strava i užas
MARKO UŠAO U NAJJEZIVIJU SOBU U KGB PODRUMU, ONO ŠTO JE ZATEKAO UNUTRA... Prizori će vas slediti na mestu! (VIDEO)
Ova zgrada je danas Muzej okupacija i borbe za slobodu
U glavnom gradu Litvanije, Viljnusu, iza naizgled obične fasade jednog muzeja, krije se podrum koji je decenijama bio sinonim straha i represije. U njemu je svoje kancelarije imao Komitet za državnu bezbednost (KGB) - glavni sovjetski organ za obaveštajnu, kontraobaveštajnu i političku kontrolu.
KGB, koji je funkcionisao od 1954. do raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, u pomenutom podrumu je svoje zatvorenike izlagao nepojmljivim mukama - od dugog stajanja u skučenim ćelijama, premlaćivanja tokom ispitivanja, pa sve do noćnih egzekucija. Danas, svaka soba u ovom kompleksu nosi tragove brutalne istorije koja je mnoge koštala života.
Takođe, ova zgrada je danas Muzej okupacija i borbe za slobodu, ali priče o jezivim danima KGB-a i dalje odjekuju. Nedavno je Muzej posetio Srbin Marko koji na Instagram profilu "mafa.uzice" snimio i pokazao kako su ove sobe nekada izgledale i kroz šta su prolazili zatvorenici, donoseći živu sliku prošlih užasa novim generacijama.
"U sobi je moglo samo da se stoji"
"Prvi korak kada bi vas uhapsili bio je da vas ubace u ovu malu sobicu šezdeset sa osamdeset cm, u kojoj nije moglo da se leži. Moglo je samo da se stoji. Nakon toga bi vas odveli u sobicu za pretres, a zatim u sobu gde bi vas pripremali za fotografisanje, uzimanje otisaka, pravljenje dosijea... A onda kreće ispitivanje", rekao je Marko.
"Tukli su ih od jutra do mraka"
Potom je pokazao jezivu sobu u kojoj je KGB tukao osumnjičene od jutra do mraka.
"Tukli bi vas od jutra do mraka, dok ne biste priznali šta ste i šta niste uradili. E, kada biste sve priznali, onda bi vas pakovali u ovakve sobice. Bilo je ovde po petnaest, šesnaest ljudi. Nije bilo kreveta".
Kasnije, navodi, kad je umro Staljin, počeli su da ubacuju krevete, čak i male neke dušeke.
"Ipak, to im nije smetalo da s vremena na vreme stave ljude u jednu ovakvu sobicu, gde su imali samo stoličicu, mali stočić i mali čučavac pored sebe. Tu su opet čekali da nešto priznaju. Ni sami nisu znali šta si treba da priznaju, ali sve su priznavali kad bi ih stavili u ovakve uslove ovde. Znali su da ovde ostaju danima", dodao je on.
Vrlo zanimljivo je da su pre Staljina uslovi u zatvoru bili izuzetno teški. Kasnije je represija delimično popustila, ali okrutnost je i dalje bila prisutna. Tokom Staljinove vladavine, zatvorenici su spavali na potpuno metalnim krevetima, bez ikakvih dušeka, dok su prozori u sobama bili zamagljeni.
Najjezivija soba
Marko je dalje pokazao kako izgleda "najjezivija" od svih soba celom kompleksu.
"Ovo je bila samica koja je imala zvučnu izolaciju i ovu ludačku košulju da se mogu zatvorenici vezati u nju, a onda zatvoriti tapaciranim vratima da se ne čuje iznutra kako vrište. A i oni sami bi mogli da čuju jedino sopstveno disanje", dodao je on.
Kupali su se jednom mesečno
Higijena u zatvoru nije bila na zavidnom nivou, a zatvorenici su se kupali samo jednom mesečno u zajedničkom kupatilu.
Drugi "najjeziviji deo kompleksa" bila je soba za egzekucije, smeštena u samom podrumu zgrade, gde su noću često pogubljivali i po četiri, pet stotina ljudi.
Na zatvorenike su pucali iz malih otvora
"Pred ovim zidovima su pucali iz ovih malih otvora. Tu je stajao zatvorenik kome bi pucali u glavu ili u telo... Preko deset hiljada ljudi je skončalo u ovakvim zatvorima", rekao je Marko.
Za vreme Staljina, izlazak zatvorenika napolje bio je ograničen na samo petnaest minuta dnevno. U tom kratkom periodu mogli su da se šetaju sa podignutim rukama uvis. Nakon Staljinove smrti, vlasti su ubacile male klupice, pa su zatvorenici mogli da borave napolju oko sat vremena i vežbaju.
Još jedan od oblika mučenja bio je zadržavanje zatvorenika u bazenu sa hladnom vodom.
"Tu bi stajali satima u ledenoj vodi, sve dok ne bi priznali neka od svojih dela. Sve u svemu, ovo je bilo jezivo mesto", zaključio je Marko.
Bonus video: