OVA PANDEMIJA ĆE UBITI MILIONE LJUDI Dr Ivana Stefanović apelovala: OVO SAMI SEBI RADIMO, SAMI SE UNIŠTAVAMO!

Čak 1,3 miliona ljudi svake godine umre zbog pojave čija se masovnost ne može osporiti zbog brojki koje joj govore u prilog. Svaki put kad uzmemo antibiotik "na svoju ruku" doprinosimo stvaranju takozvane superbakterije, otporne na sve vrste lekova koji su nam dostupni. U nedelji kada se obeležava svesnost o antimikrobnoj rezistenciji (od 18. do 24. novembra), primeri iz prakse govore da je stanje alarmantno i da ogroman broj ljudi konzumira antibiotike na pogrešan način.

Već godinama unazad stručnjaci upozoravaju na opasnu pandemiju koja može zahvatiti svet i odneti milione života i to samo u narednih 25 godina. U pitanju je zloupotreba antibiotika koja dovodi do rezistentnosti bakterija na lekove te one postaju takozvane superbakterije.

Doktorka Ivana Stefanović iz beogradske Hitne pomoći podsetila je nedavno da nekritičko korišćenje antibiotika dovodi do ozbiljnih posledica i navela primer iz prakse koji svedoči o tome na koji način se ova vrsta lekova konzumira kod nas.

- Ovo je vreme virusnih infekcija i onda kada nas pacijenti zovu često kažu: ja sam pod virusom, krvna slika je to pokazala, ali sam uzela i antibiotike (...) Svako se može naći u nekoj situaciji da mu posle zbog operacije slepog creva ili neke druge operacije trebaju antibiotici koji ne deluju. Dakle, nemojte ih koristiti za virusne infekcije, ne deluju - apelovala je dr Stefanović i dodala da postoje ljudi koji idu u drugu krajnost jer uopšte neće da koriste antibiotike, što takođe nije dobro.

Nesvesno "bildujemo" bakterije

Otkriće penicilina pre gotovo jednog veka označilo je početak nove ere u medicini - ere antibiotika, koja je produžila ljudski životni vek i omogućila izvođenje složenih hirurških zahvata, transplantacija i lečenje teških infekcija. Međutim, neodgovorna i prekomerna upotreba antibiotika dovela nas je na korak od povratka u vreme kada i najjednostavnija infekcija može imati tragičan ishod.

Kada bakterije razviju otpornost na antibiotike, standardne terapije postaju neefikasne, infekcije traju duže, lečenje postaje komplikovanije, a rizik od širenja bolesti i smrti značajno raste.

Kako je nedavno za "Blic TV" rekla farmaceut Farmaceutske komore Srbije Sonja Stojiljković, u narodu vlada velika zabluda o tome kada i na koji način se koriste antibiotici.

Na prvom mestu, antibiotici ne pomažu nikako kod virusa, tako da je velika zabluda da se na ovaj način može izlečiti virusna infekcija.

- U periodu korone upali smo u jedan ovakav problem! Bakterije su pametni mikroorganizmi i svaki put kada dođu u kontakt sa antibiotikom zapamte te neke proteine ili zapamte neku strukturu na koju je antibiotik delovao. Onda one izmene taj svoj protein, odnosno tu svoju strukturu, i sledeći put imate situaciju da isti antibiotik ne može da vam izleći istu bakteriju - kazala je farmaceutkinja Stojiljković.

Na ovu opasnost stručnjaci konstantno upozoravaju i napominju da ova vrsta lekova mora racionalno da se koristi, jer u suprotnom sami stvaramo superbakteriju!

Sve više bakterija će prepoznavati antibiotike i sticati rezistenciju na njih. Međutim, još veći problem biće to što farmaceutska industrija neće moći da isprati rezistenciju bakterija na antibiotike istom brzinom.

Kako je za "Blic Zdravlje" nedavno objasnila farmaceutkinja Milena Milojević, dodatni problem je što antibiotici ne deluju selektivno, oni ne uništavaju samo patogene bakterije, već i korisne bakterije, čime narušavaju prirodnu ravnotežu organizma.

Kako je objasnila, najveći uzrok razvoja antibiotske rezistencije je:

nepravilna i prekomerna upotreba antibiotika,

prekid terapije pre vremena,

upotreba neadekvatnog antibiotika,

kao i njihova primena kod virusnih infekcija poput prehlade i gripa.

Dakle, imamo situaciju da su antibiotici decenijama spasavali živote, a sada najjednostavnija infekcija može da ima tragičan ishod. Kojih su to pet opasnih posledica otpornosti bakterija na antibiotike, pročitajte u našem odvojenom tekstu.

Ovo je vek superbakterije

Opasnost od superbakterije nam je pred vratima.

- Postoje strašne prognoze i to već za 2050. godinu, kada se smatra da će se ući u ozbiljan period rezistencije i gde će nam se vratiti neke bolesti koje smo imali pre antibiotika - upozorila je prilikom svog gostovanja na "Blic TV" Sonja Stojiljković.

Pacijenti često greše kada ne ispiju terapiju do kraja, ostane im lek, koji oni kasnije ponovo uzmu kada osete slične tegobe, upozorila je farmaceutkinja.

- To su situacije sa kojima se mi zaista svakodnevno borimo u apotekama, jer oni kažu, ja sam imao tri tablete i počeo sam da pijem, ja sad moram da nastavim. Tu je naša obaveza i dužnost da mi praktično tog pacijenta prosledimo lekaru, pa će lekar proceniti da li je potrebno ili nije potrebno da nastavi! Ako vam je ostalo tri tablete od prošlog puta, znači ni slučajno ih nemojte uzeti na novu infekciju, jer niko ne garantuje da je isti mikroorganizam u pitanju, niti iko garantuje da će taj lek ponovo da deluje - kazala je Stojiljković.

Ona je dodala da postoji strah da će 21. vek biti vek superbakterije.

- Zato ovoliko i apelujemo na ponašanje ljudi, plašimo se da nećemo imati dovoljno sredstava da se izborimo sa mikroorganizmima - zaključila je Stoiljković.

LEKOVI IZAZIVAJU I DEPRESIJU I ANKCIOZNOST

Godinama nas brane od najopasnijih bakterija, većina ljudi ih sve češće uzima na svoju ruku, bez pregleda, bez indikacije, a zbog virusnih infekcija na koje uopšte ne deluju. Navikli smo da za svaku temperaturu posegnemo za čarobnom tabletom. Verujemo da će rešiti sve: od obične prehlade do upale grla.

A kakva je prava istina o ovom čudotvornom leku, analizirali su gosti u studiju Kurir televizije, oni su bili dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, dr Saša Milićević, pedijatar i prof. dr Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu.

Obradović je na početku objasnila da su antibiotici sve manje efikasni, a sve štetniji, prvenstveno zbog prekomerne i nepromišljene upotrebe. Ističe da lekari često prepisuju antibiotik „za svaki slučaj“, čak i kada nije jasno da li je infekcija bakterijska ili virusna, što dovodi do razvoja rezistencije.

Pored gubitka efikasnosti, antibiotici izazivaju brojne neželjene efekte od probavnih smetnji, mučnine i povraćanja, do alergijskih reakcija i potencijalno ozbiljnih stanja poput anafilaksije. Sagovornik naglašava da su nekada antibiotici bili „čudesno otkriće“, ali danas njihova prekomerna upotreba smanjuje benefite i povećava rizike po zdravlje.

- Takođe mogu izazvati ansioznost i depresiju, ali i bol u mišićima i tetivama. Antibiotici nisu svemoćni. Građani su toga sve više svesni, pa dolaze i pitaju "je l' moram antibiotik?" međutim još uvek je to mali broj u odnosu na one koji prevencijom smanjuju šansu od upale pluća i tako dalje.

Antibiotici i deca

Milićević je rekao da su antibiotici u dečjoj populaciji često prepisivani zbog zabrinutosti roditelja, posebno pred putovanje. Naglašava da antibiotici nisu lekovi za spuštanje temperature i da deluju samo na bakterije, gljivice ili protozoe, dok većina dečjih infekcija ima virusnu prirodu.

Moramo da shvatimo da mi živimo sa tim bakterijama, generalno imamo više bakterija, nego ćelija, oni su naši paraziti i ne možemo da ih tamanimo sve. U našim crevima se nalaze krucijalne bakterije za funkcionisanje. Ne postoji toliko selektivan antibiotik koji ubija samo zaraznu bakteriju. Relevantna istraživanja govore da je potrebno šest meseci da se vrati ljudska mikrobiota koju je samo jedan antibiotik uništio. Potom je pitanje da li smo je pogodili ili ju je organizam sam savladao. Tada se i naš organizam bori protiv antibiotika da održi bakterije koje će nam pomoći, a uvek je veliko pitanje da li smo ubili tu bakteriju. Mi se trudimo da damo što manje antibiotika i mislim da se smanjio broj pacijenata koji zahtevaju antibiotike - rekao je Milićević.

Stanišić ističe da je crevna flora kod mnogih ljudi danas značajno promenjena zbog kombinacije faktora od samog početka života. Na primer, sve češći carski rezovi sprečavaju decu da prvi kontakt imaju sa bakterijama porođajnog kanala, pa se naseljavaju drugim vrstama bakterija. Takođe, način ishrane u ranom detinjstvu igra ključnu ulogu – dojenje podstiče rast korisnih bakterija, dok nezdrave životne navike majki (pušenje, konzumacija alkohola i kafe) mogu uticati na kvalitet mikrobioma.

- Međutim, pored svega toga, ono što se najčešće zaboravlja jeste na rezidue antibiotika koji se nalaze naročito u namirnicama životinjskog porekla. Čak 80% antibiotika u svetu se proizvodi za potrebe veterinarskog lečenja.

Stanišič je zaključila sa tim da uzimanje antibiotika bez preke potrebe može da ima dugoročne posledice po zdravlje:

- Moramo da vodimo računa o crevnoj flori jer ona ima izuzetan uticaj na celokupni imunitet, ali i na telesnu masu, ona reguliše apetit, stvara vitamin K, ali i pomaže varenju i štiti zid creva. Dakle, uzimanje antibiotika bez preke potrebe zaista može ostaviti dugoročne posledice po zdravlje.

A DA LI PILETINA I MESO SADRŽE ANTIBIOTIKE?

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za veterinu obaveštava javnost da se u medijima i na društvenim mrežama sve češće pojavljuju netačni i pojednostavljeni navodi u vezi sa upotrebom antibiotika, aditiva i hormona u mesu i proizvodima životinjskog porekla. Radi tačnog informisanja potrošača, dajemo sledeće pojašnjenje.

- U Republici Srbiji postoji jasan i u praksi dosledno primenjen sistem kontrole bezbednosti hrane. Od 2007. godine sprovodi se Nacionalni program monitoringa rezidua farmakoloških, hormonskih i drugih štetnih supstanci kod životinja, proizvoda životinjskog porekla i hrane za životinje. Program se svake godine unapređuje i usaglašava sa propisima i dobrom praksom Evropske unije. Uzorkovanje, laboratorijske analize i kontrolne mere sprovode se kontinuirano i u skladu su sa međunarodno priznatim procedurama.

- Takođe, Evropska unija svake četiri godine kontroliše, odnosno vrši audit u vezi sa sprovođenjem programa monitoringa rezidua, a u cilju potvrđivanja usklađenosti sa evropskim standardima. Važno je naglasiti i da je upotreba hormona za podsticanje rasta kod životinja u Republici Srbiji zabranjena, kao i u Evropskoj uniji, te ne postoji zakonska mogućnost da se takvi proizvodi nađu u prometu. Zbog toga tvrdnje da „piletina sadrži hormone“ ili da je „meso tretirano hormonskim preparatima“ nisu tačne - navodi se u saopštenju resornog ministarstva i dodaje:

- Upotreba antibiotika u stočarskoj proizvodnji strogo je kontrolisana i dozvoljena isključivo u veterinarsko-medicinske svrhe, uz obavezno poštovanje propisanih karenci. Nacionalni monitoring redovno obuhvata analize na rezidue antibiotika, i samo proizvodi koji ispunjavaju sve propisane uslove mogu biti stavljeni u promet. Želimo da posebno istaknemo da vizuelni izgled mesa - boja, struktura ili količina masnoće - nije pokazatelj prisustva antibiotika, hormona ili drugih supstanci. Prisustvo nedozvoljenih rezidua može se utvrditi isključivo laboratorijskom analizom u skladu sa akreditovanim metodama.

Bonus video:

(Espreso/Blic)