"TO SU MALOUMNICI JEDNI, NJIH TREBA ZA RUKE VODITI"Zviceru je zbog JANKNE umalo sve propalo: "Pala stoka za..."

Uoči realizacije ubistva "škaljaraca" Stevana Stamatovića i Igora Dedovića u Grčkoj januara 2020. godine, grupa koja je učestvovala u realizaciji mafijaške likvidacije je nekoliko dana pre samog ubistva bila u centru tuče u jednom ugostiteljskom lokalu u Glifadi.

Sve je počelo zbog bizarnog incidenta kada je jedan od likvidatora greškom uzeo tuđu jaknu, a završilo se, kako se može videti iz optužnice - na Krivičnom sudu Atine. Međutim, iako su imali privedenu trojicu muškaraca koji nameravaju da izvrše teško krivično delo, grčka policija nije znala o kome se zapravo radi jer su im na uvid dali falsifikovana dokumenta, pa su se ubrzo obreli na slobodi.

Nekoliko dana pre nego što su krenuli u izvršavanje likvidacije „škaljaraca“ Stevana Stamatovića i Igora Dedovića u jednom restoranu u Atini, trojica optuženih Ljubomir Lainović, Milinko Brašnjović i Marko Petković, su odlučila da izađu u bar.

Tako su se našli u lokalu „57“ u Ulici Kiprou u Glifadi. Iako je sve delovalo uobičajeno, u trenutku kada su krenuli kući, došlo je do incidenta. Naime, prilikom napuštanja lokala, Milinko Brašnjović je greškom uzeo jaknu Grka Ioannisa Nikolaidisa koji je takođe bio gost tog lokala.

Kada je Nikolaidis shvatio šta se dogodilo, prišao je Branjoviću ispred lokala i tražio da mu vrati jaknu. Međutim, umesto da mu vrati, oni su počeli da ga tuku, a u tome je učestvovali Petković i Lainović. Sukob su prekinuli gosti koji su ih razdvojili, a trojica napadača su se udaljila sa lica mesta.

Međutim, nekoliko minuta kasnije se Lainović vratio u bar i tada je menadžer lokala primetio da za pojasom ima pištolj. Brašnjović, Lainović i Petković su potom locirani u neposrednoj blizini bara od strane policijskih službenika koji su bili obavešteni o incidentu.„Nakon što su zaustavljeni, sprovedeni su u Odeljenje za bezbednost u Gilfadi, gde su i uhapšeni“, navodi se u optužnici grčkog tužilaštva u koju je Nova imala uvid.

Kod Lainovića je tada pronađen pištolj marke „Steyr C9“ bez serijskog broja.

Narednog dana, u blizini bara gde je došlo do sukoba, nađen je još jedan pištolj marke „beretta“ kalibra 0,32 mm, takođe bez serijskog broja.

„Zvicer ih je pratio preko ljudi iz službe i tako ih locirao, a mi smo dobili imena restorana koje smo obilazili da ih nađemo“: 2 miliona evra za ubistvo škaljaraca, jedan je uhapšen, drugi se vodi kao nestao

Policiji dali falsifikovana dokumenta

Prilikom privođenja, Lainović i Petković su pokazali falsifikovane identifikacione dokumente dok su im u posedu pronađena, i oduzeta, dva mobilna telefona.

Optuženi su 6. januara 2020. godine, uz pratnju policije, sprovedeni pred javnog tužioca Krivičnog suda u Atini, a nakon davanja iskaza pred istražnim sudijom, pušteni su na slobodu jer u tom trenutku njihovi pravi identiteti još nisu bili utvrđeni. Pravi identiteti su naknatno otkriveni zahvaljujući odgovorima hrvatskih organa u vezi sa falsifikovanim dokumentaima koje su pokazali prilikom hapšenja, kao i odgovorima srpskih organa koji su omogućili identifikaciju na osnovu otisaka prstiju.

Utvrđeno je da su Petković i Lainović bili na međunarodnoj crvenoj interpolovoj poternici koju su za njima raspisali organi Srbije.

Analizom telefona je utvrđeno da su jedan od brojeva koristile više osoba sa ciljem iznajmljivanja smeštaja i vozila, što je potvrđeno i istragom Odeljenja za suzbijanje krivičnih dela protiv života i imovine. U okviru sprovođenja predistražnih postupaka, Odeljenje je zatražilo, putem Evropskih naloga za istragu, dostavljanje podataka koji su proizišli iz sadržaja komunikacije korisnika Skaja i koji su se odnosili na ubistva kako Stevana Stamatovića i Igora Dedovića, tako i Damira Hadžića i Alana Kožara koji su nekoliko meseci kasnije takođe ubijeni u Grčkoj.

„Maloumnici jedni“

Nakon što je Radoje Živković putem Skaj aplikacije obavestio Radoja Zvicera da su trojica pomenutih mladića uhapšena zbog tuče i da im je grčka policija pronašla oružje, Zvicer je pobesneo. Iz poruka koje su razmenjivali se vidi da ih naziva pogrdnim imenima i objašnjava kako su 43.000 evra morali da plate kako bi njih trojica izašla.

„Pala stoka za neku tuču i pohapsili ih“, navedeno je u jednoj od poruka, kao i: „Našli su nekome u jakni pištolj i falš dokumenta“.

„To su maloumnici jedni, njih treba za ruke voditi“, i “ ne bi me čudilo da su se između sebe pobili“, stajalo je u Skaj porukama.

POGLEDAJTE I EVO ZAŠTO KAVAČKI I ŠKALJARSKI KLAN UNAJMLJUJU "TRAPAVE" UBICE

Sukob zaraćenih crnogorskih klanova koji je počeo još 2014. godine - i dalje traje! Kraj brutalnim ubistvima i sačekušama se ne nazire uskoro, a proteklog leta likvidacije su se ređale jedna za drugom.

Visokopozicionirani član "kavačkog klana" Filip Knežević ubijen je 15. jula ove godine u Barseloni, a samo dan kasnije u Podgorici su odjeknuli hici od kojih je preminuo još jedan "kavčanin", Igor Nedović.

Nakon Kneževićevog ubistva, Radoje Zvicer koji slovi za šefa "kavačkog klana", dao je čitulju, a onda je usledio niz ubistava priparnika suprotstavljenog "škaljarskog klana".

- Laka ti crna zemlja, momčino. Radoje Zvicer - ovim rečima oprostio se od svog ubijenog vojnika odbegli vođa "kavčana".

Četiri dana kasnije, 20. jula, hici su ponovo odjeknuli Podgoricom, ovoga puta u bašti kafića ubijen je Ivan Milačić, blizak škaljarskom klanu.

Sedmog avgusta u Budvi na bazenu dogodio se pokušaj ubistva Marka Ljubiše Kana (56), navodnog vođe kriminalne ekipe koja blisko sarađuje sa škaljarskim klanom. Kan je ranjen, ali je preživeo napad.

Krajem avgusta ubijen je navodni pripadnik "škaljarskog klana" Radovana Krivokapića, na pragu porodične kuće u Kotoru. Ubica je na Krivokapića pucao iz snajpera.

Stefan Belada i Andrija Ivanović, navodni članovi "škaljarskog klana" ubijeni su području Cetinja, u mestu Ugnji, 24. septembra. Njihova tela policija je pronašla u vozilu parkiranom na makadamskom proširenju lokalnog puta, udaljenom oko 250 metara od glavnog puta Cetinje–Budva

Poslednje ubistvo u nizu do sada se dogodilo 5. oktobra kod plaže Trsteno, a žrtva je jedan od navodnih vođa "škaljarskog klana" Boban Sjekloća.

Interesanta je činjenica da u podzemlju u poslednjih čak nekoliko godina mafijaške likvidacije izvršavaju mladi momci. Radi se o mladićima od 18 do 25 godina, mahom iz raznih krajeva Srbije.

Penzionisani operativac DB, Božidar Spasić, za Espreso ojašnjava zbog čega kriminalni klanovi angažuju mahom mladiće bez iskustva za najprljavije poslove.

"Ima slučajeva u podzemlju gde kriminalci pojedini pokušavaju da iskoriste "trapave" atentatore. Primer tome je slučaj pokušaja atentata na Kana u Budvi gde dečko na bazenu pokušava da ga ubije, trči oko bazena i puca ali na kraju nije uspeo da ga ubije. Iako se izlagao kamerama i očevicima na bazenu, on je ipak uspeo da pobegne i do danas nije uhapšen. Našli su, da tako kažem budalu, koja je trebalo da izvede ubistvo i obećali mu da će se pobrinuti za njega. Oni mu i jesu pomogli očigledno, ubica je imao odličnu logističku podršku čim je tako brzo pobegao bez traga, ali on nije uradio ono za šta je angažovan i nije nemoguće da su ga čak i likvidirali", kaže Boža Spasić za Espreso.

Podsetimo, sedmog avgusta ove godine pokušano je ubistvo Marka Ljubiše Kana (56) u u hotelu "Maestral" u Pržnu. Dok je Kan odmarao pored bazena, prišao mu je naoružani napadač i iz pištolja ispalio najmanje dva hica. Jedan projektil pogodio je Budvanina u glavu, ali je on preživio i nakon bolničkog zbrinjavanja otpušten je na kućno lečenje. Napadač je pobegao i od tada je u bekstvu.

Za pokušaj ubistva osumnjičen je državljanin Severne Makedonije Andrej Tanaskovski koji ima svega osamnaest godina. Viši sud u Podgorici potom je doneo naredbu da se za ovim mladićem raspiše međunarodna poternica.

"Nestašica" profesionalnih ubica

Spasić pojašnjava da je profesionalnih ubica na našim prostorima sve manje i da je to jedan od razloga zbog čega se kriminalni klanovi odlučuju za mlade i neiskusne ubice.

"Pre svega nestali su oni koji su bili po ratištima, specijalci kojima nije bilo teško da likvidiraju bilo koga, odlično su rukovali oružjem, znali su kako da se sakriju i sve isplaniraju. To je jedan od razloga, "nestašica" je profesionalnih, plaćenih ili motivisanih ubica. Angažuju se i dalje profesionalne ubice, ali ne u toj meri jer čim jednog osamnaestogodišnjaka šalju, to znači da nisu mogli u tom momentu da angažuju nekog profesionalca. Danas su zatvori puni profesionalnih ubica koji su osuđeni, ali njih briga za to, ja poznajem njihov život. Oni su to izvršili, dobili su sve što je trebalo i svaki profesionalac je svestan rizika da će ga uhapsiti ili da će ga neko možda ubiti. S druge strane, ovi mlađi kriminalci nemaju tu svest da mogu da završe u zatvoru ili mrtvi, nemaju iskustva", tvrdi naš sagovornik.

Ode na more da se kupa, pa ubije čoveka

Naš sagovornik objašnjava da je mlađim mafijašima osnovni motiv brza i laka "lova", a s druge strane, kriminalcima oni dobro dođu jer nemaju dosije i nisu prepoznatljivi policiji i službama bezbednosti, ali ni suprotstavljenoj kriminalnoj organizaciji, pa se mogu lakše približiti meti.

"Drugi razlog za angažovanje mladih ubica jeste njihova mogućnost da ne budu prepoznatljivi. Nisu eksponirani mnogo, nemaju kriminalni dosije osim možda nekih tuča i slično. Dakle, policija ne obraća pažnju na njih. Ponovo se vraćam na slučaj u Budvi, osamnaestogodišnjak ode na leto na more kao da se kupa, njega niko ne prepoznaje i ne zna šta on zapravo priprema. Uzimaju se ljudi iz nekog drugog, trećeg prstena podzemlja i vrbuju se da budu ubice tako što im se verovatno pruži mogućnost da dobro zarade. Novac je svakako motiv jer ti mladi kriminalci su jako nestrpljivi da što pre dostignu neki nivo, da brzo zarade novac za devojke, automobile, putovanja, i ostalo. Najvažniji razlog zbog kog stariji mafijaši angažuju mlađe je njihov čist dosije i to što je bitno da ne bude poznat toj sredini u kojoj treba da izvrši ubistvo. Meni je poznato da se neki mladi momci sami nude i rašire glasine o sebi da bi nešto izvršili za novac, a te glasine u podzemlju vrlo brzo dođu do onih koji naručuju ubistva", kaže sagovornik za Espreso.

U slučaju ubistva Igora Nedovića (29) u Podgorici, crnogorska policija je identifikovala osobu koja je u sredu usred bela dana ubila "kavčanina". U pitanju je dvadesettrogodišnji mladić Arjan Rečković.

Napadača su snimile sigurnosne kamere, a na snimku se vidi kako ubica sa kačketom na glavi i rancem na leđima prilazi žrtvi i gleda u telefon. Međutim, kada se dovoljno približio meti, izvadio je vatreno oružje i ispalio 15 hitaca u metu. Nakon što je Nedović pao, egzekutor ga je overio, a potom je pobegao.

Interesantno je da je isti mladić i u maju ove godine pokušao da likvidira Igora Nedovića. Naime, kako se sumnja, Rečković je 17. maja zajedno sa osumnjičenim Tarikom Muminovićem (21) pucao u Nedovića u jednom podgoričkom kafiću. Crnogorska policija je tada saopštila da su raspisali lokalne poternice za Rečkovićem i Muminovićem.

Zbog ubistva "škaljarca" Ivana Milačića uhapšen je dvadesetpetogodišnji Nikola Petrović iz Podgorice.

Sumnja se da je ubio Milačića dok je sa suprugom i prijateljima sedio u bašti kafića "Taormina" u Podgorici.

POGLEDAJTE I -"ZVICER NIKADA U RUKE NIJE STAVIO DROGU, ALI ZATO POSLUJE ISKUSNO"

Kavački i škaljarski klan zaratili su zbog krađe jednog tovara kokaina i njihov rat traje već jedanaest godina, ali posao sa drogom ne staje sve to vreme!

Prema rečima penzionisanog obaveštajca Državne bezbednosti Božidara Spasića, droga nema veze sa trenutnim kriminalnim obračunima dva zaraćena klana i trgovina apsolutno nikada ne staje.

Organizovane kriminalne grupe sa Balkana su u međunarodnim organizacijama, poput EUROPOL-a i INTERPOL-a označene su među ključnim za krijumčarenje kokaina iz država Latinske Amerike, poput Brazila, Kolumbije i Ekvadora do tržišta u državama, pre svega Zapadne Evrope, poput Holandije.

Istraživači Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala objavili su u septembru izveštaj o rutama i klanovima koji učestvuju u mreži šverca kokaina od Latinske Amerike, gde se kokain proizvodi i tržišta u Evropi, gde se transportuje.

Kavački i škaljarski klan, prema podacima iz izveštaja, imaju operacije u Sijera Leoneu i Senegalu. Aktivnosti kavačkog klana se povezuju sa lukama u Brazilu i Sijera Leoneu, sa posrednicima koji nadgledaju logistiku iz Fritauna.

Kao glavni akter za operacije kavačkog klana u Zapadnoj Africi prema izveštaju je označen Radoje Zvicer, dok škaljarski klan uglavnom operiše preko saradnika iz Bosne i Hercegovine i Albanije. Zvicer je zbog šverca kokaina trenutno jedna od najtraženijih osoba na svetu.

"Nevidljivi mafijaši"

Kako objašnjava Spasić za Espreso, klanovima nije cilj da poseduju drogu već da obezbede tržište droge i njen transport do Evrope.

"Pretpostavljam da Zvicer nikada u ruke nije stavio drogu, ali nije stvar mafije da ima drogu u rukama već da obezbeđuje tržište droge, transport i pronalaženje dilera koji će je prodavati u evropskim državama. Postoje tzv. nevidljivi mafijaši. Na ulici se ubijaju mafijaši druge, treće lige, a nevidljivi mafijaši izdaju naloge za ubistva, štite i obezbeđuju nesmetanu trgovinu drogom jer ta trgovina apsolutno ne staje. Mi mislimo kada se otkrije neki veći tovar ili uhapsi veća grupa dilera da smo rešili problem droge, ali naravno da nismo jer postoji još bezbroj drugih grupa dilera", kaže naš sagovornik.

Kako tvrdi Spasić, Radoje Zvicer postao je zvučno ime u svetu kriminala, a kasnije i prepoznatljivo ime u domaćoj i svetskoj javnosti, zbog toga što nekoliko godina unazad uspešno organizuje trgovinu drogom.

"Tržište droge je ogromno i njime upravljaju u bukvalnom smislu reči nevidljivi ljudi. To nikada nisu mafijaši koji se eksponiraju i postaju gotovo estradne zvede, suđenja su im spektakularna, mešaju se u sve i svašta, oni zapravo nisu bitan faktor. Primer tome je italijanska mafija, tek nakon trideset godina se otkrije ko je neki glavni kum mafije, a ovde se za dva sata otkrije da je Radoje Zvicer šef svih mafijaških skupina. Ne, on je samo lice koje je uspelo da trgovinu drogom organizuje na takav način da je došao do samog vrha", objašnjava sagovornik.

Zviceru se svaki trag gubi od 2020. godine kada je teško ranjen u Kijevu. Na njega su tada pucali Petar Jovanović (Peca Pitbul) i još jedan neidentifikovani napadač koji pripadaju škaljarskom klanu. Jovanović je identifikovan i uhapšen u Ukrajini nešto kasnije. Zvicer iako teško ranjen, uspeo je da preživi i da se oporavi zahvaljujući supruzi koja je pucala na napadače.

"Majka svih pitanja rešavanja tržišta droge na prostoru Balkana jeste privođenje Radoja Zvicera. Njega već nekoliko godina svi traže, on spada u kategoriju ljudi čije se ime zna, ali je potpuno nevidljiv. Postavlja se važno pitanje, ako država koja se bori protiv tržišta droge nije uspela da nađe Radoja Zvicera, a našla ga mafija u Ukrajini, da li države zbilja traže te mafijaše ili imaju neku drugu politiku", kaže Spasić za Espreso.

U novembru 2024. na zahtev austrijskih vlasti, EUROPOL je ažurirao poternicu za Zvicerom. Veruje se da predvodi kriminalnu organizaciju kavački klan koja je specijalizovana za krijumčarenje kokaina.

Zatim je Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore otvorilo u januaru 2025. istragu protiv Radoja Zvicera i još 12 pripadnika kavačkog kriminalnog klana, koje sumnjiči za ubistvo Rista Mijanovića koji je ubijen novembra 2020. godine.

Pošto se vođa kavačkog klana, Radoje Zvicer, godinama nalazi u bekstvu, austrijska policija je objavila i znane identitete kojima se koristio.

Josip Babić, 06.02.1979, Nemačka

Dragan Gojković, 08.09.1977, Berane, Crna Gora

David Grepo, 02.03.1983

Ferenc Karoly, 31.03.1975

Davor Lang, 25.05.1975, Novi Sad

Željko Papić, 11.03.1980, Ljubljana

Slobodan Zec, 23.03.1976, Novi Sad

Leos Salonikios, 29.09.1987, Solun, Grčka

Maros Krsto, 30.07.1978, Kotor, Crna Gora

Ludovit Vrablić, 15.11.1980

Manuel Zambelic, 26.06.1980

Radoje Zvicer, 31.07.1978

Radoe Zviter, 20.12.1982

Radoie Zvitser, 21.12.1982

"Radoje Zvicer je osumnjičen za uvoz 83 kilograma kokaina (čistoće 60,9%) iz drugih zemalja u Austriju i to kao vodeći član kriminalne organizacije. Sumnja se da je, zajedno sa saučesnicima, učestvovao u organizovanju krijumčarskog lanca. Ova osoba je organizovala isporuku narkotika koja je prodavana u Beču u njegovo ime" navodi se na sajtu austrijske policije.

Poslednji put, kao lokacija njegovog skrivanja u septembru 2022. pominjala se Panama. U septembru te godine je "procurela" vest da je vođa kakačkog klana ubijen u toj državi, ali ta informacija je kasnije zvanično demantovana.

Nova ruta za šverc kokaina kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana

Saša Đorđević, ko-autor izveštaja Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da se fokus organizovanih kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana pomerio sa direktnog transporta na rutu preko Zapadne Afrike, između ostalog, zbog povoljnog geografskog položaja - na sredini između Latinske Amerike, gde se kokain proizvodi i tržišta u Evropi, gde se transportuje.

"Od 2019. pa do 2024. godine policije, pre svega u Evropskoj uniji, fokusirale na zaplene kokaina koje dolaze direktno iz, na primer Ekvadora u Holandiju, a ne ide preko nekih tranzitnih ruta."

Đorđević ukazuje da su organizovane kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana učvrstile svoje prisustvo u obalskim državama Zapadne Afrike. Među njima su Sijera Leone, Senegal, Gvineja Bisao, Gvineja i Gambija.

Na saznanja o korišćenju rute preko Zapadne Afrike ukazuje i EUROPOL, evropska agencija za sprovođenje zakona.

"Najistaknutije kriminalne mreže imaju svoje predstavnike (posrednike, a ponekad čak i cele ćelije), raspoređene u zemljama porekla u Južnoj Americi ili u logističkim centrima (u Zapadnoj ili Južnoj Africi)", naveli su u EUROPOL-u u odgovoru na upit RSE.

Dodaju da je formirana posebna operativna grupa kako bi odgovorila na pretnju koju predstavlja organizovano krijumčarenje narkotika. Ta grupa, kako su naveli, okuplja države Zapadnog Balkana, Evropske unije i celog sveta, kako bi mogla da cilja kriminalne mreže.

"Ovaj uticaj se nije pojavio preko noći i on je rezultat tri decenije razvoja kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana, koji ih je danas pozicionirao kao veoma uticajne igrače u globalnom lancu snabdevanja kokainom", kaže Đorđević.

Nova ruta za krijumčarenje kokaina, prema rečima Đorđevića, predstavlja dodatni izazov, jer organizovane kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana države Zapadne Afrike koriste i kao mesta za skladištenje droge, što im kasnije olakšava distribuciju i transport.

Pozicioniranje u tim državama, kao i u slučajevima država Latinske Amerike i Evrope, kriminalnim grupama sa Zapadnog Balkana, omogućava korupcija.

"Oni nemaju podršku svih članova lokalne vlasti. Organizovani kriminal, pa i ovaj koji dolazi preko Zapadne Afrike, jednostavno ne može da funkcioniše bez ljudi koji su podložni korupciji, a rade na tim ključnim pozicijama, pre svega, u lučkoj bezbednosti, u carini, u policiji", pojašnjava Đorđević.

Do uspostavljanja te rute, dodaje, došlo je i zbog povećane potražnje za kokainom u Evropi, pre svega, na tržištu Zapadne Evrope. To pokazuju podaci o koncentraciji ostataka kokaina u otpadnim vodama velikih evropskih gradova koje je prikuplja Agencija Evropske unije za droge (EUDA).

U izveštaju objavljenom u junu 2025. navodi se da su ostaci kokaina u komunalnim otpadnim vodama povećani u 39 od 72 grada za koje postoje podaci, poput Brisela, Antverpena, ali i Zagreba i Maribora u Sloveniji tokom 2023. i 2024. godine.

Kokain je posle kanabisa, druga najčešće korišćena ilegalna droga u Evropi, podaci su EUDA, a u periodu od samo tri godine, količina zaplenjenog kokaina u Evropskoj uniji se udvostručila. Sve države Zapadnog Balkana sarađuju sa EUROPOL-om na suzbijanju šverca kokaina.

Organizovane kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana podeljene, u izveštaju Globalne inicijative, prema jeziku kojim se služe - na one koje govore slovenske jezike i one koje se služe albanskim jezikom.

Odlika organizovanog kriminala, međutim, jeste da je on multinacionalan, a u izvjštaju se navodi da dolazi do saradnje između različitih grupa, odnosno članova tih grupa iz različitih država Zapadnog Balkana.

Đorđević ocenjuje da je saradnja policija i tužilaštava u regionu u suzbijanju krijumčarenja kokaina mnogo bolja, ako se to radi uz posredovanje međunarodnih organizacija. Kao najveće izazove u saradnji, navodi, između ostalog, da je fokus istražnih organa na zaplenama, a ne na tokovima novca.

"Drugo, uticaj aktivnosti da se smanji potražnja, u smislu prevencije, je minimalan i uopšte mnogo manje se razgovara o smanjenju potražnje. Više se govori i to uvek bombastično kada se desi neka zaplena", kaže Đorđević.

Treći izazov, dodaje, je to što u državama Zapadnog Balkana ima veoma napretka u oduzimanju imovine stečene kriminalom.

"A to je, na neki način, jedan od glavnih alata za sprečavanje i suzbijanje organizovanog kriminala", zaključuje Đorđević.

Izveštaj za Srbiju

Aktivnosti državljana Srbije, prema izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, zabeležene su u Gvineji, Senegalu i Sijera Leoneou.

Državljanin Srbije Miroslav Starčević označen je u izveštaju kao vođa grupe koja je koristila Sijera Leone kao čvorište za skladištenje kokaina i pakovanje u kontejnere.

Grupa koju on vodi u izveštaju se dovodi u vezu sa kavačkim kriminalnom klanom, poreklom iz Crne Gore.

Protiv Starčevića se u Javnom tužilašvu za organizovani kriminal vode dva postupka. U jednom postupku je istraga u toku, što se tiče drugog postupka u toku je glavni pretres, naveli su u tom tužilaštvu u odgovoru na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.

U izveštaju Globalne inicijative među akterima poreklom iz Srbije pominju se Goran Nešić, kao jedan od prvih brokera za srpske i crnogorske organizovane kriminalne grupe u Zapadnoj Africi.

Goran Nešić je uhapšen u Brazilu 2011. godine. Sedam godina kasnije izručen je Srbiji, gde je i osuđen na osam godina zatvora.

Nakon hapšenja Gorana Nešića u Brazilu, posao je, kako se navodi u izveštaju, nastavio njegov sin Aleksandar Nešić. On je takođe uhapšen u Brazilu, u oktobru 2023. godine.

Kako su naveli u Tužilaštvu za organizovani kriminal, protiv njega je doneta presuda po zaključenom sporazumu o priznanju krivice iz novembra 2019. godine, piše Radio Slobodna Evropa.

Bonus video:

(Espreso/Nova)