VELJA OŽENIO ALBANKU, SA NJOM DOBIO DECU, A ONDA... Od šoka se NIKAD NIJE OPORAVIO: "Iz bede je izvukli, a ona..."

Na osami između šuma i tišine, u selu Polazi, podno planine Golije, živi čovek koji je naučio da se ne predaje Velibor Bugarić, otac četvoro dece, suprug koji je verovao u ljubav, sin koji i dalje nosi porodicu na svojim plećima.

Pre više od deset godina, Velibor je napravio korak koji su mnogi u njegovom kraju gledali sa čuđenjem, a neki i s nepoverenjem - oženio se Albankom. Ljubav ne pita za granice, pa ni za naciju, ni za običaje. Prema rečima porodice Bugarić, brak je bio skladan, čak i srećan. Njih dvoje su zajedno gradili život, rađali decu, delili teret svakodnevice i, činilo se, zajednički koračali kroz sve.

Rodilo se četvoro dece. Kuća puna dečijeg smeha i planova. Ali, baš kad su pomislili da je život konačno krenuo pravim putem, sve se srušilo. Jednog dana, bez ikakvog znaka, bez objašnjenja, majka je otišla. Ne samo od supruga, već i od svoje dece. Napustila je porodicu i nikada se više nije vratila.

Velibor nije imao luksuz da tuguje dugo. Morao je odmah da postane i otac i majka, stub i zaštitnik, oslonac koji ne sme da se sruši. Uz njega su stali i njegovi roditelji, posebno majka Ljubinka, baka koja danas ima nezamenljivu ulogu.

U teškim uslovima, bez stabilnih primanja, oslonjeni na poljoprivredu, dečiji dodatak i jedni na druge, Bugarići nisu dozvolili da ih nesreća razbije. I baš kad su pomislili da ih je svet zaboravio, pojavili su se dobri ljudi.

Rođaci, prijatelji i komšije udružili su se kako bi Veliboru i deci sagradili novi dom. A onda je iz Novog Pazara stigao i Hido Muratović, poznati humanitarac, sa novčanom pomoći i paketima punim neophodnih stvari hrane, odeće, osnovnih sredstava za život.

Porodica se oslanja na poljoprivredu i dečiji dodatak, ali i na ljubav i podršku bake Ljubinke, koja im je neizmerni oslonac.

"Bila je dobra i poslušna, ali napusti decu"

Ljubinka, koja živi nekoliko kilometara od Veliborove kuće, provodi većinu vremena sa sinom i unucima, nastojeći da im olakša svakodnevicu.

"Iz Albanije je bila, bejaše dobra, ne mogu da kažem, i vredna i poslušna je bila. Nismo je, vala, ni terali da radi nešto, eto sve godinu, dve pa detence, da ih odgaji. E sad kad je trebalo da imaju majku, da je majka uz njih, pa ženska deca, napusti ih, nije htela da vodi računa ni o njima ni da ih čuva", priča baka Ljubinka sa suzama u očima koja svaki radni dan po ceo dan brine o deci.

Iako je i sama odrasla kao siroče, Ljubinka kaže da daje sve od sebe kako bi unucima pružila ljubav i pažnju. Ipak, tako nešto u njenim godinama nije baš najlakša stvar.

"Što ih majka ostavi, bez ikakvog razloga, što polude brate, mogu tako da kažem. Najede se, napi se, iz bede je izvukosmo, i eto ostavi ih sve, i šta ću!", dodaje Ljubinka za Jutjub kanal "Hido Muratovic".

POGLEDAJTE I - Milanko oženio Albanku, iz grada je doveo u najhladnije srpsko selo

Zovu ih „čuvarima ognjišta“. Zahvaljujući njima život se vratio u mnoga sela. U Buđevu na Pešterskoj visoravni posle 12 godina, ponovo je otvorena škola. Više Albanki iz Skadra oženili su momci iz tog udaljenog i zimi veoma hladnog sela.

Vreme je pokazalo da su napravili pravi izbor. Rozu su novinari zatekli kako dočekuje goste i priprema hranu za višečlanu porodicu. Na hladnu Pešter stigla je iz toplog Skadra, more je zamenila mestom koje zovu Balkanskim Sibirom. Iz grada je došla u selo.

U Srbiji živi već 15 godina

Stigla je pre više od deceniju ipo kada se udala za Milanka i pronašla svoj dom u prelepom, ali zimi svirepom kraju.

“Nisam navikla na tako niske temperature. Ovde zna da bude veoma hladno. A došla sam u sred zime, kada je bilo mnogo snega”, podseća se ova vredna žena, dok mesi hleb i priprema brojne tradicionalne srpske specijalitete.

Ponosno nam govori šta je sve naučila.

U njenoj priči oslikava se šira slika brakova između Srba i Albanki, koji su bili učestala pojava pre deceniju ipo. U brojna napuštena sela, gde ni jedna ženska noga nije htela do kroči, stizale su devojke iz Skadra i okolnih mesta.

“Imali smo mi devojaka, ali kad pomenemo ženidbu nestajale su. Ni jedna nije htela da dođe da živi na selu. Htele su u gradove. Meni je bilo žao da napustim svoj kraj. Imamo ovde dosta zemlje”, kaže Milanko Popadić.

Savladala srpski jezik uz smešne situacije

On se priseća kako je upoznao Rozu: "Bila je to sudbina. Mnogi moji prijatelji i komšije su se tada ženili Albankama. Vidim da su dobre žene, dobre majke, domaćice… Roza je tada bila moja svetla tačka. Upoznali smo se 21. decembra, a venčali 3. januara. Posle samo osam dana“, dodaje Milanko i kaže da su se odmah zavoleli.

Opstaju godinama. I ne samo oni već i brojni mešoviti brakovi na Pešterskoj visoravni, gde su pristizale albanske devojke, čije porodice, kažu, imaju poreklo iz Srbije ili Crne Gore.

Roza se smeška dok se priseća: "Sve je bilo novo. U početku je jezik bio prepreka, ali brzo sam učila. Sećam se zanimljivih situacija, kada sam tražila beli luk i rekla ‘huder’. Milanko je bio zbunjen!“

Supruzi je doneo puder, jer mu se učinilo da traži šminku.

„Kada je došla, bilo je mnogo smešnih situacija. Sve vreme pominje bor. Pitao sam se o kakvom boru govori, kad ovde bor ne raste. Njoj je tada bio jako zanimljiv sneg, koji ovde zimi sve pokrije. A bor je, zapravo, beli pokrivač”, objašnjava Milanko.

Roza se brzo uklopila u život na selu, brinući se o deci i domaćinstvu. Danas, s osmehom, govori o troje najmlađih ukućana, koji su se izrodili iz ovog nesvakidašnjeg braka.

"Život nije lak, ali mi uživamo. Učimo decu tradiciji i poštovanju svih običaja“, kaže Roza.

Uloga udruženja „Stara Raška“

Momir Kovačević, iz udruženja „Stara Raška“, bio je ključna figura u povezivanju ovih ljudi.

"Svaki brak je važan, a u ovim seoskim uslovima još više. Zahvaljujući njima, otvorena je škola koja je bila zatvorena 12 godina. To je značajno za zajednicu“, ističe Momir.

On nam je objasnio kako je došlo do prvih brakova.

"Prva devojka iz Albanije, koja je došla u selo, povukla je za sobom još nekoliko devojaka. Sada imamo 52 braka u Sjenici, i više od 120 dece, što je više od od jednog procenta našeg stanovništva u Sjenici. To je značajan postotak za lokalnu zajednicu“, kaže on.

Kulturne razlike i tradicije

Milanko i Roza su prešli most između dve kulture.

Slaviša i njegova supruga imaju dvoje dece. Njihov život je bio idiličan, dok komšije nisu čule kako mu se žena zove

"Razlika u običajima je velika, ali smo to prebrodili“, kaže Milanko.

Roza priprema slavu. Na trpezi se tada nađu brojna tradicionalna srpska jela.

“Slavimo Nikoljdan”, ističe ona, a Milanko ponosno objašnjava da je uglavnom naučila sve sama.

Međutim, njihova deca imaju jedinstven pogled na svet. Posebno ćerka koja zna i albanski. Sinovi do sada nisu bili zainteresovani da ga nauče. Međutim, Roza ponosno govori: „Učim ih da poštuju sve. Pripremam jela obe tradicije, a slavlja su uvek vesela“.

Milanko, dok priprema drva za zimu, priča da Rozu uvek poštedi teških poslova. Međutim, u domaćinstvu svi vredno rade. I najmlađi. Oni brinu o životinjama. Imaju ovce, krave, svinje…

Budućnost i zajedništvo

"Ove devojke i njihovi brakovi su doneli novu energiju u zajednicu. Naša deca su sada na dobrom putu, jer su okružena ljubavlju i razumevanjem. Uveren sam da će ovakvi brakovi i dalje rasti, jer su ljubav i zajedništvo osnovni principi svih naših života“, zaključuje Momir Kovačević.

Milanko i Roza veruju da će njihova deca imati koristi od ove raznolikosti.

"Želim da budu otvoreni prema svemu i da poštuju ljude bez obzira na poreklo“, naglašava Roza, ponosna zbog uspešnog braka i porodice.

Ova priča o ljubavi, razumevanju i zajedništvu na Pešteri pokazuje kako kultura može spojiti ljude i kako se u različitostima može pronaći snaga.

Zajednica, koja se jednom suočila s teškim trenucima, kada srpske devojke nisu htele na selo, danas gleda u budućnost sa nadom, znajući da je ljubav jača od svih prepreka.

Dragan iz Arilja oženio Albanku nakon 3 viđenja!

Dukata iz Skadra odlučila je da se uda za Dragana Krljančevića i započne zajednički život u Virovu, čime je svojevremeno postala glavna tema među meštanima.

Dukata je nakon procedure koja je bila potrebna da bi postala srpska snajka, legalnim putem iz Albanije došla u Srbiju i udala se za Dragana. Sama procedura dolaska ove devojke iz Skadra, trajao je mesec dana, a pre samog dolaska, mladenci su se videli svega tri puta.

"Ostao sam sam, bio sam neoženjen, čuo sam za ovu agenciju i prijavio se. Sam sam kući, ne mogu više, morao sam da tražim ženu. Imao sam oca, majku, brata blizanca, svi su mi umrli", rekao je Dragan pre 13 godina za ariljsku TV Klik koja je snimala kako je dočekana prva albanska mlada u tom selu.

"Zadovoljan sam"

Dragan, tada 50-godišnji penzioner nije krio svoje oduševljenje što će konačno imati sa kim da deli srećne i tužne trenutke u životu.

"Svidela mi se, dobra je, lepa je, mlada, eto, zadovoljan sam", rekao je Dragan pre 13 godina.

Na svečanom ručku na kome je Dragan okupio svoju rodbinu, njegovi najbliži, baš kao i on sam, nisu krili sreću i zadovoljstvo snajkom.

"Kad se neko oženi u 50. godini rodbini je drago, jer ipak teško je živeti sam, a i neće se ognjište ugasiti. Za nas je ovo srećan trenutak", rekao je Draganov brat tada, nadajući se da će se ubrzo čuti i dečiji plač.

Nakon 3 godine braka, izgleda da se želja Draganovog brata ispunila, te su Dragan i Dukata postali roditelji jedne male devojčice, koja je sigurno upotpunila njihov život i ojačala ovu sklopljenu ljubav.

Radomir oženio Albanku i doveo je u oronulu kuću

Radomira iz udaljenog ariljskog sela Dobrača, koji se oženio Albankom zadesila je velika tragedija - 2023. godine izgubio je životnog saputnika. Albanka Line o kojoj je pričala cela Srbija, iznenada je preminula, a vredni i od rada namučeni Radomir ostao je bez supruge, a dvoje dece bez majke.

Bez majke je preteško, ali još teže je jer se nad krovom ove porodice osim tuge nadvila i nemaština.

"Suprugu sam video samo onda kad se udala za mene, ali sreća me je pogledala. Kad sam dobio decu suze radosnice lile su niz lice. Nikad nismo imali mnogo, ali smo prvo odvajali za decu, a za nas šta ostane. Sada nas je zadesila ova nesreća i ostali smo bez majke i supruge, stuba porodice", kroz suze priča Radomir za agenciju RINA, koji je izgubio svog životnog saputnika.

Orunula kućica sada izgleda jako tužno i još trošnije. Radomir radi najteže fizičke poslove, a sam vodi računa i o deci.

"Iako je bila druge vere, kulture i nacije, prešla je ogroman put kako bi upoznala svog životnog saputnika, kog očima u životu nije videla. Podarila mi je decu, sačuvala topli dom koji prokišnjava. Primila pravoslavlje i naučila srpski jezik. Proslavljala je slavu Svetog Luku, za koju je sve sama spremala", priseća se ovaj Ariljac sa puno ljubavi svoje preminule supruge.

Naseljen daleko od civilizacije, samo ovaj samohrani otac zna koliko je teško kad se jedva sastavlja kraj sa krajem. Malo novaca iz nadnice i nešto od malina u polju Đokovićima je celogodišnji prihod.

"Naše žene nisu htele da dođu na kraj ovog sela, pa sam u potrazi za suprugom prešao kilometre i kilometre. Sreća me je pogledala, jer suprugu sam video samo onda kad se udala za mene, ali naš brak je uspeo. U početku je bilo veoma teško, ali želja za porodicom i decom nas je spojila. U mojoj kući rodio se sin Stefan tek nakon pedeset godina i to je najveća radost. Ostvarena mi je želja da se moja loza nastavi. Iako uslovi za život nisu savremeni, mi sve što imamo prvo odvojimo za decu pa onda za nas šta ostane", kazao je Radomir Đoković za RINU kada.

SLAĐAN SA KOSOVA OŽENIO 20 GODINA MLAĐU ALBANKU FIDU

Snimak Slađana Nikolića iz Sirinićke župe na Kosovu koji se oženio Albankom Fidom Nuriši iz Dragaša u opštini Gora, jednom od najnerazvijenijih delova u Evropi osvanuo je nedavno na TikToku. A njegovo objašnjenje o tome kakve su Albanke a kakve Srpkinje i koje su razlike između njih pokrenulo je lavinu komentara.

Na pitanje kakve su žene iz Albanskog dela Gore kada se udaju na Kosovo i da li postoji razlika između njih i Srpkinja, objasnio je upravo 48-godišnji Srbin.

"Možda neka mala razlika postoji između devojaka, zato što su naše devojke malo više, kako da kažem... vole da uživaju i to sve, a ove iz Dragaša, malo više za poljoprivredu. Oni su i tamo navikli na takav život. Međutim kad dođu i kad vide kako se živi ovde, bude i njima drugačije ali im je zbog mehanizacije i svega lakši život ovde." rekao je Slađan.

A kako izgleda kada se Albanka uda na Kosovo, iz prve ruke objasnila je i sama Fida, koja je jedna od 20 njenih sunarodnica koje se nalaze u Sirinićkoj župi.

"Pa čudno je, drugačije je selo. Kad sam došla, gledam, drugačije je tamo, drugačije ovde, ali nisam se pokajala što sam došla" objasnila je ona.

"Tražio besplatnog radnika a ne ženu"

Mnoge Srpkinje našle su se uvređene komentarom Slađana, pa su napisali šta misle o ovakvim brakovima.

"Ovaj tražio roba a ne ženu, zato i nije mogao sa našom da se oženi", "Sve što mogu reći jeste da je bolje biti srećno neudata nego sluga i truli radnik nekom uz opasku 'da te ja nisam uzeo, niko drugi ne bi'", "Ti nisi tražio ženu, nego besplatnog radnika", "Jezivo", "Robinja bila, robinja ostala, greota", bili su samo neki od komentara kojima su reči ovog Srbina zasmetale.

"Lepo je ovo videti, ljudi su srećni, stvaraju porodicu, imaju miran život, ispunjen radošću, bravo", "Sve dok su oni srećni, ko smo mi da im se mešamo", pisali su oni.

Ispod videa javile su se osobe koje su objasnile da Goranci uglavnom sebe smatraju Srbima, te da ovde ne postoji problem.

"Goranci sebe uglavnom smatraju Srbima i slave Đurđevdan. Ima ih i u Beogradu koliko hoćeš", "Upravo, oni su Srbi, čak imaju i isti školski sistem kao mi, nema mesta raspravi", "Tako je, oni su slovenski muslimani", bili su još neki komentari ispod videa.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Maxpress/RINA)