Vuk Jeremić: Susret u Busanu--ka novoj ravnoteži između SAD i Kine

Predstojeći susret Donalda Trampa i Si Đinpinga na marginama samita APEK u Južnoj Koreji biće, bez sumnje, jedan od najpažljivije praćenih događaja na globalnoj sceni ove godine. On dolazi u trenutku kada se svet prilagođava novoj političkoj realnosti — povratku Donalda Trampa u Belu kuću, nakon jednog od najspektakularnijih političkih preokreta u istoriji savremenih demokratija. Uprkos sudskim procesima i medijskoj blokadi, Tramp je uspeo da mobilizuje biračko telo oko poruke o „drastičnom resetovanju“ američke trgovinske i ekonomske politike. Njegov povratak na vlast označio je kraj ere globalne trgovinske liberalizacije kakvu je svet poznavao od kraja Hladnog rata, i početak nove, u kojoj nacionalni interesi, industrijska proizvodnja i trgovinski bilansi ponovo zauzimaju centralno mesto američke spoljne politike. Tramp je obećao da će „Ameriku ponovo učiniti velikom“ kroz politiku snažnog protekcionizma — i to je obećanje počeo da ispunjava od prvog dana drugog mandata. Administracija je uvela opsežne carine na uvoz iz niza zemalja, s posebnim fokusom na Kinu, u pokušaju da smanji hronični američki trgovinski deficit i zaštiti domaću industriju. Pored toga, Vašington je pooštrio kontrolu izvoza visokotehnoloških komponenti i ograničio pristup kineskim firmama američkom tržištu kapitala i naprednim tehnologijama. Ove mere, opravdavane u ime „ekonomske bezbednosti“, izazvale su novu fazu trgovinskog i tehnološkog nadmetanja dve najveće svetske ekonomije. S druge strane, Kina je u protekloj deceniji, pod rukovodstvom Si Đinpinga, ostvarila do sada nezabeleženi ekonomski i tehnološki napredak. Od zemlje poznate po masovnoj proizvodnji jeftine robe, Kina je postala svetski lider u oblasti veštačke inteligencije, električnih vozila, telekomunikacija i obnovljivih izvora energije. Si Đinping je postavio dugoročni strateški cilj — transformaciju Kine u samoodrživu tehnološku i industrijsku silu, nezavisnu od spoljnog pritiska i globalnih lanaca snabdevanja pod američkom kontrolom. Na Trampove tarife Peking je odgovorio sopstvenim carinama, ali i ubrzanim naporima na diversifikaciji trgovinskih odnosa, posebno kroz inicijative poput „Pojasa i puta“ i produbljivanja saradnje sa državama globalnog juga. Paralelno s tim, Kina je kroz Inicijativu za globalno upravljanje promovisala viziju međunarodnog sistema zasnovanog na ravnopravnosti, predvidivosti i poštovanju suvereniteta. Takav pristup, u kombinaciji s doslednošću u ekonomskoj politici, učinio je Kinu pouzdanim i stabilnim partnerom za mnoge zemlje koje teže održivom razvoju i inkluzivnom rastu. Tokom prethodnih godina, odnosi dve sile prolazili su kroz niz oscilacija — od otvorene konfrontacije do opreznog dijaloga. Uprkos oštrim tonovima i obostranim merama odmazde, obe strane su svesne da dugoročna destabilizacija odnosa ne ide nikome u prilog. Trgovina između SAD i Kine i dalje predstavlja jednu od najvažnijih arterija svetske ekonomije, a problemi poput klimatskih promena, energetske sigurnosti i regulisanja veštačke inteligencije zahtevaju makar minimalan stepen saradnje između Vašingtona i Pekinga. U tom kontekstu, predstojeći sastanak Trampa i Sija predstavlja priliku za preispitivanje dosadašnjih stavova i eventualno postavljanje temelja za novi oblik „konkurentske koegzistencije“. Iako niko ne očekuje spektakularne preokrete, svaki znak spremnosti za razgovor i kompromis mogao bi značajno doprineti stabilizaciji globalnih tržišta i podsticanju svetskog rasta. Iza osmeha i protokolarnih fraza, u Busanu će se zapravo voditi razgovor o budućnosti svetskog sistema koji se već našao pod dubokim pritiscima promena. Činjenica da će se dvojica lidera konačno ponovo sastati licem u lice sama po sebi predstavlja korak napred. Svet iščekuje ishod tog susreta, u nadi da će on označiti početak novog poglavlja — ne nužno prijateljstva, ali makar stabilnijeg, uravnoteženijeg i predvidljivijeg odnosa dve sile čiji će potezi u narednim godinama presudno oblikovati globalni pejzaž. Autor: Vuk Jeremić, predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), predsedavajući 67. zasedanja Generalne skupštine UN, bivši ministar inostranih poslova Srbije Prilozi objavljeni u rubrici „Kolumne” odražavaju stavove autora, ne uvek i stavove KMG-a

Bonus video:

(Espreso/Kineska medijska grupa)