upao 10. juna 2010., posle ranjavanja "pajtosa" Sretka Kalinića u Zagrebu i ilegalnog prelaska granice sa Hrvatskom. Njih dvojica su zajedno pobegli iz zemlje posle ubistva premijera Đinđića. Uspešno su se krili više od sedam godina, uz pomoć jataka iz regiona, iako je za njima sve vreme bila na snazi Interpolova poternica.

Ko zna koliko bi još bili u bekstvu da u međuvremenu nisu zaratili. Umalo kobni obračun odigrao se na jezeru Rakitje. Simović je tada, dok su roštiljali, pištoljem upucao Kalinića u grudi nakon što je, navodno, saznao da je ovaj imao aferu sa njegovom suprugom!

Miloš je važio za jednog od najopasnijih članova ganga Dušana Spasojevića. Njegova uloga je bila da sa još nekoliko saradnika prati žrtve i o njihovom kretanju obaveštava Kalinića, glavnog egzekutora klana.

Takođe je bio zadužen za "grobarske" radove - kopanje rupa za leševe!

Jednom prilikom, kada se posle kopanja vratio sav blatnjav, ostali su predložili da mu se pomogne pošto se njegov posao širi. Tako su dali predlog da mu se za rođendan kupi mali rovokopač. Ta šala im se toliko dopala da su je među sobom danima prepričavali.

Miloš Simović je u odsustvu osuđen na maksimalnih 40 godina za atentat na premijera i zločine "zemunskog klana". Osim u ova dva procesa, osuđen je na osmogodišnju kaznu zbog otmica Miroslava Miškovića i Dragoslava Vukovića i na tri i po zbog nekih "sitnijih" dela...

Po povratku u Srbiju, njemu se, zajedno sa Kalinićem, sudilo i za pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka, kada su nastradali njihovi telohranitelji. Za te zločine osuđeni su na 30 i 35 godina.

Kalinić je u tom postupku priznao krivicu i opisao likvidacije. Izneo je i detalje o svirepom ubistvu njihovog saradnika Milana Jurišića Jureta, koga su ubili 2009. u Madridu, u stanu u kojem su se skrivali.

Ispričao je da su Jurišićeve ostatke samleli u mašini za mlevenje mesa, a delove kostiju bacili u reku Menzanares. Spekulisalo se da je od delova njegovog tela napravio gulaš i poslužio ga prisutnom društvu, ali je to bilo nemoguće potvrditi!

Miloš Simović je na kraju osuđen i na šest godina zatvora zbog ranjavanja Kalinića.

Prvi milion od otmice Miškovića

Svedok saradnik Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi, ispričao je svojevremeno da su se Miloš i Aleksandar baš ovajdili od otmice Miroslava Miškovića tokom 2001. Otkup biznismena je iznosio sedam miliona maraka, a braća su dobila milion da složno podele.

- Polovinu ukupnog otkupa uzeo je Milorad Ulemek Legija. Ja sam dobio kilogram heroina na poklon zbog svog učešća u praćenju - priznao je Suvajdžić.

Prema tvrdnjama Kalinića, iznetim u jednoj od svoje tri knjige koje je objavio tokom boravka u zatvoru, braća Simović su počeli kriminalnu karijeru kao sitni lopovi. Miloša u knjizi sve vreme naziva "Derpe Glavato", a Aleksandra "Debil".

- Ljudi po Zemun Polju nisu mogli ostaviti lopatu, grabulje, što god nađu sve pokradu, a kad kući donesu agregat, onda ih majka časti kohom. Imali su u šteku više lopata od Kineza koji prave auto-puteve kod nas. Bili su puka sirotinja. Kad su upoznali Spasojevića, naučio ih je da kradu kola i dovoze ih njemu, tad su počeli da zarađuju nešto - naveo je Kalinić.

Objasnio je i kako je Miloš stekao pogrdni nadimak "Derpe Glavato":

- Derpe Glavato je zasmejavao Spasojevića svojim glupostima i on ga je gotivio zbog toga. A taj nadimak je dobio kada ga je zatekla patrola policije u kolima sa muškarcem. Policajac ga je prepoznao i pitao: 'Jesi li ti to, Simo?' Simo i dalje ćuti i krije se iza leđa gole ljudine koja mu sedi u krilu.

Otkrili ko je naručio ubistvo premijera?!

Nudeći se za status svedoka saradnika, Miloš Simović je specijalnom tužiocu Miljku Radisavljeviću u septembru 2011. napisao na ceduljici ime čoveka, koji je navodno od Legije naručio ubistvo premijera Zorana Đinđića, kao i nekoliko političara koji su znali da se atentat priprema!

Spekulisalo se tada da je na taj način pokušao da zaradi status svedoka-saradnika, ali ne za sebe već za brata Aleksandra. Istraga po tom pitanju, međutim, nikad nije pokrenuta iz nepoznatih razloga.

Braća su, kako se pisalo, istom prilikom otkrili istražiteljima da su u šumi, pored Aerodroma "Nikola Tesla", u vrećama zakopali 22 miliona evra koje im je "na čuvanje" dao Dušan Spasojević, kao i više od 10 kilograma zlatnika. Koliko je poznato, lokacija na kojoj se navodno nalazi mafijaško blago nije otkrivena, iako je bilo pokušaja.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Novosti/Informer/Mondo/Blic)