"ŠTO CRNJE, TO BOLJE": Doktor tvrdi da je ovo VOĆE OSAM PUTA efikasniji lek protiv GRIPA! Ima ga na svakom koraku

Grip je najteža virusna bolest organa za disanje, a pneumonija njena najopasnija komplikacija, od koje godišnje u svetu oboli oko 450 miliona ljudi. Prevencija podrazumeva jačanje imuniteta, redovno pranje ruku, vakcinaciju protiv sezonskog gripa, a i dr Branimir Nestorović ima neke preporuke.

Ugledni pedijatar, pulmolog, alergolog i profesor gostovao je u emisiji Blic Zdravlje, te se osvrnuo na grip i podelio nekoliko sjajnih saveta. Na početku je objasnio koliko su virusi opasni i koliko zaista utiču na razvoj prenumonije, upale pluća.

– Na sreću, većina virusa se ne interesuje za nas. Oni koji imaju tendenciju da zaraze ljudi su zoonoze, infekcije koji potiču od životinja, jer su one evoluciono duže na Zemlji od čoveka. Grip svake godine kreće od Dalekog Istoka i smatra se da se dalje prenosi migracijama ptica. Nije opasan za zdrave ljude, ali jeste za stare, koji pate od raznih hroničnih bolesti, za jako mlade, sve one čiji imunitet nije najbolji.

Grip nosi mnoštvo komplikacija i, nažalost, svake godine uzrokuje veliki broj smrtnih slučajeva. Zbog toga o prevenciji treba misliti na vreme. No, da li je vakcina najdelotvorniji metod za suzbijanje? I da li zdravi ljudi u srednjem životnom dobu treba da se vakcinišu?

– Mislim da ne. Proces pripreme vakcine je dug. Svake godine u proleće uzimaju se uzorci različitih vrsta gripa, i na osnovu toga nastaje određeni broj kombinacija. Ali, do jeseni, kada se pravljenje vakcine završi, može da se desi da se pojavi drugi soj koji će postati dominantan, tako da ona štiti relativno malo. Drugi problem je to što ljudi kojima najviše treba – stariji i jako mladi, koji nemaju dobar imunitet – relativno slabo stvaraju imuni odgovor na vakcinu – objašnjava stručnjak za kojeg kažu da je omiljeni srpski doktor.

– Hronično obolelima, starijim osobama i veoma mladim i dalje preporučujemo vakcinu, ali ja mislim da je glavna prevencija zdrav način života. Postoje dve konkretne stvari koje su se pokazale kao izuzetno korisne, a dostupne su nam bukvalno svakog dana – zova i borovnica, odnosno antocijanini koje sadrže. Istraživanja sprovedena u Izraelu otkrila su da je konzumiranje tog voća koje ima crni pigment osam puta efikasnija terapija.

Najbolji efekat postiže se kada se uzimaju u svežem obliku, kaže dr Branimir Nestorović. Sok od zove, recimo. Antocijanini su, podsetio je, pigmenti koji biljkama daju crnu boju, a što su tamniji – to su bolji i kvalitetniji.

– Drugi preventivni lek je cink, koji se pokazao izvanrednim kod svih virusnih infekcija. No, da bi ušao u ćelije, treba nešto da ga "pogura". Postoji prirodna supstanca kvercetin, koji ga "ubacuje" u ćelije. Cink spada u ono "ni previše, ni premalo". Optimum je 20 do 30 miligrama dnevno, veće doze mogu da izazovu kontraefekat. Ne zaboravite ni vitamin C, jer obnavlja taj mehanizam kojim organizam ubija viruse. Pola grama dnevno je sasvim dovoljno kao preventivna doza.

A šta raditi kada nas virus stigne i kada se prehladimo? Prvi refleks ljudi kada se razbole jeste skidanje temperature, kaže dr Nestorović. Dodaje, međutim, da postoji studija koja je otkrila da su ljudi koji su koristili lekove za skidanje temperature jedan dan duže imali grip od onih koji ih nisu upotrebljavali.

– Hipokrat je bio genijalan. On je visoku temperatutu zvao "kuvanje". Kada se poveća telesna temperatura, kada pređe 39 stepeni, virusi ne mogu dugo da prežive. I ribe imaju temperaturu kada su bolesne, to mi je bilo zanimljivo kada sam pronašao.

– Lično mislim da je preznojavanje mnogo bolji mehanizam. Sećate se kako su naše babe radile: uviješ se u ćebe, popiješ nešto... No, postoji mišljenje da ne treba piti previše čaja i uopšte tečnosti, jer je jedno istraživanje pokazalo da je stanje kod 75 posto ljudi postalo gore kada su pili te razblažene rastvore, bez natrijuma. Supa je odlična, i to pileća. Nisu je naše babe džabe pravile. I slobodno neka bude malo slanija.

(Espreso/blic žena/prenela PV)