Ovako smo čuvali Belodedića, Partizanu ukrali Pančeva, doveli Mihajlovića, a spasili Džaju i Cveleta od Arkana

Za njega kažu da je bio treći čovek po važnosti u Crvenoj zvezdi. Radio je u senci Dragana Džajića i Vladimira Cvetkovića ili bolje reći kao njihova produžena ruka. Operativac bez mane i straha. Ne postoji zadatak koji nije uspešno završio. Dovoljno je reći Voja Kis i svi znaju o kome se radi.

Vojislav Lalatović (78) je pola svog života proveo na Marakani, pionir onoga što se sada zove sekretar stručnog štaba. Završavao je sve što treba, od dovođenja i sakrivanja igrača od konkurencije, pre svega Partizana, do najsitnijih stvari poput saobraćajnih kazni.

Prvi i najvažniji operativac crveno-belih rešio je da progovori kako je doveden i gde je čuvan Miodrag Belodedić, kako su ispred nosa Partizanu ukrali Darka Pančeva, kako je stigao Siniša Mihajlović, igračine zbog kojih ne bi ni bilo Barija 1991. godine, kao i kako su sačuvali kožu Džaji i Cveleti od Željka Ražnatovića Arkana zbog Obilića.

“Prvenstveno "akcija Belodedić", ali ni "operacija Pančev" nije bila laka. Otišao sam u Rumuniju. Prvi put kad sam išao, Miletova majka je imala vizu, ali sestru je naš čovek, rođen u Rumuniji, preneo preko reke Nere. Belodedić je već bio u hotelu "Mladost", gde je imao obezbeđenje. Nakon sedam meseci borbe, našli smo način da ga registrujemo. Otišao sam ponovo u Rumuniju, išao sam ponovo sa jednim našim čovekom, zvao se Đura Srbin. On je rođen u Rumuniji. Išli smo u Bukurešt, gde smo otvorili stan, koji je bio jako mali. Bio je to rizičan zadatak, u vreme Čaušeskua. Glava mi je bila "u torbi". Specijalna polcija "sekuritatea" bila je jako opasna. Otvorio sam stan i našao sam potvrdu za vozački ispit. Išao sam sa dvoja kola. Jednim sam išao tamo, a sa drugim kolima sam se vraćao. Dokument sam sakrio u kolima. U povratku išao sam se preko tromeđe Ukrajine, Rumunije i Mađarske na Debrecin. Pokazao sam rumunskim graničarima pasoš, pogledali su i sve je bilo u redu. Dao sam im jabuke, koje sam ranije pripremio i preko Budimpešte se vratio u Beograd. Novinar "Tempa" Jovica Veličković preko jednog svog kolege iz Brazila, iz Rija, koji je bio komšija sa predsednikom FIFA Žoaom Avelanžom bio je veza da registrujemo Mileta. Mile je bio pod jakim obezbeđenjem u hotelu Mladost. Dolazili su Galatasaraj i Sporting iz Lisabona po njega”, prepričava Voja Kis za Glas Srpske.

Dodaje da su jedva sačuvati Belodedića od odlaska u Portugaliju.

“Jedan Italijan je bio direktor Sportinga. Došao je u Beograd i doneo punu torbu para i pasoš da vodi Belodedića. Saznao sam za to i očekivao sam da mi Mile to prijavi. Nije uradio to odmah, već mi je saopštio posle treninga. Rekao sam mu: "Pa, idi". Odgovorio je: "Ne, neću nikad izdati Cveleta i Džaju, pogotovo ne tebe koji si se mučio i mogao da izgubiš glavu zbog mene". Kasnije smo ga registrovali, oženio se, dobio opremljen stan u Mirijevu od 105 kvadrata. Ilija Najdoski je bio na prvom spratu, pitao me je: "Što ja na prvom"? Rekoh mu: "Da čuvaš Belodedića da ga neko ne ukrade" ha-ha-ha. Nego da se vratim na tog Sportingovog čoveka. Bili smo kasnije u Udinama, Cvele, Džaja i ja, jer su Piksi Stojković i Boško Đurovski bili pozvani u reprezentaciju Sveta. Jedan dan imali smo zajednički ručak. Snimio sam situaciju i nisam seo za sto na kojem je pisalo "Crvena zvezda". Odlučio sam da sednem za sto gde je pisalo "Sporting Lisabon", jer sam znao da je direktor Portugalaca bio u Beogradu sa parama i pasošem da vodi Mileta. Došao je čovek za moj sto, pitao me iz kog sam kluba, rekao sam iz Zvezde. On je rekao: "Dobar klub". Pitao sam ga: "Jeste Vi bili u Beogradu"? Rekao je: "Neeee..." Nasmejao sam se. Pitao je što se smejem. Kazao sam mu: "Pa, bili ste..." Ispričao sam mu sve, pokazao pasoš koji je doneo za Mileta...Odmah je ustao i izgubio se. Cvele i Džaja su me pitali jesam se svađao sa čovekom, rekao sam im: "Ne, to je bio onaj što je hteo da ukrade Mileta".

Lalatović potom konačno stavlja tačku na priču kako je stvar išla sa Darkom Pančevom.

“Partizan, koji je isto bio zainteresovan za njega, oduzeli su mu pasoš, dali mu poziv za vojsku da ne potpiše za Zvezdu. Otišao sam kod Džaje i Cveleta, koji je rekao: "Ništa od Pančeva". Upitao sam: "Kako"? Rekao je da ga je uzeo Partizan. Darkova tadašnja supruga bila je u Londonu sa Partizanovim advokatom Nebojšom Anđelkovićem, dobila je kaparu da Darko ode u Partizan. Kada mi je Cvele to tad rekao, otišao sam u Skoplje sa prijateljima, uzeo sam Darka, doveo sam ga u Beograd. Zatvorio sam ga u Novom Beogradu u jednom stanu. Čuvali smo ga. Kontaktirao sam posle sa njegovom suprugom, otišli u London i u poslednjem trenutku, trebali smo ići u Beč, gde smo izvršili uplatu. Pre toga smo svratili u restoran "Đorđe", gde su bili Džaja i Cvele odnosno kompletan Upravni odbor. Cvele je izašao i rekao Džaji: "Voja kako kaže, tako će da bude". Ćutao sam samo. Išli smo sa dva "mercedesa" i jednim "golfom". Imao sam sedmoricu momaka. Rekao sam im: "Zmaj, Zemun", jer je pasoš imao samo jedan moj prijatelj Sava, koji me je vozio i Darkova supruga. Na kraju smo samo nas troje i otišli u Beč, gde nas je sačekao jedan član uprave Zvezde, direktor banke – sve smo završili i vratili se u Jugoslaviju, gde su novine brujale zbog Pančeva. Kad sam se vratio, sa Pančevom sam svratio u Petrinju kod Dragana Čičića, velikog "zvezdaša", koji je imao fabriku plastike. Kad smo ušli kod njega u kancelariju, pao je sa stolice čovek kad je video Darka. Molio me je da izađem iz Petrinje, jer je Bora Mikelić, potpresednik Partizana bio direktor tamošnjeg "Gavrilovića". Rekao sam mu da sa Borom svaki dan pijem kafu, a Čičić je na to dodao: "Bude li Bora saznao za ovo, pohapsiće nas". Kasnije sam otišao u Platičevo kod Šapca, u motel "Vetrenjača", kod mog prijatelja Slavka Šumara. Sava, moj vozač, nas je vozio u Kotež, kod njega kući. Tamo smo bili tri dana do prelaznog roka. Došli smo na stadion, gde se već skupilo oko 3000 navijača. Bio je lep prizor. Bilo je negde oko 23 časa, zvao sam neke prijatelje da mi doteraju "peglicu" na benzinsku pumpu i da ostave ključ ispod sedišta. Sa terase sam video da je auto na mestu. Oko pola 12 sam rekao Darku: "Idemo". Mojim saradnicima sam rekao, ako njegova žena bude dizala frku da je zadrže do pola jedan dok ne potpišemo ugovor. Sve smo na kraju rešili kako treba".

Interesantno je i bilo dovođenje Siniše Mihajlovića, koje je imalo i predigru.

“Evo kako je bilo. Peti, šesti smo bili na tabeli. Onda je Dragoslav Šekularac došao umesto Branka Stankovića na mesto trenera. Šeki je bio Cveletova ideja. Došli smo do drugog mesta. Odlučujući meč za titulu igrali smo u Novom Sadu protiv Vojvodine, koja je bila mnogo jaka. Bio joj je dovoljan i bod, a nama je trebala pobeda. Izgubili smo sa 3:1. Bio je jedan prekid u drugom poluvremenu, koškanje među igračima. Siniša je zakačio Piksija, Šeki je skočio na Ljupka Petrovića, a ja stao između njih. Ljupko me je opsovao, rekavši da sam ja kriv za sve. Ja sam tu napravio glupost i polio ga kofom vode, koja je bila pored terena. Arkan je bio s nama na klupi. On je pozvao Sinišu, koji je na to odmahnuo rukom i nešto opsovao. Dragan Punišić i Dejan Joksimović, inače bivši igrači Zvezde, ušli su u svlačionicu Vojvodine i rekli Mihi: "Znaš li ko je ono bio, kad si mahao rukom - Arkan"! Arkan je ušao kod njih u svlačionicu, čestitao Vošinim igračima, dobio aplauz. I došao do Mihe koji je bio u ćošku, zagrlio ga, poljubio i sve je bilo rešeno. To je bila i inicijalna kapisla da Siniša dođe kod nas. Inače, zbog toga što sam polio Ljupka, Miljan Miljanić me je pozvao ujutro u Savez. Otišao sam kod njega, pitao me je: Šta ti bi da uradiš ono, ti si baš miran"? Rekao sam mu: "Bila je Čiča napeta utakmica, jedva sam smirio. Vi gore ne čujete šta se dešava na terenu. Ljupko me je opsovao, ja bio nervozan, napet i onda sam uradio to što sam uradio". Miljan se nasmejao, zagrlio me i poljubio".

Željko Ražnatović Arkan je "skinuo" Zvezdi jednu titulu.

“Mi smo krivi. Kiksnuli protiv Hajduka iz Kule. Tamo je bio glavni Nikola Džomba. On je motivisao igrače, bio je dobar sa Arkanom. Miša Kosanović je vodio Zvezdu, bilo je 0:0. Sudio je Cvijović iz Budve, vrlo korektno. Igrao se 72. minut Perica Ognjenović je prošao po levoj strani, dao je povratnu Zoranu Jovičiću, koji je dao gol. Pomoćni sudija Dostanić iz Gornjeg Milanovca je prvo pokazao zastavicom na centar, a onda je poništo odluku, poništio gol, kao izašla je lopta pre pasa prema Jovičiću. Na snimku se videlo da lopta nije izašla. Usledio je prekid, završeno je 0:0. I tu smo kiksnuli. Obilić nas je dobio po teškom terenu sa 1:0. Nismo ih pustili, ali nismo im ni dali da igraju na "Marakani" protiv Bajerna. Ja sam razgovarao s Arkanom: Rekao sam mu da stadion nije ni moj, ni Džajin, da uprava odlučuje, 100 ljudi. Tako sam "pokrio" Džaju i Cveleta”, otkrio je Vojislav Lalatović.

(Espreso/Glas Srpske/G.B.)