"MI SMO IMALI TITA, VI IMATE..." Vedrana restartovala najvećeg SRBOMRZCA na fabrička: Oštre reči padale KAO ŠAMARI!

Spisateljica Vedrana Rudan ponovo je izazvala buru svojim britkim jezikom.

U novom, brutalno iskrenom tekstu, bez dlake na jeziku, Vedrana Rudan nas je podsetila na vreme Jugoslavije, kako ga ona pamti, i uporedila sa današnjom Hrvatskom u kojoj, kako je napisala, nasilje, kriminal i korupcija cvetaju, a institucije ćute.

U tekstu koji je izazvao šok i nevericu Vedrana Rudan piše o zemlji u kojoj, kako kaže, "deca nisu ubijala decu po školama", u kojoj su lekari lečili, a ne sarađivali sa mafijom, u kojoj su deca poštenih porodica znala granice, a navijači nisu vodili ratove po ulicama.

Njene oštre reči padale su kao šamari, pravo u lice društvu današnjice.

"Sećam se Jugoslavije. Za one koji su je zaboravili ili nisu u njoj živeli… Bila je to zemlja u kojoj se deca nisu ubijala po školama. Nikada nijedan naoružani klinac nije ušao u jugoslovensku školu i pucao u decu ili "drugare". Psihijatrijski bolesnici, bez obzira na uzrast, bili su pod strogim nadzorom. Lekari su lečili, nisu sarađivali sa mafijom, trpali ogromne sume u džepove i onda se vraćali na posao.

Pre neki dan su zagrebački "klinci" zapalili neboder. Deca iz finih porodica, do sada "nepoznata policiji". Policija ih je uhapsila u rekordno kratkom roku i još brže otkrila da je to bila "igra".

Deca u Jugoslaviji nikada nisu palila nebodere, dilovala drogu, terorisala čitave kvartove… Nikada u Jugoslaviji navijači nisu organizovali ratove na ulicama, razbijali kafiće i sejali strah kao naoružane, besne grupe. Neki sudije u Jugoslaviji jesu bili korumpirani. Neki. Danas u Hrvatskoj tražiti pravdu na sudu isto je kao u Gazi tražiti milost od Izraelaca.

Nešto o Crkvi. Molili smo se u crkvi, ne u školi. Sveštenici nisu tukli decu, jer su znali da će, ako ih uhvate, ostatak života tucati kamen.

Zašto ovo pišem? Zato što se svakog dana, kada u Hrvatskoj ispliva novi zločin koji neće biti kažnjen, pitam, kakvi smo mi to ljudi. Jedino što nas zaista može uznemiriti je kad nam uskrate Tompsonov koncert.

Tompson je car! Oslepeo nas je, ogluveo nas je, pretvorio u kukavice i budale. Mi stariji smo u Jugoslaviji imali Tita, vi mlađi imate Tompsona.

Ko je bolje prošao?"

VEDRANA PRE SEMEC DANA OTKRILA DA JE U BOLOVIMA

Iako trpi jake bolove, ona i dalje piše, a tekstom "Petlova kresta" izazvala je brojne reakcije i preispitivanje mnogih koji olako shvataju svoje zdravlje.

Rudan u tekstu piše kako je poželela da ode na pijacu sa suprugom kupila biljku koju joj je preporučila prijateljica, ali iz kreveta nije uspela da ustane.

- Po portalima godinama čitam, sve je u glavi. Mi odlučujemo kako će nam biti. Zato sam ja sinoć čvrsto odlučila, zanemarićeš bol. Sutra, to je danas, uvalićeš svoj dlan u muževljevu šaku, ko je*e rak, i krenuti u lov na ‘kreste’. Ležanje u krevetu ne boli, ali buljenje u isti prozor danima i listanje portala ubija - započela je Vedrana, pa dodala:

- Svanulo je danas. Mužu nisam govorila o svom planu dok smo pili kafu u krevetu. Ustao je i nestao u kupatilu, a ja sam sebi glasno govorila, sve je u tvojoj glavi, sve je u tvojoj glavi... Uostalom, popila si tabletu morfijuma... Nisam pokušala da iskočim iz kreveta, ne treba preterivati, jednu sam nogu dodala drugoj, pa ih polako, polako micala prema rubu. Pa prebacila preko ruba. Osetila sam kako mi se nožina zabija među rebra. Vrisnula sam i vratila se na početni položaj.

Vedrana je poručila da nijedna subota nije obična i da je šteta što to ljudi ne znaju.

- U sobu je ušao muž. Srećom, nije me čuo. "Šta ćeš da ti donesem iz grada?", rekla sam: "Na pijaci mi kupi deset petlovih kresti." Čudno me pogledao. Pokazala sam mu fotku. "Aha." Kad je izašao iz kuće ja sam polako grabila dah i ulazila u zonu bez bola. Gledam u ekran koji je pokrio prozor moje sobe. Vidim kako šetate pijacama, gledate u kreste, možda i ne znate da dobro podnose mraz, pa kupujete neko drugo cveće. I pomalo se dosađujete. Mislite kako je danas samo još jedna obična subota u vašem životu. Šteta što ne znate, ni ja nisam znala, nema običnih subota - zaključila je Rudan.

Brojni pratioci uputili su spisateljici reči podrške u komentarima.

"Od sada ću drugačije gledati na subotu", "Vedrana, uz tebe smo i mislimo na tebe", "Takvu Vedranu volim. Zanemari i živi život", "Želim vam brz oporavak, način nije bitan. Da nam još dugo pišete", pisali su pratioci.

GRAD SE ODREKAO ĐOKOVIĆEVOG ČOVEKA, VEDRANI PUKAO FILM!

Legendarni hrvatski teniser i trener Nikola Niki Pilić preminuo je u skoro u 87. godini u Rijeci.

Iako je rođen u Splitu 1939. godine, od ovog grada polako se "sklanjao" o čemu svedoče i reči njegove prijateljice, čuvene književnice Vedrane Rudan.

Na svom zvaničnom sajtu objavila je tekst o Nikiju Piliću za koga kaže da je bio divan čovek, dok kritikuje Split zbog načina na koji se "odrekao" ovakvog sportiste. Smatra da mu je učinjena velika nepravda i da je Niki Pilić zaslužio mnogo više od toga da u tekstovima o njemu prioritet bude na tome da je "oženio Srpkinju Miju", s obzirom na to da je zadužio Split i sve Splićane zbog toga što je u ovaj grad doneo tenis.

Tekst Vedrane Rudan o "teniskom ocu" Novaka Đokovića prenosimo u celosti.

"Nikolu i Miju poznajem dvadeset pet godina. Njegovom sam smrću izgubila brata, najboljeg čoveka koga sam ikad srela, svetskog čoveka. Kad bih bila sama sa sobom i u svojoj glavi nizala sve njegove titule, osetila bih strahopoštovanje i čast što eto baš moj muž i ja gotovo svakodnevno s njim i Mijom razgovaramo telefonom, srećemo se na kafi u Opatiji ili na ručku u Ribici u Rijeci".

"Sedeći s njim za stolom videla bih samo dobrog čoveka, uvek, baš uvek spremnog na praštanje. Videla bih samo dobrog čoveka… Kao da je to malo? Kao da takvih u životu srećemo na hiljade? U mom životu on je bio i ostao jedini. Vi nikad nećete upoznati biće toliko bez mržnje, bez zlobe i uvek spremno na oprost. Priznajem, daleko sam od takvog bića, pa me ta njegova osobina da može podneti najgore uvrede dovodila do besa".

"Kako možeš, kako možeš tako hladno, tako racionalno, tako pun milosti preći preko te svinjarije? Smejao se mom strastvenom nastupu, bili smo različiti ljudi. Moja tolerancija prema nečijoj prostoti ne postoji, o oprostu da ne govorim. Ali Pilić je bio hrišćanin".

"Evo priče, samo jedne u nizu odvratnih priča iz Pilićevog života o kojoj niko neće napisati ni slova. Splitski teniski liliputanci, preciznije pacovi, ovih su dana izašli iz svojih rupčaga i danas pričaju drugu priču. Zašto i ne bi? Golijat je mrtav. Gadovi, može li Pilić ikad umreti? Vi ćete crći. Krećem. Split je Pilićev rodni grad, grad koga je voleo, ne naglašavam bez veze, voleo, perfekt dakle, čitavim svojim bićem. Nikola je voleo Split onako kako slepo i iracionalno volimo nekoga ko nas ne voli".

"Ne poznajem Splićane, ovde i ne pišem o Splićanima nego o ljudima iz splitskih teniskih krugova koji svoju ljubomoru prema svetskom velikanu nikad nisu uspeli da sakriju. Mišići, gadni, zlobni. Znali su da na njihove uvrede neće reagovati pa su često prelazili svaku meru. Zauvek ću zapamtiti dan kad Pilića prvi put nisu ubacili u nekakvu svoju Halу slavnih jer nije "skupio dovoljno bodova".

"Na svoje sam uši čula kako je ulazak u onu Halu izbegao "za dlaku", to mu je objašnjavao jedan od "velikih" Splićana, imao je preko dva metra, jer su drugi jednostavno "dobili više bodova". Ne razumem se u sport, ali se jako dobro razumem u ljudsku zlobu. Gledala sam Nikino lice. Nije se čak ni podrugljivo nasmejao. Bio je iznad splitskog smeća koje se usudilo nekolicinu ljudi proglasiti većim od najvećeg, bez da im oči od srama iskoče iz zlih glavušina".

"Čini mi se da je tu ljubav između Nikole Pilića i Splita zauvek pukla. Bilo je tu i skidanja Pilićevih fotografija sa zidova splitskog Tenis kluba. Jednom je veliki igrač Ančić rekao da neće u Splitu igrati dok ne vrate sliku na zid, vratili su je, kad je Ančić otišao opet su je skinuli.

O tome kako Slobodna Dalmacija naglašava da je Pilić "oženio Srpkinju" toliko je splitski đir da ne treba komentarisati. Ti bolesnici nikad neće shvatiti da neki ljudi žene ljubav, ne naciju".

"U svakom zlu, ma koliko bilo odvratno, ima i nešto dobro. Nikola Pilić je davno zauvek ostavio Split i doselio u moj rodni grad Opatiju. Tu će i počivati u miru. Sigurna sam da su građani Opatije ponosni što će s nama ostati Nikola Pilić, veliki, svetski čovek".

"Splite, znam, poznata je to priča, sad ćemo slušati kako će Pilić u gradu koji nije njegov dobiti ulicu, možda čak i trg… Verujem da mu je ovih dana slika vraćena na zid Teniskog kluba. U Splitu samo mrtav Pilić može biti veliki Pilić", zaključuje ona.

OTKRILA U ČEMU ĆE BITI SAHRANJENA

Ta me priča vratila u moje četrdesete. Tada sam od riječkih šanera kupila dva Armanijeva sakoa. Udala sam se u njegovom crnom odelu.

Lik mi je dao popust jer je na njemu još bila zujalica. Obilazila sam riječke radnje, prodavačice mi nisu htele ili nisu mogle da skinu zujalicu. Udala sam se s njom na guzici.

Naš prijatelj je tada, kao sudija okružnog suda, trebalo da položi zakletvu u Zagrebu.

Nije baš bio pri parama. Bio nam je drag pa smo mu kupili Armani odelo. Gledali smo direktan prenos iz Sabora. Vrištala sam od smeha dok se naš sudija domovini zaklinjao na poštenje, od pete do glave obučen u ukradenu odeću i obuću.

"Zašto se smeješ", pitao me muž, "sudije i lopovi istom se bogu mole." Naš prijatelj nije bio lopov, ali je u onoj ekipi verovatno bio jedini pošten. Danas počiva u miru. Možda je i njemu sveti Petar rekao ono što ovih dana govori na forvarduši kad pred vratima raja ugleda upravo pristiglog gospodina koji mu govori: "Petre, imaš krasno odelo." Petar odgovara: "Armani."

Odlučila sam, pred lopinu svetog Petra neću stati u Armaniju.

Muž mi je pokazao najnovije modele pidžama u Lidlu. Sveti Petar je poslednja osoba koju želim da impresioniram.

Ne pada mi na pamet da u raju, među svim onim dosadnjakovićima, šetam Armanija.

I sakoe i odelo ostaviću unuci. Možda će ona jednog dana u Armaniju položiti zakletvu kao predsednica naše zemlje.

Zašto da ne? Kad se udaš moraš na sebi imati nešto staro, kad uđeš u politiku definitivno moraš kod sebe imati nešto ukradeno", napisala je Vedrana na svom blogu rudan.info.

NIJE OSTALA IMUNA NI NA TOMPSONOV KONCERT

Jedina sam kojoj je Tompsona i Svetskog događaja veka pun kurac. Priznajem, Tompsonov nastup na HRT-u me je duboko, duboko dirnuo. On je naš najbolji glumac. Voditeljka mu je pušila uz osmeh, treba to uvežbati, dok je on diskretno mokrih očiju saopštio Hrvaticama i Hrvatima da će pevati jer ga je na to nagovorio bolesni sin. Neće valjda reći da će pevati zbog love. Bio je jasan. U životu ima prioritete: Domovina, Bog, Porodica", napisala je ona, pa rekla kako je Marko Perković pušač kurca Ive Sanadera, lidera HDZ:

"Katarina Peović, bivša zastupnica u Saboru, citira nam stihove pesama iz njegove rane faze gde se Hodočasnik zalaže za klanje. Kome ona to govori? Sad će se neko njoj sličan javiti da je Tompson utajivač poreza, kradljivac terase, lažljivac koji stalno spominje 500.000 ljudi na Hipodromu, pušač Sanaderovog kurca… Ljudi oladite. Hrvati sve to znaju. Kakav narod takvi i heroji. Pogledajte Zagrepčane. Majke i očevi će ih zaključati na tri ili četiri dana. I? Buni li se ko? Zašto i bi? Hrvatska je bila i ostala zemlja slobodna za kriminalce širokoga spektra. Ili se prilagodi ili odjebi.

Vedrana Rudan, koja boluje od raka, tu nije stala! Ona je oplela i po političarima, koji, prema njenim rečima, sve rade u dogovoru s Markom Perkovićem.

"Jasno mi je, nije Tompson bitan nego oni koji mu puše. Političari mu srču da bi ljudi lakše podneli kurac njihov u svojoj guzici. Raja dudla jer misli da je Tompsonova sperma jednako demokratija. Svi zadovoljni. Priznajem, bila sam srećna što cirkus ne gostuje u mom gradu. Koja budala. Nazvali me kumovi iz Zagreba. Dolaze mi u goste od četvrtka do utorka jer u Rijeci neće biti vanredno stanje. Ne možeš pobeći od Tompsona kad živiš u Nezavisnoj Državi Tompson."

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/Mondo/Informer)