OTAC GLIGORIJE OBJASNIO KAKO SE PRAVILNO POSTI BOŽIĆNI POST: Svaki vernik zna da to NIJE LAKO, ako jeste, ONDA...

Počinju pripreme za najradosniji hrišćanski praznik, Hristovo rođenje. Božićni post nije samo odricanje od određene hrane, već duboka unutrašnja disciplina, vreme kada čovek preispituje sebe, svoje postupke, odnose i veru.

Na ovu temu za Kurir je govorio sveštenik Gligorije Marković objasnio je šta zapravo znači post danas.

On bjašnjava da je poenta posta da krenemo, a da će nam Bog otvoriti ono što nam je u umu i srcu, kako bi razumeli sebe tokom posta:

- Odricanje od hrane, odnosno isticanje jedne hrane u kojoj čovek živi, a to je Hristos koji je ostao u savezu sa nama. To je ono što vera uči i preobražava čoveka, da je hrana sam Bog koji je ostao kao telo i krv njegova.

Marković kaže da je post najmanje provera naše volje, da dokažemo šta možemo, pa kaže i da kada je čovekova volja zaista testirana nikada nećemo čuti da je post lak.

- Post je uzdizanje iznad sopstvene svakodnevnice i postojanja. Hrana je ostala centar hrišćanstva i pravoslavne crkve jer je prvi čovek kroz hranu uneo smrt u svoj život. Bog koji je došao da ga spase, Bog koji prolazi sa nama sva životna stanja i patnju, on da bi nam doneo tu hranu, koja je u stvari odnos sa njim - kaže Marković.

Marković kaže da je nemoguće odvojiti veru od odnosa prema hrani.

- To je iskazivanje naše volje kojom pokazujemo da želimo da živimo Bogom, a ne materijalnošću. Kao što je hrana koja je naš ulaz i izlaz, daje nam energiju za život, mi zbog te hrane i umiremo. Materijalna hrana je rezultat našeg otpadanja od Boga.

"Tokom posta ne smemo da jedemo sebe"

On dodaje da tokom posta ne smemo ni da "jedemo sebe" tako što sejemo mržnju, ne odmaramo se dovoljno, penatrpavamo se nepotrebnim informacijama:

- Iskušenja nisu svuda oko nas, nego u nama samima. Nije spolja, već u našim željama. Ma koliko želeli da budemo izdvojeni iz sveta, mi smo rezultat ovog sveta i njegovih ponuda.

Otac dodaje da treba dovesti svoju volju u stanje da je ne iskušavamo previše, pa da se ne razderemo na komšiju, ili odlučimo da ne ustanemo nekome u javnom prevozu i slične situacije.

- Sve moje borbe treba da ostanu unutra, da ne izlaze na usta a da imam dovoljno snage za te borbe. Volja i odluka da se posti i krene tim putem i očekivanje da mi neće biti lako. Ukoliko mi je lako, ili nešto ne radim dobro, ili mi je Bog ovo olakšao. To znači da je ceo moj život dar od Boga i da ništa nisam sam zaslužio - kaže otac Gligorije.

Šta ukoliko ne možemo da ispoštujemo post?

On dodaje da ima raznih razloga zbog kojih neko ne može da posti, odnosno pada mu teško, ali post nije samo lična odluka već i crkve:

- Neka se posavetuju sa sveštenikom i neka ih posavetuje kako da poste. Ukoliko neko pije neke lekove, onda je potrebno koristiti mlečne proizvode iz nekih razloga. Čovek ne treba da se igra sa zdravljem. Treba pitati sveštenika. Treba prilagoditi post, ali u dogovoru sa onim ko jeste pastir - kaže on.

Otac Gligorije Maković kaže i da postoji mnogo metafora koje navode da ukoliko prekinemo post ne treba ga nastavljati, ali on veruje da ukoliko je volja jaka, uspećemo da dovršimo svoj cilj.

- Naravno da ćemo uvek naći način da objasnimo zašto nešto ne možemo, naravno da ima ljudi koji ne poste i prave proslave, pa onda ne želimo da namećemo da mi postimo. Kada se srce na pravi način raduje, svaki dan je proslava, ali proslava i ludilo glave nije isto. Imamo razne izazove, zato je važno da praznike proslavljamo u radosti, a ne otkinutosti mozga. Posna trpeza može biti gozba, a može biti i mesto propasti ukoliko ljudi vode razgovore koji su trivijalni, banalni, nebitni, suvišni i besmisleni.

On dodaje da je ispovest trajno opredeljenje da ono što su naše muke iznosimo pred Boga i predamo mu na rešavanje. Ipak, dešavalo se da se ispovest i pričešće povezuju, što ne treba učiniti.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/D.S.)